Sloboda rađanja

Babica Divna Miljković, predstavnik „Udruženja babica Srbije“ i nekoliko trudnica okupljenih oko ideja i ciljeva regionalne akcije „Sloboda rađanja“ čiji je cilj da porodilišta postanu prijatelji majki, posetile su prošle nedelje pančevačko porodilište.

Porođajni ples

Rađanje je drevni proces, žena koja rađa neometana, u prijatnom okruženju, ima pristup drevnom pamćenju i njeno telo zna šta treba da radi i kako treba da rodi. Ona igra porođajni ples, zauzima položaj koji joj najviše prija, diše sopstvenim ritmom i u skladu sa prirodom samog čina rađanja. Posle takvog porođaja biva opijena hormonima sreće, ljubavi i zadovoljstva jer je rodila bebu koja leži na njenim grudima i sa kojom je i dalje u telesnom kontaktu. Beba doživljava blag, plemenit i human tranzit iz sveta materice u spoljašnji svet. Okupana je ljubavlju, sigurnošću i toplinom majčinih grudi. Prvi dodir i kontakt sa spoljnim svetom jesu majka i njene ruke, njen dah i oduvek poznati otkucaji majčinog srca. Biće rođeno na ovakav način spremno je da isijava ljubav i plemenitost jer je ne ometano i sa puno ljubavi i pažnje došlo na svet.

Porodilja nije pacijent

Na žalost ovakav porođaj dešava se toliko retko da broj žena koje ovo dožive, po rečima Mišela Odena, francuskog ginekologa koji se zalaže za prirodni porođaj, statistički gledano, sveden je na nulu.
Umesto vere u svoje telo i snagu rađanja, porodilje odlaskom u bolnicu bivaju tretirane kao pacijenti i nad njima se sprovodi procedura koja u svojoj rutini otima dostojanstvo i intimnost kakvu bi porođaj trebalo da ima. Jako osvetljenje u bolnicama, porođajne sale, bolničko okruženje i osoblje koje u rutini gubi saosećajnost i prijatan odnos prema porodiljama, jesu slika mnogih porodilišta.
Porodilja postaje pasivna, ometana da kontroliše svoje telo i predaje se osoblju koje sprovodi medicinski tretman. Čin porođaja postaje dehumanizovan, a porodilja gubi priliku da iskusi ono što joj je priroda od iskona namenila.Tek rođene bebe se pod jakim svetlom obrađuju, mere, bockaju i tretiraju daleko od topline majčinih grudi… time stiču sliku o životu i svetu kao jednom surovom i grubom mestu. Implikacije ovakvog rođenja jesu jedno naslino, haotično društvo, ljudi su nesigurni, daleko od svojih iskonskih potreba, otuđeni od sebe samih…

Širenje svesti žena

U cilju promena i potrebe za stvaranjem jednog boljeg i humanijeg okruženja za porodilje, pokrenuta je akcija „Sloboda rađanju“. Akcija se odvijala u svim zemljama u regionu, i u Srbiji. Trajala je od 1. do 8. marta, sa ciljem da promeni odnos medicinskih radnika prema porodiljama na porođaju i proširi svest među ženama o važnosti borbe za ovaj cilj.

Ono što bi porođaj učinilo prijatnijim, a postoji kao rutina, posebno u skandinavskim zemljama, jeste da porodilja ima slobodu kretanja tokom porođaja, da joj je dostupno osveženje, slobodna je da odbije nepotrebne lekove i intervencije, može da odloži presecanje pupčanika i da na zahtev, beba prvih sat vremena po rođenju bude isključivo na njenim grudima i sisa. Pritom se porođaj odvija u prijatnom okruženju, uz prisustvo ljudi koji su tu da porodilji omoguće da se oseća sigurno, pouzdano i dostojanstveno.

Udružeje babica Srbije

U cilju akcije „Sloboda rađanju“, „Udruženja babica Srbije“ je uputilo pismo molbe svim porodilištima da prime na razgovor predstavnike Udruženja, trudnice i predstvanike medija kako bi približili potrebe porodilja. Od svih beogradskih porodilišta kojima je pismo poslato, poziv na sastanak je došao iz tri porodilišta — u Pančevu, Zemunu i Lazarevcu.
Slab odziv porodilišta prema ovakvoj akciji, pokazuju rigidnost sistema, koji je dotrajao, istrošen, i surov u svojim procedurama, iako su potrebe za promenom odnosa postala nasušna potreba mnogih žena, a i celokupnog društva koje i samo zbog toga pati. Porast nasilja, brutalnost i otuđenje su u direktnoj povezanosti sa činom odvajanja novorođenčeta od majke odmah po rođenju.

Pančevačko porodilište

Babica Divna Miljković i nekoliko trudnica okupljenih oko ideja i ciljeva akcije bilo je u poseti pančevačkom porodilištu koje je bilo otvoreno da predstavi način na koji prati porođaj, a to je najpribližnje onome kako bi porodilje i same želele da bude. Neke od babica i sestara posetile su firentinsko porodilište „ Sveta Margarita“ u kome porođaje vode isključivo babice, a lekari se pojavljuju samo u slučaju nužde. U ovom porodilištu postoji opcija nemediciranog porođaja sa svim svojim blagodetima, prijatnim osobljem, okruženjem…
Babice u porodilištu u Pančevu ispričale su kako je tekla njihova velika i teška borba da do ovakvih promena dođe i kod nas. Kroz paučinu i rigidnost sistema koji je naklonjen medicinski asistiranom porođaju, nekoliko babica je svojim trudom i ulaganjem uspelo da stvori drugačiju i humaniju klimu za porodilje. Njihov uspeh uliva snagu i želju da ovakve promene treba da se nastave i dogode i u drugim beogradskim porodilištima.

Žene nosioci promena

U cilju akcije „Sloboda rađanju“ održana je i tribina: „Porođaj — radost ili trauma“, kao i projekcija filma: „Sloboda rađanju“.
Vera u prirodne snage porođaja i nada da će promene dovesti do humanijeg pristupa činu rađanja, omogućava i porast natalteta. Kada otklonimo strah, želju za kontrolom i ustupimo mesto ljubavi i poštovanju prema majkama kao nosiocima društvenih promena (jer one su te koje daju život), imaćemo zdravije i plemenitije društvo.