Diplomirani pedagog Jelena Holcer
Svaki roditelj zna Konvenciju dečjih prava, ali kada ih pitate: „Šta je sa vašim ličnim pravima“, zbune se i pitaju: „Koja moja prava?“ Diplomirani pedagog Jelena Holcer otkriva koja su to prava kojih nismo svesni.
Njena omiljena definicija roditeljstva je ona koja roditeljstvo definiše kao „davanje detetu korena i krila“. Jelena je voditelj mnogih seminara i radionica, autor je preko 10 knjiga za decu i roditelje (101 način da pokažete detetu da ga volite, Uspešan roditelj – uspešno dete, Uspešno učenje…) i osnivač i direktor Škole za roditelje.
— Koren je simbol podrške, mesto topline i sigurnosti gde dete može uvek da se vrati, a krila znače sposobnost deteta da živi svoj život samostalno. Postoji još jedna metafora koja vrlo dobro opisuje roditeljstvo. Astronomi su pre nekoliko decenija otkrili da kada gledate u sunce, ono se ne nalazi onde gde ga vidite, već tamo gde je bilo osam i po minuta pre. Upravo toliko vremena je potrebno sunčevom zraku da stigne do nas. Čini mi se da isto važi za roditelje i decu. Kada gledate svoje dete suviše ste subjektivni i opterećeni potrebom da ga zaštitite, potpuno fokusirani na njega umesto da sami sebi budete „cenatr sveta“, i zato ga ne vidite jasno… baš kao što ne vidite ni sunce. Verovatno je vaše dete zrelije, pametnije, sposobnije i samostalnije nego što vi to možete da vidite.
Škola za roditelje
Roditelji, najčešće, pažnju usmere na decu i zapostave svoje potrebe i pravo na lični život, zašto je tako?
Radim ovaj posao 25 godina i vidim da svi mi kao roditelji imamo prava kojih nismo svesni. Svaki roditelj zna Konvenciju dečjih prava, ali kada ih pitate: — Šta je sa vašim ličnim pravima, zbune se i pitaju: — Koja moja prava? U našoj sredini se očekuje od žene kada postane majka, da sve svoje kapacitete preusmeri na dete. Kada imate bebu pitaju vas: – Kako je beba? Kako je sisala? Kako je spavala? Kad se nasmejala? Kad je prvi put progovorila? Ako žena u prvih godinu dana života deteta, kaže: — A gde sam tu ja, svi će se zbuniti. U nekim zemljama se ljudi pripremaju za roditeljstvo kroz edukaciju, ali kod nas toga nema. Na primer, ako hoćete da naučite da vozite kola morate da idete u školu za vožnju, u slučaju da vas zanima otvoranje pekaru, morate da imate dozvole, papire, dokaze da ste spremni za taj posao… za sve je potrebna neka vrsta edukacije, samo za roditeljstvo ne.
Vi smatrate da se roditeljstvo treba učiti, ne pretvarati se da nam je urođeno i da sve znamo o njemu?
Kada sam ja postala roditelj, niko mi nije rekao da će roditeljstvo u potpunosti promeniti moj način posmatranja sveta. Da će osećaj odgovornosti trajati od trenutka kada rodim dete pa sve do kraja mog života. Da ću imati potpuno nove prioritete. Da će uticati na sporost ili brzinu mog podmlađivanja ili mog starenja. Niko mi mije rekao da će promeniti moju kreativnost, na ovaj ili onaj način. I da taj silni odliv energije, vremena, živaca, neprospavanih noći… jeste sastavni deo roditeljstva. Očekivalo se, valjda, od mene, vas i većine žena sa kojima se srećem svakog dana, da ćemo same znati. Upravo tako je i nastala ideja za Školu za roditelje — stvoriti mesto gde možemo da učimo i pripremamo se za roditeljstvo, ne pokušavajući da budemo to što nismo, jer savršen roditelj ne postoji.
Roditelji superheroji
Deci treba pokazati svoje i dobre i loše osobine?
Pošto su očekivanja sredine velika, roditelji često glume neku vrstu superheroja, a deca ih posmatraju kao neka superbića. To je pogrešno. Kada detetu pokažete da ste osoba sa vrlinama i manam, sa celim paketom svojih osobina, to je i njemu poruka da ne mora da bude savršeno da bi bilo dostojno vaše ljubavi.
Kako u tom kontekstu gledati na roditeljska prava?
Na primer, roditelj ima pravo da ne želi ili ne ume da uradi domaći zadatak svog deteta. Takođe, svaka žena ima pravo na bebisiterku, a ima pravo i da kaže: — Ja ne želim da imam bebisiterku. Zatim, roditelji imaju pravo da kažu: — Ja volim, ili ja ne volim da moji roditelji učestvuju u odgajanju mog deteta. Kada vam je dete jako bolesno i ne spavate noćima, imate pravo da kažete: — Trebaju mi samo dva sata da se odmorim i odem iz ove situacije koja je tako stresna. Najvažnije je da zadržite vreme za sebe, najbolje da to bude neko fiksno vreme, na primer, sredom od 18-20 sati. Osnovno je da znate da ništa niste pogrešili ako tražite pravo na svoju privatnost.
Odvajanje je dobro i za dete. Ako je ono „centar našeg sveta“, sve što se nama dešava, dobro ili loše, dete povezuje sa sobom?
Egocentrična faza razmišljanja je jedna od faza razvoja mišljenja kod deteta i karakteristična je za predškolski uzrast. To znači da sve što se vama dešava kao roditelju, dete poistovećuje sa sobom. Povremeno se takvo ponašanje javlja i kada su deca odrasli ljudi, ali je u ovom periodu najizraženije. Na primer, ako dete vidi da su mama ili tata ljuti, ono misli da je nešto pogrešilo, a ako su jako raspoloženi, veruje da je ono nečim doprinelo. Da bi to izbegli, važno je jasno i direktno reći detetu kada imate neki problem: — Ovo sad nema veze sa tobom, a onda mu ponudite neku vrstu objašnjenja sa čim vaše ponašanje ima veze. Onda se neće stvoriti osećaj krivice kod deteta.
