„Brzo učenje“ iliti „Kako sam završio fakultet koji ne volim“, autora Bobana Stojanova, instruktora za razvoj intelektualnih veština, svojevrsni je priručnik namenjen osobama koje uče, bez obzira na starosnu dob.
Boban Stojanov,
autor knjige „Brzo učenje“
Knjiga je ugledala svetlost dana u oktobru 2013. godine, a od decembra 2014, može se naći u svim većim knjižarama u Beogradu, u novom ruhu i izdanju izdavačke kuće Babun iz Beograda.
„Pitate se, verovatno, ko je sad pa taj Boban Stojanov?”, napisano je u uvodu ove knjige. Upravo je to prvo pitanje koje postavljamo Bobanu Stojanovu, autoru ove sažete, jasno napisane i nadasve duhovite knjige.
— Ja sam neko ko je sticajem čudnih okolnosti upisao izutetno lep i perspektivan fakultet, ali sa gradivom koje me aposlutno ne interesuje. Postao sam „ekspert u lošem učenju“. Situacija je u jednom trenutku postala alarmantna i počeo sam da istražujem. Bol je najbolji učitelj! Postalo mi je jasno da moram nešto promeniti kod učenja, inače nikada neću diplomirati. Samom sebi dao sam obećanje:„Ako nađem način da završim fakultet koji ne volim, to znanje ću podeliti sa svima kojima je potrebno.“ Danas sam instruktor za razvoj intelektualnih veština.
Koji ste fakultet završili?
Upisao sam Poljoprivredni fakultet u Beogradu, odsek voćarstvo-vinogradarstvo. To je jedan divan fakultet, izuzetno perspektivan i u skladu sa prirodom. I nije problem u njemu. Mene nije interesovalo ono što on nosi, kako u teoriji, tako i u praksi.
Da li je to bio razlog što ste se odlučili da savladate toliko puno veština i čitav set seminara u vezi sa inetelektualnim razvojem?
Tada nisam znao da sam ušao u „svesno neznanje“ (o njemu više reči u knjizi). Bio sam spreman da uradim bilo šta samo da nađem način da završim ono što sam započeo. I tako sam, sasvim slučajno preko svog kuma, saznao za program koji govori o novim pogledima na učenje.
Koliko polaznika ste kao instruktor-predavač, do sada edukovali?
Preko 2700.
Danas ste direktor Akademije znanja. Šta je konkretno vaš zadatak?
Kada sam osnivao Akademiju znanja, postavio sam sebi zadatak da pomognem svima koji to žele, da uče lako i sa uživanjem. U poslednje dve decenije došlo je do prave eksplozije znanja. To može predstavljati veliki teret, ali i ne mora biti tako. Moja misija je da teret pretvorim u jednu veliku i korisnu zabavu.
Duhovit ste predavač, vaša predavanja su interaktivna, imate li nekad tremu?
Da bi učenje postalo zabava, preduslov je duhovitost. Veliko znanje može da se prenese na veseo i zabavan način, a tada je prisećanje neuporedivo bolje i vreme proleti. Trema je uvek prisutna, međutim, ona ne sputava već mi, naprotiv, daje snagu da izvučem maksimum iz sebe.
Da li je vaš priručnik namenjen samo đacima?
Apsolutno ne. Priručnik je namenjen svima koji uče. U današnje vreme krupnih promena, profesionalci svih struka i profila imaju pred sobom veliki zadatak konstantnog usavršavanja. Studenti su svesni da se završetkom osnovnih studija edukacija ne završava, da ona tek počinje. Knjiga je jako interesantna i roditeljima. Oni danas provode puno vremena učeći sa svojom decom koja su u osnovnoj školi. Moja knjiga to vreme može da skrati.
Nekada roditeljima nije padalo na pamet da sa decom sede i uče, pa smo imali, realno, dobre i loše đake. Da li ste vi učili sami?
Postoji mnogo faktora koji su uticali na to. Jedan od njih je tehnološki napredak koji je doveo do novih saznanja koja nisu postojala u vreme kada sam ja bio prvak. O drugim faktorima bilo bi bolje porazgovarati sa nekom osobom od uticaja. Što se mene tiče, ja sam učio sam. Pomoć sam dobijao od roditelja samo kada nešto nisam mogao samostalno da uradim.
Deca danas bez problema koriste tehničke inovacije, od android telefona do tableta, ali im za savlađivanje školskog gradiva trebaju priručnici i seminari „kako se uči“?
Odgovor je vrlo jednostavan. Urađaji koje ste pomenuli u sebi nose mnogo zabave. Prepuni su slika, boja, vizuelnog i auditivnog ritma, zvukova i mašte. Uostalom, zapitajte sami sebe, da li biste radije igrali igricu na tabletu ili čitali tekst koji je sastavljen samo od slova? Da bi učenje postalo primamljivo, moramo ga učiniti interesantnim.
Šta biste savetovali brucošima, kako mogu položiti šest potpuno različitih predmeta u prvom ispitnom roku, u roku od 15 dana?
Jedna od najvažnijih stvari je pravilna organizacija vremena u kome se uči i, naročito, ciklusi ponavljanja. Postoje memorijski ciklusi, a tu su i intervali zaboravljanja. Najvažniji ciklus je sutradan, odnosno 24 časa posle učenja. Ako se tada gradivo ne ponovi, zaboravljanje odnosi 80 procenata detalja.
