„Radim posao koji volim”, bila je afirmacija koju je Miljan Dimitrijević, energetski iscelitelj, počeo da neumorno ponavlja kada je odlučio da napravi radikalne životne rezove. Na transformaciju ga je navelo to što nije bio zadovoljan, ispunjen i srećan, što se gušio u okruženju u kome nije dobijao adekvatnu podršku. Nadahnut verom i odlučnošću, napustio je studije stomatologije i raskinuo odnose sa ljudima koji su ga sputavali, rešen da povrati izgubljeni životni entuzijazam.
„Moji talenti su uključeni u ono što radim”, usledila je nova afirmacija, iako nije imao preciznu ideju o onome, za šta je bio talentovan. „Imam novca koliko mi je potrebno, ni previše, ni premalo”, Miljan je, prvobitnim afirmacijama, pridodao i onu koja se ticala zarađivanja novca. Nagradu za ispoljenu hrabrost, prevaziđene izazove i doslednost sebi, dobio je kroz sposobnost energetskog isceljivanja i poznanstvo sa Majom Ikicom Milosavljević, aktuelnom saradnicom koja mu je pomogla da iznedri svoje potencijale. Podesio je unutrašnji sluh na božanske frekvencije i od tada se rukovodi njihovim promislima, na radost svih kojima pomaže, koje upućuje na to da se nikada ne odriču traganja za smislom, srećom, zadovoljstvom.
Miljan Dimitrijević je osoba koja zrači, koja se neprekidno osmehuje, u čijem prisustvu se svako oseća prijatno, prihvaćeno, voljeno. Zajedno sa Majom Ikicom Milosavljević radi energetske tretmane, zahvaljujući kojima isceljuje tela sputana blokadama i duše natopljene patnjom.
Po afinitetima i po onome što radite, jasno je da ste na putu neprekidnog duhovnog napretka. Šta je, po Vama, potrebno za taj napredak? Šta on podrazumeva?
– Mnogo toga. Jedna od važnijih stvari je da se čovek, otvorenih očiju, kontruktivno suočava sa problemima, da ih „ne gura pod tepih.” Svi smo skloni tome da ne rešavamo probleme, već puštamo da vreme prolazi i da kasno shvatimo da smo, blagovremenim reagovanjem, mogli da ostvarimo slobodu, sreću, zadovoljstvo. Dalje, potrebno je biti uporan, svako u skladu sa svojim mogućnostima.
Ma kakav da je problem, važno je uporno raditi na njegovom rešavanju, makar i sa nevelikim pomacima, bez opterećenja. Kada je put pravi, čak i mali koraci dovode do značajnih promena. Za duhovni napredak je važno i živeti u skladu sa unutrašnjim impulsima, pratiti ih, verovati u njih, čuvati ih od onih koji žele da ih ponište. Ultimativni zahtev je negovanje samopoštovanja, uz pomoć onih pored kojih se osećamo kao bića dostojna ljubavi.
Živimo u ambijentu kolektivne malodušnosti. Ljudi misle da su nemoćni, ali to nije tačno. Kakve opcije ima pojedinac koji želi da bude zadovoljniji, smireniji, srećniji?
– Naravno da ljudi nisu nemoćni. Svaki pojedinac ima mnogo izbora i mnogo mogućnosti da razvije i pokaže svoju moć, da se otrgne od svega što ga vuče na dole. Nekada to jeste teško, posebno ako je za ostvarenje sopstvene moći potrebno suočiti se sa ljudima koji su nam važni. Između sebe i drugih, uvek bi trebalo da odaberemo sebe, da ne pristajemo na kompromise. Zašto bi ih pravili sa onima, koji nas sputavaju?
Miljan Dimitrijević
Moje iskustvo je bilo takvo da sam, nakon presecanja svih loših odnosa koji su me udaljavali od sreće, naveo ljude koje sam napustio da nauče određene lekcije, da se promene. Bilo je potrebno da prođe određeni period, ali se na kraju pokazalo kao dobro to što sam ostao dosledan sebi. Grubost i bezosećajnost se pretvorilo u izvinjavanje i iskazivanje ljubavi. Činilo se kao da je nemoguće, ali se ipak dogodilo. Kada pokažemo hrabrost i odlučnost, dobijamo božiju pomoć, kao i pomoć anđela čuvara. Moć nam oduzima pesimizam, a daje nam je vera, kao i otkrivanje onog božanskog što imamo u sebi. Poželjno je da se okružimo ljudima koji prepoznaju naše kvalitete, koji nas vole, koji se raduju našoj sreći.
Koja je, po Vašem mišljenju, najvažnija lekcija koju bi svaki pojedinac trebalo da savlada?.
– To je, svakako, sticanje i očuvanje samopoštovanja. Ono je osnova zdravog života, baš koliko i osnova zdravih, međuljudskih odnosa. Dešava se da nam samopoštovanje bude ugroženo ili poljuljano, ali bi ga tada trebalo popraviti, ne dozvoliti da se potpuno uruši.
Samopoštovanje ume da bude isceljujuće i zato zahteva da bude negovano. Lekcije, ponekad, dobijamo i kroz patnju, koja može da ima svoju svrhu ako nas navede da se pokrenemo. Beskorisna je, naravno, kada je podnosimo bez preuzimanja odgovornosti. Važne lekcije su i one koje se tiču zahvalnosti, ličnih zasluga, oslobađanja emotivnih tereta i opraštanja. Oprost se, inače, olako banalizuje. Oprostiti ne znači uvek zaboraviti, već znači pronaći mir, sklad i harmoniju, pri pomisli na osobu koja nas je povredila.
Neoprost se tiče stanja u kome odbijamo da prihvatimo pomeranje ka miru i rešenju sa osobom koja se kaje zbog onoga što nam je učinila. Ljudi obično misle da nisu oprostili osobama koje im izazivaju negativne emocije pri pomisli na njih. Tada osetimo tugu i bol, ali ako poradimo na svojim emotivnim ranama dolazi do oslobađanja, olakšanja, do otvaranja srca.
Uputite nas na prepoznavanje karmičkih odnosa i objasnite nam pojam „srodnih duša”.
– Ovo je prilika da preporučim gledanje video snimka na You Tube-u, gde Maja i ja detaljno govorimo o tome. Karmički odnos je onaj kome nije suđeno da traje, a kome je cilj učenje samopoštovanja. Počinje tako što se sa osobom, koja vam dođe u život, povežete preko lepih vibracija i potom obavezno učinite nešto jedno za drugo. Odjednom se nešto promeni, odnos postaje lošiji, i na kraju se prekine. Neminovno je da nam tada bude teško, da osećamo krivicu, ali bi trebalo da shvatimo da je taj odnos odradio svoju svrhu, i da nam život priprema susrete sa drugim ljudima.
Kada se sretnu srodne duše, nastupa prepoznavanje na dubokom nivou. Uspostavlja se divan odnos, ljubav, razumevanje. Osećanja budu toliko intenzivna, da u potpunosti zasene i šokiraju um. Javlja se sinhronicitet, otkrivaju se sličnosti u karakteru, ponašanju. Srodne duše daju jedna drugoj podršku za duhovni napredak, tu su da nas uveravaju da smo divni i kada sumnjamo u sebe. Čovek može da ima dve, tri ili pet srodnih duša, ali primarnu samo jednu. Ako se one spoje, to znači da im je dato da odrade velike zadatke, da naprave velike evolutivne pomake.
Šta ljudi mogu da očekuju od tretmana energetskog isceljenja, kojim se bavite? Šta je neophodno da bi on uspeo?
– Kao i za sve drugo, i za uspeh tretmana energetskog isceljenja je potrebna vera. Vera u život, otvaranje prema njemu, vera u ono što postoji u svima nama, kao i u ono što se dešava spolja. Maja i ja zajedno radimo tretmane, tako što navodimo klijente da se prazne od negativnosti, što im pomažemo da iscele centre u telu koji su izmaltretirani. Kada sam se molio da radim posao koji volim, i za koji imam talenta, nisam ni slutio da ću pomagati ljudima, i to uz pomoć sila sa viših nivoa.
Zahvalan sam za taj dar koji je, do sada, pomogao ogromnom broju ljudi. Energija kojom Maja i ja isceljujemo nije lična, naše su ruke, ali neko moćniji od nas procenjuje šta je kome potrebno da se očisti. Da je drugačije, oboje bi, nakon svakog tretmana, bili isceđeni, ispražnjeni. Tretman podrazumeva i razgovor, kroz koji se osveste mnoga rešenja. Ljudi najčešće pate od toga što uporno istrajavaju u održavanju po njih nezdravih odnosa. Izvor takvih odnosa je ego jedne osobe, dok je druga nosilac tereta. Često kažem da je ego dobar samo za jedno, a to je prevazilaženje.
Prekidanje toksičnih odnosa ne znači i prekidanje bilo kakvih odnosa sa osobom koja nas ugožava, već samo onog dela koji nije zdrav. Nužno je da to učinimo zbog samopoštovanja, zbog konstantnog napredovanja na životnom putu, što je i svrha i cilj našeg postojanja.
