„Kako bi kontrolisao sebe moram najpre prihvatiti sebe tako što ću ići u skladu sa svojom prirodom, a ne protiv nje”
Sa svojom jedinstvenom mešavinom fizičke snage i metafizičke moći praćeno njegovom prevremenom smrću, legendarni kinesko-američki majstor borilačkih veština, filozof i reditelj Brus Li (27. novembar 1940 – 20. jul 1973) je jedan od retkih kulturoloških ikona čije zaveštanje ostaje bezvremeno i privlači generacije posvećenika. Bio je inspirisan principima Wing Chun-a, drevne kineske borilačke veštine, koju je učio od svog jedinog formalnog učitelja borilačkih veština, Ip Mana, kada je imao između 13 i 18 godina. Kada je napustio Hong Kong 1959. Li je adaptirao Wing Chun u svoju verziju, Jun Fan Gung Fu — što u bukvalnom prevodu znači Kung Fu Brus Lija — i popularizovao ga je u Americi.
1971. godine kada je bio na vrhuncu karijere, Li je glumi u četiri epizode kratkotrajne TV serije Longstrit. U jednoj od njih rekao je najčešće citiranu metaforu u filozofiji Kung Fua, koja se bazira na osnovnom kineskom konceptu Wu wei.
Međutim poznati odlomak narušava punu dimenzionalnost te metafore i ne govori nam kako je Li stigao do nje. Srećom u knjiga „Artist of life“ je zbirka njegovih, nikad do tada, objavljenih privatnih pisama, beleški, pesama koja nam nudi uvid u njegovu filozofiju života i njegovim uverenjima o umetnosti, ljubavi, roditeljstvu — Li prati razmišljanje o svojoj čuvenoj metafori, koja je nastala nakon perioda njegove frustracije u neuspehu da savlada „the art of detachement“ kojom ga je Ip Man učio.
Ip Man i Brus Li treniraju
Li je napisao:
„Kada je moja svesnost dostigla nivo koju psiholozi nazviaju dvostruka poveznaost, moj učitelj bi mi ponovo prišao i rekao, „sačuvaj sebe u praćenju prirodnih zakona i ne mešaj se. Zapamti da se nikada ne smeš suprotstavljati prirodi; nikada nemoj biti suprotan nekom problemu već ga kontroliši tako što ćeš se njihati sa njim. Nemoj trenirati ove nedelje: Idi Kući i razmisli o tome.“
I jeste proveo narednu sedmicu kod kuće:
„Posle mnogo sati meditacije i vežbanja odustao sam i otišao sam na jedrenje. Na moru sam razmišljao o svim svojim prethodnim treninzima, pobesneo sam i upao u vodu! Upravo tada — u tom trenutku — misao me je udarila; zar nije ova voda prava suština kung fua? Zar ova voda upravo sada ne ilustruje principe kung fua? Udario sam je ali nije pretrpela bol. Ponovo sam bio u svojoj punoj moći — ipak ona nije ranjena! Potom sam pokušao da je stisnem u šaku i ovo je bilo nemoguće. Ova voda, najmekša supstanca na svetu, koja se može držati u najmanjim teglama, samo je naizgled bila slaba. Zapravo može da prodre u najčvršće materijale na svetu. To je bilo to! Želeo sam da budem kao priroda vode.
Iznenada je proletela ptica i bacila svoju senku na vodu. Tada sam upijao u sebe lekcije o vodi, još jedna spoznaja mi se otvorila tada; zar ne bi misli i emocije koje imam kada se suočim sa protivnikom trebale samo proći ispred mene kao što ptičiji odraz pređe preko vode? Ovo je bilo upravo ono što je profesor Ip mislio kada je rekao da treba biti odvojen — ne biti bez emocija i osećanja već biti takav da te osećanja ne lepe za pod i blokiraju. Dakle da bih potpuno kontrolisao sebe moram najpre prihvatiti sebe tako što ću ići u skladu sa svojom prirodom, a ne protiv nje.
Citirajući Lao Cea, čuvenog učitelja, Li piše:
Prirodni fenomen koji praktikant kung fua vidi kao najsličnijeg wu wei-u (principu spontane reakcije koju gradi um, a ne smisao) je voda:
Ništa nije slabije od vode,
Ali kada napadne nešto čvrsto
Ili otporno, ništa joj se ne može suprotstaviti
I ništa joj ne može izmeniti put.
Ovaj reči Tao Te Chinga ilustruju nam prirodu vode: Voda je toliko nežna da je nemoguće stisnuti je u šaku, udariti je, ne oseća patnju; ubodite je i neće biti ranjena; povijte je i neće biti povijena. Nema svoj oblik ali se prilagodi svakom obliku koji je drži. Kada se zagreje do tačke ključanja nevidljiva je, a opet dovoljno moćna da podeli zemlju sama po sebi. Kada se zamrzne kristalizuje se u moćnu stenu. Turbulentna je kao Nijagarini vodopadi, a potom mirna kao mirno jezero, zastrašujuća kao bujica i osvežavajuća kao izvor u toplom letnjem danu. Takav je i princip wu weia:
Reke i mora su gospodari hiljadu dolina.
Jer njihova snaga je u poniznosti; one su vladari svima.
Ukoliko savršen majstor želi da ih vodi, on ih prati.
Iako je nad njima on plovi. Iako je iznad njih ljudi
ne osećaju da je ranjen. A pošto ona neće težiti niko neće težiti za njima.
