Vrlina zahvalnosti
Porodica, prijatelji, zdravlje, posao, talenti, krov nad glavom, topao krevet, voda, struja, hrana, sve je to prisutno u životima većine ljudi. Svi svakodnevno uživamo u naizgled lako dostupnim blagodetima, u uslugama koje nam drugi čine, u dobijanju pomoći, saveta, u neočekivanim dobicima, u lepim iznenađenjima. Koliko nas sve to jednostavno podrazumeva? Koliko nas nije svesno vrednosti onoga što imamo, što dobijamo? Koliko nas ne iskazuje svakodnevnu zahvalnost za ono što svakodnevno dobijamo?
Cenimo ono što imamo
Zahvalnost se razvija usmeravanjem pažnje na ono što imamo, što nam je na raspolaganju, što dobijamo, što je dobro. Sagledavanjem obilja kojim smo okruženi, steći ćemo utisak da živimo u blagostanju i manje ćemo razmišljati o onome što nemamo, o onome što nam nedostaje.
Zahvalnost je vrlina koja oplemenjuje naš odnos prema ljudima koliko i prema stvarima, koja eliminiše nezadovoljstvo i ispunjava nas spokojem. Ona proizvodi optimizam, vedrinu, pozitivne vibracije. Sve što je suprotno tome, dovodi do pada imuniteta, do pojave psihosomatskih bolesti. Ako se to ima u vidu, stav zahvalnosti može da doprinese i poboljašnju opšteg zdravstvenog stanja, da nas čini otpornijima na bolesti.
Ako je spontana i iskrena, navešće nas da dublje sagledavamo našu stvarnost, da osvestimo vrednost onoga što posedujemo. Zahvalnost može da se iznedri, da se razvije praksom. Najbolje je posvetiti se ispisivanju stvari na kojima smo zahvalni, i to svakoga dana, dok ne dođe do promene, dok se ne iskusi sreća zbog posedovanog obilja. Upravo je zahvalnost kreator te sreće, a poznato je da je ona jedan od preduslova uspeha. Zahvalnošću se umnožava ono što je dobro i lepo, ona poseduje moć da privlači ono čemu smo posvećeni, što negujemo, u šta ulažemo pažnju. Lako je biti zadovoljan kada sve teče po planu, ali su upravo teška vremena ona u kojima bi trebalo da razvijamo zahvalnost prema onome što nam je dato. Kada su međuljudski odnosi u pitanju, svi volimo da dobijamo zahvalnost za učinjena dela. Time primamo poruku da su ljudi oko nas svesni vrednosti naših gestova, a takođe nas uči tome da i mi drugima odajemo priznanje. Na taj način se stvara krug uzajamnog prihvatanja i stiču se uslovi za učvršćivanje međuljudskih odnosa, za jačanje kolektivne velikodušnosti. Razvijanjem sopstvene zahvalnosti, podstaći ćemo i druge da se preobraze, da steknu uvide u obilje kojim su okruženi.
Prizivanje dobra
Postoje ljudi koji misle da ih zahvalnost obavezuje, da ih umanuje, čak. Nije im poznato da zahvalnost donosi dobro prvenstveno onome ko je izražava, pa tek onda onome kome je upućena. Rituali zahvalnosti eliminišu frustracije, vraćaju veru u sebe, u druge ljude. Oni dovode do toga da preuzmemo odgovornost za sopstveni život. Zahvalnost razvija plemenitost i mudrost, ona kanališe energiju ka onome što je vredno, što je dragoceno. Vodi nas ka postizanju zdravlja, ljubavi, ličnog blagostanja. Zahvalnost je i vrsta molitve za ono što još uvek nismo dobili, za prizivanje onoga što nam je potrebno. Ona otvara puteve za priliv zadovoljstva, za razvoj saosećajnosti, za jačanje optimizma, pa i za pojavu čudesnih darova, kojima se nismo nadali.
