Koliko smo spremni da dajemo bez očekivanja, da se žrtvujemo bez traženja uzvratnih usluga, da činimo dobra dela bez ikakvih kalkulacija? Koliko su, kada pomažemo drugima, naše namere čiste, lišene osećanja obaveze ili prisile? Koliko smo spontani, kada činimo nešto na dobrobit drugima? Koliko smo, jednom rečju, altruisti?
Izgubljeno umeće
Altruizam je oblik ponašanja koje odlikuje usmerenost na druge ljude, na činjenje dobrih dela, na pružanje pomoći i zadovoljenje tuđih potreba. Pokreću ga iskrene pobude, iskrene želje za činjenjem dobra, za uvećanje sreće drugih. Hoćemo li biti altruisti, ili ne, zavisi od naših stavova, vrednosnih sistema i moralnih pravila. Osnovni princip altruizma, kome treba težiti, je dobrobit drugih, makar se ona ostvarivala na račun sopstvene sreće, sopstvene udobnosti. Altruizam je htenje koje se budi spontano, iz osećaja povezanosti i brižnosti prema drugim ljudima. Usmereno je na njihovu dobrobit, na spremnost da im se pomogne, čak i po cenu lične štete. Postavlja interese drugih iznad vlastitih interesa, bez očekivanja bilo kakve nagrade. Za motivaciju ima blagostanje druge osobe, kao izraz čovekoljublja. Isključuje samoljublje i ostvarivanje bilo kakvih privilegija. Altruisti ne očekuju pohvale, ne mere koliko su, u činjenju drugima, uložili truda, vremena, pa i novca. Prema svemu navedenom, čini se da je altruizam izgubljeno umeće. Da u ponašanju ljudi preovlađuje egoizam, njegova suprotnost, koji podrazumeva činjenje dela u ime uvećavanja sopstvenog blagostanja. Oni, koji se ne odriču sebičnosti i povlađivanja sopstvenim interesima, trebalo bi da imaju u vidu da su neka naučna istraživanja dovela do zaključka da altruizam povoljno utiče na zdravlje, pa čak i na dužinu života. Postupci i dela, rukovođeni altruističkim pobudama, povećavaju nivo hormona zbog koga se osećamo prijatno i dobro, zbog čega se javlja osećaj uzvišenosti. Altruizam smanjuje nivo stresa, poboljšava imunitet. Uz sve to ima za efekat povezivanje sa ljudima, ostvarivanje saradnje i lakše uklapanje u zajednicu.
Dar, sam po sebi
Činjenje drugima, ne tražeći ništa za uzvrat, je najveća od svih radosti i osnovni korak na putu prosvetljenja. Altruizam nam pomaže da duhovno napredujemo, da postajemo celovita i vredna bića, da razvijamo društvenu stranu naše ličnosti. Sebičan čovek nije u mogućnosti da spozna prednosti altruizma i ostaje zarobljen u granicama svog ega. Nesebičnost je zajednička osobina svih velikih ljudi. Oni znaju da se ništa ne može postići bez nesebičnog služenja, bez uzimanja u obzir viših ciljeva, koji prevazilaze ličnu korist. Zbog svega toga je altruizam dar sam po sebi, i povlastica data od samih bogova.
