Gojazne osobe prate podrugljivi osmesi, grubi komentari, teške uvrede, javno osporavanje. Najugroženija su gojazna deca, koja su na meti zadirkivanja svojih vršnjaka, a neretko su i žrtve fizičkih napada, samo zbog toga što se razlikuju. Takvo surovo ponašanje se ne sankcioniše, govor mržnje se tretira kao nešto prihvatljivo, što kod gojaznih osoba može da izazove ozbiljne psihološke posledice.
Geneza gojenja
Zbog agresije i nerazumevanja okoline, gojazne osobe razvijaju osećanje krivice, kao i uverenje da su loši, da ne zaslužuju da budu srećni. Konstantno omalovažavanje je efikasna metoda za poništavanje samopouzdanja i svesti o ličnoj vrednosti, a kao posledica toga gojazne osobe razvijaju samoprezir, i mržnju prema sopstvenom telu. Paradoksalno, što su ova osećanja jača, to gojazne osobe više jedu, okrećući bes prema sebi, umesto prema onima koji ih ugrožavaju i osporavaju. Počinju da se stide, povlače u sebe, izbegavaju da se socijalizuju, i da sa punim intenzitetom učestvuju u životu. Gubitak samopoštovanja ih navodi da, na neki način, daju za pravo onima koji ih osuđuju. To je motiv za nova prejedanja.
Jedini spas od svega gojazne osobe vide u mršavljenju, u sticanju vitke figure, u izjednačavanju sa onima koji ih diskriminišu. Tada ulaze u začarani krug gojenja i mršavljenja, i stiču ambivalenta osećanja prema hrani, koja za njih postaje otrov i lek, istovremeno. Ako se obrate lekarima ili nutricionistima, sugeriše im se da drže stroge dijete, ali se zanemaruju psihološki uzroci gojenja. Njihovo raskrinkavanje bi svakako moglo da pomogne gojaznim osobama da razumeju i prihvate sebe i da, potom, povedu funkcionalan i ispunjen život, lišen sumnji u sopstvene vrednosti.
Koraci ka radosti
Tržište je zatrpano knjigama o dijetama, o mršavljenju, o promenama načina ishrane, ali smo pronašli samo jednu knjigu u kojoj se govori o tome šta bi gojazna osoba mogla da učini za sebe, ako ne može da oslabi. Kako da živi zadovoljno, u radosti, ne uskraćujući sebi nijednu aktivnost, nijednu privilegiju. U svojoj autobiografskoj ispovesti „Koraci ka radosti“, Slavica Ivaniš iskreno i neustrašivo otkriva kako je ostvarila svoj duhovni i personalni preobražaj. Kako je od osobe koja se smatrala najgorom na svetu, postala neko ko sagledava sebe i svoje vrednosti nezavisno od toga što ima problem sa suvišnim kilogramima.
Kroz svoju priču o životu sa suvišnim kilogramima, Slavica Ivaniš nas uvodi u teme o kojima se niko, do tada, nije javno izjašnjavao, u teme koje za mnoge pojedince pa i za čitavo društvo predstavljaju tabu. Gojazne ljude je najlakše etiketirati kao žderače, kao dežurne krivce, kao one koji su u startu lošiji od svih. Pored toga što je hrabro priznala da se i sama osećala upravo tako, Slavica Ivaniš je opisala i kako je prevazišla ta pogrešna i nametnuta uverenja. Upravo zbog toga se ova knjiga preporučuje svima koji imaju problem sa suvišnim kilogramima jer im nudi jedan drugačiji model razmišljanja i ponašanja. „Život ne počinje sa mršavošću, niti prestaje kada se ugojite. Život je za življenje“, jedna je od poruka knjige. Slavica Ivaniš je od osobe koja se krila od ljudi, koja je postiđeno hodala ulicom, došla do toga da promoviše svoju knjigu na televiziji, u novinama, a pojavila se i na naslovnoj strani jednog časopisa. Koristi svaku priliku da javno pozove one koji imaju problema sa suvišnim kilogramima da sagledaju sebe novim očima, da formiraju novi identitet i da zakorače u život sa istim pravima koja pripadaju i vitkim osobama. Knjigu „Koraci ka radosti“ je objavila izdavačka kuća Dereta.
