Što više razmišljam o životu, dolazim do jednog zaključka. Najveća kletva i boljka modernog čoveka je zaboravnost. Ova slabost se neprimetno uvukla, i ušla u čovekovo biće i delanje. Pojedinačno, kao zajednica, istorijski ili kulturalno, začarani smo zaboravom.
Ne samo da smo zaboravili svoju prošlost, već i naše mesto u sadašnjosti i odgovornost za budućnost. Na nivou pojedinca, naše stanje svesti zasnovano na egu je na zadatku da nas zadrži u ovom stanju zaborava — da prekine vezu sa sa našim bićem kao celinom i sa povezanom mrežom života oko nas i univerzalnom svešću. Na nivou zajednice, ova zaboravnost se produžava i jača socijalnim i kulturnim načinima — uglavnom tako što je stvarnost nesvesni konzumerizam, neautentični način života i materijalistički stav.
Postoji i dobra strana ovoga a to je da svi imamo šansu da se setimo i povežemo sa sobom i univerzumom. Snaga prisećanja se nalazi na stazi samootkrovenja i spoznanja.
Sledi lista onoga za šta verujem da smo zaboravili, ili što je važnije, lista onoga čega treba da se setimo.
1. Zaboravili smo svoje mesto u prirodi
U poslednjih par stotina godina, odvojili smo se od prirode. Iskoristili smo, potrošili i pokušali da kontrolišemo prirodu da bi udovoljili svojoj pohlepi. Pokušali smo da se udaljimo od prirodnog ciklusa života. Zaboravili smo kako da razumemo ritam prirode i cikluse zemlje — njene znake i jezik. Zaboravili smo kako da pratimo prirodu i kako da živimo u skladu sa njom.
2. Zaboravili smo svoju povezanost sa životom i kosmosom
Udaljavanjem od prirode, zaboravili smo da smo duboko povezani sa njom i sa ciklusima univerzuma. Neka plemena koja žive na rubu civilizacije, koja i dalje žive načinom života svojih predaka, su sačuvali ovu vezu poštovanjem. Mi smo sa druge strane, usvojili osećaj otuđenosti, koji nas je izbacio iz balansa i u nemir. Zaboravili smo kako je sve svesno povezano i upleteno u delikatan i prelep mozaik.
3. Zaboravili smo drevne mudrosti
Zaboravili smo mudrost naših predaka. U potrazi da steknemo naučno znanje, racionalizacijom našeg uma, zaboravili smo mudrost otvorenog srca. Zaboravili smo priče, legende i folklor naših predaka koji se prenosio sa kolena na koleno, a koji je poticao od ljudi koji su živeli u skladu sa prirodom i svemirom.
4. Zaboravili smo naše puteve i snove
Odstupanjem od naše unutrašnje staze, zaboravili smo da sanjamo san života. Još gore, zaboravili smo kako da probudimo taj san i da vidimo sopstvenu pravu prirodu kao stvaralaca života — sanjara. Zaboravili smo da imamo moć da tkamo snove i da kroz moć namere, ostvarujemo te snove.
5. Zaboravili smo svoju svrhu
Previše galame, buke i ometanja u ovoj stvarnosti nas je nateralo da zaboravimo zašto smo ovde. Zaboravili smo svoju svrhu. Upali smo u masovni trans veštačke realnosti. Izgubili smo iz vida svoju autentičnost, tu unutrašnju iskru koja nas vodi ka sreći i samospozanji. Zaboravili smo da smo duhovna bića otelotvorena u fizičkoj formi i unutar kongenijalnog univerzuma.
6. Zaboravili smo da je sve Ljubav
Ovo je verovatno najveća misterija od svih koju samo neki razumeju i prihvataju kao sveobuhvatnu istinu. Istina je međutim skrivena duboko u svakom od nas. Znali smo je u nekom trenutku, ali smo je zaboravili. Zaboravili smo da je sve energija i svesnost i da je ljubav osnova stvarnosti postojanja koja protiče kroz svu energiju i svesnost.
7. Zaboravili smo da praštamo
Pošto verujemo da smo odvojeni i da nismo povezani sa drugim bićima i sa bilo čime, zaboravili smo da praštamo. U najdubljem smislu, praštanje je čin podsećanja da smo jedno sa svima i da nema žrtve i zločinca. To je sve zajedničko pomeranje u dinamičnoj mreži koju zovemo život.
8. Zaboravili smo kako da budemo slobodni
Podsetite se ovoga svakog dana — stvoreni smo da budemo slobodni.
Rođeni smo i odgajani u realnosti gde je sloboda samo koncept. Vezani smo okovima straha, pogrešnih shvatanja, lažnih ideologija, materijalnih nagrada i ograničeni smo pravilima i zakonima koji postoje da bi štitili interese manjine. Zaboravili smo da smo slobodni stvaraoci promena. Slobodni smo da budemo ono što jesmo bez straha ili krivice.
9. Zaboravili smo svoju pravu snagu
Život u strahu nas je naterao da zaboravimo koliko smo moćni. Zaboravili smo ogromnu snagu volje i namere da promenimo sopstvenu stvarnost. U transu smo, hodamo kao mesečari i pratimo već postavljene znake kao roboti.
10. Zaboravili smo lekcije iz istorije
Ako nas je istorija nečemu naučila, to je da jako brzo zaboravljamo svoje lekcije. Iznova i iznova, pravimo iste greške, zaglavljeni u istim šablonima pohlepe i samodestrukcije. Ne možemo kriviti nikoga pojedinačno za greške u prošlosti, ali smo odgovorni kao individue da se podsetimo na sopstvene greške iz prošlosti i da ih prosledimo kolektivnoj svesti.
11. Zaboravili smo kako da budemo jednostavni
Ljudski život je sve komplikovaniji i komplikovaniji. Zavedeni smo sjajem složenosti, a ne snagom jednostavnosti. Zaboravili smo kako da budemo jednostavni i šta je jednostavno. Život je jednostavan. Jednostavnost znači odbacivanje svega onoga što nam nije potrebno, uključujići i ideje, što nam zaklanja pogled na našu životnu svrhu i sve ostale istine koje smo zaboravili.
12. Zaboravili smo kako da imamo poverenja, verujemo i budemo zadivljeni
Izgubili smo svoju očaranost svetom. Zaboravili smo kako je biti zadivljen čudom života. Ne stojimo zadivljeni pred njim. Naš skepticizam i ciničan pogled na svet su učinili da izgubiomo veru u sebe i magičnost univerzuma. Zaboravili smo kako da verujemo. Ovo je verovatno i naša najveća tragedija. Ona je oslabila naš duh i osiromašila našu dušu.
