Warning: preg_match(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 1384

Warning: preg_match_all(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 700

Warning: Invalid argument supplied for foreach() in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 707

Warning: preg_match_all(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 700

Warning: Invalid argument supplied for foreach() in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 707

Stres je skup reakcija čovekovog organizma na neprijatne situacije iz životnog okruženja, na izloženost frustrirajućim okolnostima, koje mogu biti psihičke i fizičke. Na psihičkom planu, radi se o okolnostima koje nas opterećuju jer prevazilaze naše sposobnosti. Insistiranje na zahtevu da dobijamo „sve ili ništa“ je takođe nešto što izaziva jak stres. Porazi, razočarenja, gubici, sve su to stanja koja remete naš uobičajeni način funkcionisanja. Emocionalne stresove izazivaju uverenja da ne vredimo dovoljno, da nas drugi ne poštuju, da se neke stvari dešavaju jedino nama. Na fizičkom planu, stres najčešće izazivaju buka, gužva, premor, bolest, novčani problemi, svađe, izloženost hladnoći ili preteranoj toploti, i slične vrste neudobnosti.

Posledice stresa

Stres ozbiljno narušava psihofizičku ravnotežu u organizmu. On koči metaboličke prosece, slabi imunološke reakcije, utiče na sposobnost samokontrole, izaziva umor, lupanje srca, probleme sa koncentracijom, i umanjuje sposobnost nošenja sa sopstvenim emocijama. Stres čini ljude razdražljivima, rastrojenima, zbunjenima i zaboravnima, jer blokira određene funkcije u mozgu koje nas sprečavaju da normalno reagujemo. Inicira napade besa, sklonost ka plakanju, gubitak poverenja u sebe, apatiju, razne fobije.

Postoje dve vrste stresa, akutni i hronični. Stanje akutnog stresa karakteriše doživljaj emocionalne patnje koje je osoba svesna i u mogućnosti je da reaguje na adekvatan način. Stanje hroničnog stresa karakteriše odsustvo doživljaja emocionalne patnje. Ovo stanje nastaje tako što osoba vremenom razvija toleranciju na manifestacije akutnog stresa i navikava se na njih, ignorišući ih ili negirajući. Ukoliko je čovek u dužem vremenskom intervalu izložen stresu, dolazi do ozbiljnijih poremećaja u funkcionisanju organizma, što uslovljava pojavu tzv. adaptacionih bolesti, kao što je, na primer, hipertenzija. Nagomilavanje hormona stresa, adrenalina, povećava arterijski pritisak. A ako se isti ne leči, dolazi se u opasnost od dobijanja oboljenja srca.

Šta je lek za stres?

Stres nije ono što nam se dešava, već naša reakcija na ono što nam se dešava. Drugim rečima, stres ne proizilazi iz određenog događaja, već iz značenja koga smo mu mi dali. To znači da se stresom može upravljati. U stanju stresa treba se držati pravila da postoji pravo vreme za sve, pravo vreme za borbu i pravo vreme za prihvatanje i prilagođavanje.

Praviti razliku između onoga što je važno i onoga što to nije, je drugo zlatno pravilo. Lekari preporučuju da najpre identifikujemo, a potom i izbegavamo stresne situacije kad god je to moguće. Naglašavaju važnost otvorenog pokazivanja emocija, kao i njihovo poveravanje prijateljima.

Stres se neutrališe uz razonodu, hobi, igranje sa decom i kućnim ljubimcima. Odmor i kvalitetan san se podrazumevaju, kao i dobra organizacija obaveza na dnevnom nivou. Slušanje muzike, pevanje, smejanje, duboko disanje, sve su to tehnike koje doprinose opuštanju. Izuzetno, osoba pod stresom se može obratiti i stručnoj osobi i od nje zatražiti pomoć.