Kome se poveriti ako smatramo da smo učinili nešto čega bi trebalo da se stidimo? Kome otvoriti dušu ako smo previše slabi da pretrpimo kritiku i osudu? Na koji način se osloboditi nagomilanih misli, sumnji, strahova? Uvek to možemo da učinimo ispisujući stranice ličnog dnevnika.
Naše drugo ja
Dnevnike obično pišu tinejdžeri, koji se ne usuđuju da, ono što im se dešava, povere roditeljima, prijateljima ili stručnjacima. U tom dobu su izraženi emocionalni problemi, kao što su neuzvraćene ljubavi, stidljivost, nesigurnost, potištenost, pa i bes. Sve to može dramatično ga ugrozi kvalitet života, može da dovede do depresije, do samoizolacije, pa i do psihičkih problema.
Svako, ko se obrati stručnjaku, na neki način biva etiketiran, pa to i nije popularan vid rasterećenja, niti dolaženja do odgovora i uvida.
Psiho-terapije su korisni, ali istovremeno veoma bolni procesi. Najbezbolniji i najbezbedniji način je da se problemi, posebno oni svakodnevni, koji ne zahtevaju ozbiljnije intervencije, pretoče u reči, ispisane u dnevniku. Onom, koji se dobro čuva i ima status intimne svojine.
Priznanje isceljuje
Papir trpi sve, kaže izreka. Naše sopstvene reči nam se, ispisane u dnevniku, svakako neće rugati, neće nas dodatno povrediti, niti nam stvoriti utisak da smo nedostojni razumevanja. Utoliko pre je korisno, putem pisanja dnevnika, iznositi što preciznije svoje misli i osećanja, otvarati se do kraja, biti surovo iskren, preispitati se, potražiti odgovore u samima sebi.
Ono, što iznedrimo iz sebe i pretočimo u reči, na neki način prestaje da nas muči u istoj meri, kao kada smo ćutali i ostajali tajanstveni. Otkrivanje tajni oslobađa, baš kao i opisivanje bolnih i neprijatnih osećanja. U procesu pisanja dnevnika najvažnije je da dođemo do što potpunijeg razumevanja sebe, jer u tome se krije rešenje svakog problema. Potrebno je biti iskren i pošten prema sebi, ne glumiti i ne pretvarati se.
Pisanjem se dolazi do preciznijih uvida u ono što nam nije bilo razumljivo, prepoznaju se nove nijanse problema, i samim tim i načini njegovog prevazilaženja. Na kraju, pisanje, posebno ono koje je ispovednog karaktera, je veoma kreativan čin, pa je to još jedna od prednosti posedovanja i ispunjavanja ličnog dnevnika.
