Vremena su teška i nije se lako smejati. Međutim, briga ne rešava probleme, a stres, frustracije i hronično neraspoloženje dodatno sve otežavaju, remeteći dobre hemijske reakcije u organizmu. Sve to dovodi do pada imuniteta, samim tim i do pogoršanja zdravlja. Sa druge strane, smejanje ima brojne blagodeti kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje, pa se, obzirom na taj benefit, može reći da je smejanje veoma korisna i istovremeno veoma ozbiljna rabota.
Smeh kao lek
Naučno je dokazano da dva minuta smeha ima isti fizički efekat na organizam kao deset minuta napornog vežbanja. Kada se smejemo, u organizmu se smanjuje nivo adrenalina i kortizola, stresnih hormona, a podstiče se lučenje endorfina, hormona sreće. Smejanje proširuje krvne sudove, poboljšava rad srca, opušta nerve, ubrzava disanje i povećava kapacitet pluća. Jako, glasno i duboko smejanje, iz stomaka, je najbrži oblik dubokog disanja, zahvaljujući kom se unosi više kiseonika u ćelije i čini ih zdravijima. Usled jakog i dugotrajnog smejanja aktivira se više od trista različitih mišića. Smejanje je i prirodni analgetik, jer ima moć da ublažava bolove. Osmeh doprinosi tome da postajemo prijateljski nastrojeni prema drugima, da dobijamo želju za druženjem, da postajemo privlačni suprotnom polu. Dokazano je i da su osobe, koje imaju jako izraženo osećanje humora, najčešće veoma zdrave. Da bi se često i rado smejali, potrebno je izbegavati pesimiste, depresivne ljude, a družiti se sa onima koji su veseli. Poželjno je izbegavati crne hronike i loše vesti, paziti na izbor filmova i literature, i svakog jutra se osmehivati sebi u kupatilu.
Smeh joga
Smeh joga je jednostavna i veoma moćna tehnika koja u trenutku menja raspoloženje, poboljšava zdravlje i eliminiše stres, pomaže da se lakše prevaziđu teški trenuci. Praktičari joge smeha podsećaju na okolnost da ljudski mozak ne razlikuje pravi, od simuliranog smeha. Drugim rečima, ako se nasmejemo tek tako, bez objektivnog razloga, naš mozak će to da registruje kao pravo smejanje i pokrenuće brojne blagodetne procese u organizmu, zahvaljujući kojima ćemo odmah početi da se bolje osećamo. I kod simuliranog smeha, kao i kod prirodnog, dešavaju se iste promene u ogranizmu, na mentalnom, emocionalnom, psihičkom i fizičkom planu. Praktičari joge smeha ne insistiraju na humoru, kao na podsticaju smejanja, već na odluci da to činimo i da vežbamo, svaki dan, najmanje desetak minuta. Zahvaljujući smejanju širi se duh zajedništva, smeh spaja ljude, čini ih produktivnijim, kreativnijim i komunikativnijim. Smeh je socijalni konektor zahvaljujući kome se ljudi lakše uklapaju u svoje okruženje i menjaju ga u pozitivnom smislu.
