U trenutku kada ulazi u brak, žena se nalazi pred mnogobrojnim dilemama. Da bi ih mogla prevazići i čuti glas svog ženskog bića, potrebna je svest o sopstvenom izboru. Pre svega, zrelost i stalno podsećanje da je upravo tog i takvog muškarca želela sa svim njegovim porodičnim, emotivnim i materijalnim paketom.
primarius dr Andjelka Kolarević
– Odgovor na pitanje šta žena želi danas, samo se na prvi pogled razlikuje od odgovora koji bi ona dale pre 100 godina, tvrdi naša sagovornica, psihijatar i psihoterapeut Primarius dr Anđelka Kolarević, i nastavlja – Svaka žena želi da bude voljena i da ima utočište u ljubavi, koliko god težila karijeri i poslovnom uspehu. Mislim da to isto priželjkuju i muškarci, samo što se razlikuju u načinu pokazivanja iste te želje. Razlika u razvijenosti moždanih struktura upućuje na to da žene imaju veće verbalne kapacitete za izražavanje emocija, dok se kod muškaraca razvijaju oblasti zadužene za prostorne i mehaničke odnose.
Može li se reći da je muškarac realniji u svojim željama? Recimo, on poželi lepoticu pored sebe, a žena bi i lepotana i bogataša?
Muškarcu je veoma važna socijalna uloga, i socijalni uspeh, pre svega da je profesionalno ostvaren, to mu njegova stereotipna uloga muškarca čuvara porodice nameće. Ako se žena uklapa u njegov socijalni milje, lepotom, to je njemu dovoljno, jer će on sam da stekne bogatsvo. Ženi jeste važan materijalni momenat, jer to obezbeđuje stabilne uslove za buduće potomstvo, ali ona ima potrebu i za estetikom, zapravo, za simetrijom, koja takođe obezbeđuje zdravo potomstvo.
Traži li žena nemoguće, i pravu ljubav i pravog muškarca u jednoj osobi?
Ne postoje pravi muškarac i prava žena. Postoji stvarni muškarac i stvarna žena. Stvarni muškarac je onaj koji je dostupan, pre svega emocionalno… onaj koji uzvraća emocije, koji poštuje ženu i želi da provodi vreme sa onom koja ga voli, koji deli svoje vreme i sve svoje resurse sa voljenom osobom.
Koliko vaspitanje utiče na odluku žene kakvog muškarca bira za muža?
Vaspitanje je negde odlučujuće, ali je i model oca kojeg devojka ima veoma bitan. Često devojke biraju muškarca po uzoru na oca, ili po njegovim dobrim, ili po lošim osobinama. Ako bira po lošim, onda se trudi da kroz odnos sa partnerom izađe „na kraj“ sa tim lošim, tako da zapravo od partnera traži da se menja baš po tim osobinama. Međutim, moguć je i izbor partnera po uzoru na majku, brata, sestru, i zato jeste komplikovan odnos sa nepoznatim… zato što stalno težimo da ih stavimo u kalup poznatog, umesto da prihvatamo osobu kakva ona jeste.
U narodi postoji izraz „stao(la) na ludi kamen“. Šta se krije iza ovog izraza?
U narodu ima i ona „ brak je uvek lutrija“, znači ludost i sreća. Zapravo, ako se partneri ne poznaju i ne prihvataju dovoljno, dokle god ne prihvate da svako od njih ima i različitost i jedinstvenost u svojoj individualnosti, brak će biti na ispitu opstanka.
Pred ulazak u brak žena se nalazi pred mnogim dilemama: materijalnim, porodičnim (odvajanje od primarne porodice), emotovim, fizičkim…
U tom trenutku, pod uslovom da je prošla faza idealizovanja partnera i odnosa, žena će biti pred mnogobrojnim dilemama. Separacione dileme će svakako postojati, i ta stalna težnja da se vraćamo roditeljima, kod oba partnera, može biti razlog za prve nesuglasice. Čak i pre nego što i materijalni i emotivni razlozi dođu na red.
Kako ih žena može prevazići da bi mogla čuti sebe i glas svog ženskog bića?
Pre svega, zrelošću i stalnim podsećanjem da je upravo tog i takvog muškarca želela, sa svim njegovim porodičnim, emotivnim i materijalnim paketom. Stalna svest o sopstvenom izboru je neophodna i potrebna. S druge strane, i odustajanje od dečijeg očekivanja da joj partner pruži sve što roditelji i život nisu, jeste neophodno! Očekivanja pripadaju detinjstvu, a aktivno traženje od partnera i sposobnost da se traži, pripada odraslima i sposobnosti za bliskošću.
Devojka treba svesno da prihvata svoju žensku prirodu, rekla bih, božansku moć, da sada nešto hoće, pa neće, da ima svoju ćudljivost, svoje cikluse i da uživa u tome.
Žena je često u rascepu između svojih potreba i potrebe da zadovolje zahteve svoje sredine i svojih najbližih?
Često smo svedoci da je žena razapeta između onog što ona zaista želi i onoga što se od nje očekuje. Često i odustaje od sopstvenih želja i podređuje se ulogama. Mislim da je problem u tome što je žena danas prebukirana raznim ulogama koje je dobila emancipacijom… i onda ona žena koja ima veći pritisak, a nije snažna da ostvari sve zahteve, odustaje. I tako postaje nezadovoljna i nesrećna. Naravno da ima i onih koje realno prihvataju šta mogu a šta ne, koje uloge mogu da nose…
Veruje li žena da će muškarac u koga je zaljubljena i za koga se udaje, ukloniti sve probleme u njenom životu?
Ima onih žena koje misle da će se kroz partnera i partnerstvo ostvariti kao ličnosti. Međutim, to ne može da traje dugo, jer je svako od nas samostalna ličnost i pitanje individualnosti je uvek lična stvar. Identitet je razvojna kategorija i taj stalni rast oba partnera ne mora biti usklađen. U tome mogu da leže mnogi problemi vezani za ljubavne odnose. Jedan partner može da „poraste“ u vezi, dok drugi može ostati još uvek nezreo i nesposoban da se samostalno ostvaruje. To naravno može da smeta onom koji napreduje… ali i ne mora, sve je to individualno.
Očekujte još puno od nas
Jelena (42) i Vlada Denda (45) iz Beograda u braku su 15 godina. Ljubav građevinskog inženjera i inženjera elektrotehnike pretočena u porodični četverac svetskih putnika na dalekim destinacijama, sa dovoljnom dozom sreće i ludosti, položila je mnoge životne ispite. Za petnaestogodišnjicu njihovog braka, Jelena je napisala:
„Pre tačno 15 godina, u eri bez digitalnih foto-aparata, na svadbi bez narodnjaka, bez gostiju koje ne poznajemo, sviraju Buena Vista Social Club i Madredeus, a matičar čita: „…ili mlada može uzeti mladoženjino prezime ili može zadržati svoje prezime ili mladoženja može uzeti mladino prezime… “, a mladoženja dobaci: „Ili se svi možemo prezivati Džekson“. Ja se zacenim od smeha i tim smehom sam sve ovo dalje i naslutila. Danas slavim najbolju odluku u sinhronizaciji srce-mozak koju sam donela u životu. I više ne razmišljam, samo volim i uživam. Očekujte još puno od nas.“
Postoji li strah u trenutku ulaska u brak, i kod žene i kod muškarca?
Strahuju podjednako i muškarci žene, takvo je moje iskustvo. U psihoterapiji sam češće imala muškarce koji su se pitali, „da li da uđem u brak ili ne, da li je to ona prava, da li ću se ugojiti u braka, da li će biti gruba u odnosu sa decom“. U običnom životu, to isto saznajete od žena, ali je moguće da se žene lakše nose sa tim.
Žena koja je finansijski samostalne veruje da udajom gubi slobodu i teško prihvata da zavisi od muškarca? Muškarac može postati zbunjen i nesiguran pred takvom reakcijom žene. Kako pomiriti razlike?
Svako se boji gubitka samostalnosti, ali to sve može biti stvar dogovora. Moguće da muškarac podrazumeva da je on taj čija je samostalnost važna. Što se bolje poznaju i upoznaju partneri i dogovore oko ekonomske zavisnosti, nezavisnosti, to je veća šansa za dobar brak.
Kada žena trudna uđe u brak, prolazi još intenzivnije promene, pre svega, navikavanje na telo koje se menja. Često nema odgovor na mnoga pitanja, a saveti stižu sa svih strana… koga slušati?
Žene sada češće ulaze trudne u brak. Savet je da žena prvo treba da sluša svoje srce, intuiciju, zatim stručne savete, ali i roditeljske savete. Mnoge babe, zaista, bolje znaju i imaju proverene savete, kako i šta treba raditi. Mnogi mladi iz želje za samostalnošću, ali i iz straha da će biti shvaćeni kao manje sposobni, vredni, nagomilaju sebi obaveze, koje bi smanjili, samo kada bi poslušali i prepustili starijima da preuzmu deo obaveza.
Čemu budući bračni par treba najviše da pokloni pažnje?
Prvo, bračni par treba da uživa u odnosu, u traganju za zajedničkim osobinama, u uspostavljanju stabilnosti kroz prihvatanje svakog od njih kao stvarne osobe, sa svim manama i vrlinama. Bilo bi lepo da prave male planove za život, da se oko većih planova konsultuju sa drugima. Važno je da se spremaju i duhovno i psihološki za dolazak deteta u porodicu. Da što više budu zajedno u svim aktivnostima, ali i da puštaju i podržavaju onog drugog da se razvija u onom posebnom, što ih je privuklo jedno drugom.
