„Manipulatori stalno traže našu slabu tačku, odnosno, poziciju sa kojom uporno izbegavamo da se suočimo i poradimo na pogrešnom uverenju. Time, zapravo, „obeležavamo teritoriju,“ koju će vešti manipulator da napadne,“ kaže psihijatar i psihoterapeut Prim. dr Anđelka Kolarević sa kojom razgovaramo o manipulaciji kao „skrivenom upravljanju“ ljudima.
Treba li odmah upaliti crvenu lampicu kada ispred sebe imamo nekoga ko jedno misli, drugo priča, a treće radi?
Jedan od osnovnih životnih zadataka i jeste, gotovo je obaveza, da se zaštitimo od svakakve prevare i manipulacije. Međutim, u suštini, ne bi smeli da budemo podozrivi, već samo obazrivi, da ne bi postali previše sumnjičavi. Crvena lampica bi mogla da nam se upali onoga trenutka kada već imamo iskustvo sa osobom koja jedno priča, drugo radi, koja govori u stranu, daje približne odgovore, započinje odgovor na vaše pitanje pitanjem…
Može li se stalna zbunjenost, nesigurnost i nejasnoća u komunikaciji, tačnije, nedostatak zdravog razuma, shvatiti kao prvi znak kontakta sa „trizofrenikom?“
Ne bih rekla da su manipulatori zbunjeni… oni veoma dobro znaju šta žele, ,,veoma su povezani sa svojim ponašanjem i emocijama“, samo na prvi pogled deluju kao „trizofrenici“ Svi znamo koliko nam osećanja utiču na razmišljanje i odluke koje donosimo i kako jednim pogledom na nečije držanje možemo pogoditi kako se ta osoba oseća.
Manipulator traži slabu tačku, emocionalnu reakciju kod žrtve da bi je učinio slabom i poslušnom. Zašto je to važno?
Manipulatori stalno traže našu slabu tačku na emocionalnoj mapi. To je ona tačka, odnosno ona pozicija sa kojom, uporno, izbegavamo da se suočimo i poradimo na pogrešnom uverenju. Tim izbegavanjem, zapravo i „obeležavamo teritoriju,“ koju će vešti manipulator da napadne. Na primer, ako mi u našoj psihologiji ne smemo da budemo u konflktu sa nekim, ili, imamo uvrenje da smo važni drugima jedino ako im popuštamo ili udovoljavamo, oni će veoma vešto da nas „pritisnu“ baš na tu temu. U praksi to izgleda tako što, na primer, za nebitan posao oni najavljuju prekid komunikacije, ili prete da će naći drugu osobu za isti posao, ili da će prekinuti odnos…
Zašto manipulator izbegava direktnu i otvorenu komunikaciju?
Manipulatori koriste svoj arsenal taktika i izbegavaju direktnu komunikaciju, jer se, u suštini, plaše odbijanja. Oni, zapravo, duboko u sebi žele da budu bezuslovno prihvaćeni, podržani, obožavani… ne mogu da podnesu neprijatnost, koju bi im situacija odbijanja donela.
Ima li, bar u nekom trenutku, osoba koja manipuliše osećaj odgovornosti?
Manipulatori će, u zavisnosti od toga da li su zrelije ili manje zrele ličnosti, imati izgrađenu savest… od stepena zrelosti zavisi da li će i koliko prihvatiti osećaj krivice, ili odgovornosti.
Vidovi manipulacije su: vređanje, ponižavanje, pretnje, ismejavanje, ucene druge osobe. Zašto ih koristi osoba koja manipuliše?
To su vrlo moćna sredstva manipulacije. Ove pojave su veoma česte u poslovnim odnosima, i vrlo uspešno uspostavljaju kontrolu nad nekim, naročito nad ljudima koji nemaju izgrađeno samopoštovanje i samouvažavanje.
Ljudi koji su u detinjstvu imali roditelje koji su im slali poruke , „ako ne budeš dobar, ja te neću voleti“ ili „druga deca neće hteti da se da se igraju sa tobom,“ i, na svaku pretnju i omalovažavanje u kasnijem životu, pristaće na ono što se očekuje od njih.
Često se i na svaki realni otpor da se pristane na manipulaciju, manipulatori koriste i pitanjem „zašto“? Tako, agresivnim prekidanjem i stalnim „zašto“, guše autoritet onog koji odbija, i razloge odbijanja pretvaraju u oblik i formu koja njima odgovara.
Laskanje, ulagivanje, deljenje komplimenata, takođe je vid manipulacije, to se često zaboravlja?
Manipulacija, međutim, može biti upakovana i u „lepe reči“ ulagivanjem, deljenjem komplimentima, laskanjem… ako nepogrešivo primete da osoba koju manipulišu ima „glad za priznanjem“ i želju da drugi precenjuju njegove sposobnosti.
Da li je manipulator, znak jednakosti – kontrolor?
Manipulatori jesu vrsta kontrolora, jer svojim delanjem usmeravaju tok zajedničkog rada na svoju „vodenicu”, koja često „samelje“ nesigurnog, izmanipulisanog saradnika.
Može li se reći da na kraju manipulator izmanipuliše samog sebe?
Manipulatori, pokazuju istraživanja, odlično funkcionišu u poslovnim odnosima, dok u privatnim bivaju napuštani, jer retko ko može da izdrži njihovu opsesivnu želju za pažnjom i ljubavlju. U suštini, iako misle da imaju moć nad drugim ljudima, sami nisu lično moćni. Van posla ne uživaju u sopstvenom životu i retko žive u zoni kvalitetnog življenja.
Da li za neke ljude manipulacija postaje vid zabave?
Postoje osobe kojima je manipulacija nivo zabave, ali bih tu navela da se radi o poremećajima ličnosti, koji uživaju u patnji i podcenjivanju drugih.
Navedite nam tipove emotivnog manipulatora: asocijalnost, histrionski poremećaj, narcisoidnost, ovisna ličnost, psihopata?
Ne bih posebno navodila određene poremećaje, jer i ljudi koji nemaju poremećaje ličnosti manipulišu… ako bih navela, onda bi to bilo kao opravdanje.
Kako se odbraniti od manipulacije, posebno, na poslu?
Da bi se barem delimično odbranili od manipulatora, naročito na poslu do koga nam je stalo, potrebno je da verujemo u sebe i svoje kvalitete, da budemo svesni svojih emocija, da ih razumemo i prihvatamo, da što objektivnije sagledamo sebe i naučimo da komuniciramo tako što ćemo umeti jasno da iznesemo svoje stavove i želje.
Kažu, jedini je način spasiti se, „pobeći“ od manipulatora? Ili, da obrnemo stvari: „Šta treba uraditi što će sigurno oterati maniplatora od nas?”
Oteraće ga to što se ne pecamo na naše slabosti. Zbog toga ih moramo što pre otkriti. Drugo, manipulator je željan priznanja, tako da uvek možemo na lep način da ga suočimo sa činjenicom da razumemo koliko mu je to nešto važno i vredno, ali da u ovom trenutku ne možemo da mu izađemo u suset. Najvažnije u životu jeste da se odredimo, ne „šta nećemo“, nego, pre svega „šta hoćemo“ od sebe, drugih i sveta, i prema tome da usmeravamo naše ponašanje.
