Warning: preg_match(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 1384

Warning: preg_match_all(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 700

Warning: Invalid argument supplied for foreach() in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 707

Warning: preg_match_all(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 700

Warning: Invalid argument supplied for foreach() in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 707

„Manipulativno ponašanje prisutno je svuda, ono na poslu je samo prikrivenije i suptilnije,“ tvrdi psihijatar i psihoterapeut Prim. dr Anđelka Kolarević sa kojom razgovaramo o manipulaciji kao „skrivenom upravljanju“ ljudima… njihovim osećanjima, mislima i preokupacijama.

– Kada govorimo o manipulaciji, automatski govorimo o sukobu, moći i pravima… Ljudi u životu i svesno i nesvesno koriste manipulativno ponašanje da bi ostvarili svoje ciljeve. Manipulativno ponašanje postaje negativno kada se takvim ponašanjem upravlja ljudima prikriveno, protivno njihovim interesima. Osoba koja je izmanipulisana nije svesna da se podredila interesu onog koji manipuliše, tako da nije ni mogla svojevoljno da odluči da li želi da se u toj situaciji podredi moći manipulatora. Povinula se po cenu sopstvenih želja i onog što je dobro za nju.

Da li se manipulativno ponašanje može prepoznati?

Manipulacija se teško primećuje. Manipulatori koriste slabosti ljudi, njihove strahove, nesposobnosti da se nose sa krivicom i obavezama prema ljudima. Koriste se raznim psihološkim igrama, često ne pitaju direktno, ili čak manipulišu bez reči, durenjem, uzdahom, prekim pogledom, ali i ljubaznim tonom.

Prim. dr Anđelka Kolarević

Prim. dr Anđelka Kolarević

Po čemu je manipulacija na poslu specifična?

Manipulacija na poslu je prikrivenija, suptilnija… ispod površine kolegijalnih odnosa, često, zapravo, postoji želja za uspostavljanjem direktne moći nad podređenima, sebi ravnima, pa čak i nadređenima. Manipulatori mogu vešto da zamaskiraju pritisak koji vrše, tako što su veoma ljubazni, navodno direktni, a u stvari direktivni. Na taj način se izmanipulisani stavlja u poziciju zbunjenog, dezorijentisanog i na kraju ogorčenog, jer je pristao na nešto što nije želeo ili morao. Na poslu manipulatore karakteriše kritikovanje drugih, oni šalju poruke koje su najčešće indirektne, preko glasnika, takozvane „karambol poruke“ i na taj način šire razdor među kolegama. Njihovo pravilo je „zavadi pa vladaj,“ nepoželjne razgovore brzo prekidaju, lažu, egocentrični su i ljubomorni. Laskaju kada nešto treba da postignu i ne biraju sredstva. Njihov pogled je zapovednički, a kada vi govorite oni gledaju uokolo.

Da li se zbog egzistencijalnih razloga lakše prihvata na poslu?

Egzistencijalni strahovi, naravno, imaju veliki udeo zašto neko pristaje, posebno na jasne, čak i osvešćene manipulacije. Ljudi na samu pomisao da neće moći da odgovore na očekivanja onog ko može da im ugrozi egzistenciju, osećaju pritisak i pretnju da će im on zagorčati život ako ne postupe po njegovom… strahuju od prekida odnosa, plaše se da će ih proglasiti za nesposobone, nekompetentne, neodgovorne i da će izgubiti posao, i/ili ostati čak i bez preporuka za dobar CV (Curriculum vitae).

Koji tip ljudi je češće „plen“ manipulatora?

Najlakše se manipuliše ljudima koji su osetljivi na emocionalnu ucenu. To su oni ljudi koji imaju strah od gubitka, strah od promena, strah od odbijanja, ili strah od gubitka moći.
Da li se zbog određenog vaspitanja lakše prihvata uloga žrtve?
Preterano strogo, kruto vaspitanje sa visokim stepenom kontrole i nedovoljnom podrškom da se ima pravo na sopstveni stav i mišljenje, plodno je tlo da se kasnije kroz život postane meta manipulatorima.

Postoje li prikriveni sadržaji iz podsvesti koji „vuku“ ljude ka manipulatoru?

U podsvesti, pitanje krivice koje vučemo iz najranijeg detinjstva, može nesvesno da nas vuče ka manipulatoru. Osećaj krivice je ključni deo jedne odgovorne i osećajne osobe. To je alat koji svest koristi da bi, u svojoj čistoj formi, registrovala neprijatnost i samoprekor kada uradimo nešto što se kosi sa našim etičkim kodeksom. Da bismo izbegli osećaj krivice, trudimo se da ne nanosimo bol drugima. Ali da bi je izbegli, možemo da preuzimamo i odgovornost za ono što jesmo uradili, ali i za ono što nismo. Isto tako, možemo da preuzmemo i odgovornost za to kako se drugi osećaju, i da ostanemo u nezasluženoj krivici. Svi želimo da verujemo da smo dobri ljudi, a ucenjivači to vešto koriste.

Da li to što smo izmanipulisan znači da i sami manipulišemo druge, u nekom segmentu života?

Možemo i sami da budemo manipulatori, sve zavisi od toga na koji način dobijamo ono što želimo.


Prim. dr Anđelka Kolarević je psihijatar i psihoterapeut, transakcioni analitičar, radi u „Psihopolis institutu“ kao analitičar, učesnik je svih naših psihijatrijskih i psihoterapijskih kongresa kao plenarni predavač.

Kako prepoznati manipulatora, da li je važnije slušati razum ili intuiciju?

Manipulatori se projavljuju u različitim oblicima. U govoru emocionalnih ucenjivača postoje čatiri podtipa: kaznioci, paćenici, samokažnjavajući i mučitelji.

Kaznioci najviše upadaju u oči, jer nam otvoreno kažu šta hoće, i navode nas na posledice koje nas čekaju ako im ne izađemo u susret.

Paćenici nas na volšeban način teraju da sami shvatimo šta je to što oni žele i uvek zaključe da je na nama da im omogućimo da to i dobiju.

Samokažnjavajući usmeravaju pretnje ka sebi, prozivaju našu krivicu i savest.

Mučitelji nas stalno testiraju i obećavaju da ćemo biti nagrađeni ako im popustimo.

Koji su mehanizmi manipulativnog ponašanja?

Nabrojaću neke od njih: poricanje, selektivna nepažnja, racionalizacija, diverzija, laganje, zastrašivanje, krivica, uloga žrtve, šarmiranje, minimizacija, ogovaranje, ignorisanje…