Prilagođavajući se nesvesno svojoj okolini, u ranim godinama života stvaramo takozvane „drame kontrole“, strategije povratka energije u odnosu na članove svoje porodice koje nas udaljavaju od realnog sagledavanja života i naše istinske ličnosti.
Postoje dva agresivna i dva pasivna načina za kontrolisanje energije kojima zaustavljamo napredovanje svoje sudbine. Neke osobe koriste više od jedne manipulacije, zavisno od okolnosti, ali većina ljudi ima jednu dominantnu dramu kontrole koju ponavlja. Uglavnom je to ona drama kontrole koja je imala najviše uspeha u odnosu na članove naše porodice, dok smo bili deca.
Tek kada identifikujemo svoju specifičnu dramu kontrole, možemo početi da se oslobađamo svojih ranijih stavova, strahova, pogrešnih informacija i ponašanja koja nas ograničavaju i ometaju našu evoluciju time što se „zaglavljujemo“ pokušavajući da kontrolišemo energiju koja teče ka nama.
Zastrašivač
Privlače pažnju okoline vikom, fizičkom snagom, pretnjama, neočekivanim ispadima. Oni sve oko sebe čini nervoznim, jer se ljudi obično plaše da bi nečim mogli da prouzrokuju neprijatne komentare „zastrašivača“, njegovu ljutnju, u ekstremnim slučajevima i bes. Ovi tipovi dobijaju energiju od okoline zbog straha i sumnje „šta bi se sledeće moglo desiti“.„Zastrašivači“ su uvek uzrok nekog stanja. Oni vas čine ili uplašenim ili zabrinutim.
Oni su bazično egocentrični. Njihovo ponašanje se kreće od toga da svima redom naređuju, neprestano govore, ponašaju se autoritarno, nefleksibilni i sarkastični su, pa do toga da su nasilni. „Zastrašivači“ su verovatno najviše od svih tipova odsečeni od univerzalne energije. Oni zato izgrade auru moći, da bi druge uključili u svoj svet.
Svaka od četiri drame kontrole proizvodi specifičnu dinamiku energije, koja se naziva „odgovarajuća drama“. Na primer, odgovarajuća drama koju stvara „Zastrašivač“ je na prvom mestu drama „Jadana Ja“ koja ima krajnje pasivnu dinamiku energije. Kad „Jadan Ja“ oseti da mu „Zastrašivač“ otima energiju u zastrašujućoj meri, on pokušava da to zaustavi time što zauzima stva pokornosti i bespomoćnosti; „Vidi, šta mi radiš. Nemoj da me povrediš, ja sam suviše slab“. „Jadan Ja“ pokušava da natera „Zastrašivača“ da se oseća krivim, da bi na taj način zaustavio napad i ponovo uspostvaio protok energije.
Druga mogućnost odgovarajuće drame je „Protivzastrašivač“. Ova drama će se dogoditi ako stav „Jadan Ja“ ne uspe ili, što je verovatnije, ako je ličnost druge osobe takođe agresivna. Tada će osoba uzvratiti borbom sa originalnim „Zastrašivačem“. Ako je jedan od vaših roditelja bio „Zastrašivač“, velika je verovatnoća da je jedan od njenih ili njegovih roditelja bio „Zastrašivač“ ili pasivni „Jadan Ja“.
Ispitivač
Manje prete fizički, ali lome duh i volju tako što se raspituju o svim aktivnostima i motivima. Oni su neprijateljski nastrojeni kritičari koji traže način da pokažu da drugi nisu u pravu. Što se više zadržavaju na vašim manama i greškama, to ćete vi više obraćati pažnju na njih i reagovati na svaki njihov pokret. Dok se trudite da se dokažete ili da mu odgovorite, šaljete više energije u njihovom pravcu. Verovatno će sve što kažete jednom biti upotrebljeno protiv vas. Imate osećaj da vas stalno posmatraju.
Oni su izuzetno oprezni i mogu da budu cinični, skeptični, sarkastični, da podbadaju, da su perfekcionisti, da smatarju sebe privlačnima i da opako maniplušu. Oni u početku uspevaju da uključe druge u igru svojom duhovitošću, nepogrešivom logikom, činjenicama i inteleketom.
Kao roditelji, „Ispitivači“ stvaraju povučenu decu, a ponekad i „Jadan Ja“ tipove. Oba tipa žele da izbegnu propitivanja „Ispitivača“. Povučeni žele da pobegnu od toga što moraju da odgovaraju (i samim tim gube energiju) na stalno ispitivanje i bockanje od strane „Ispitivača“.
Povučeni
Radi se o ljudima koji su zarobljeni u sopstvenom svetu nerešenih bitaka, strahova i sumnji u same sebe. Oni podsvesno veruju da će, ako deluju tajanstveno ili rezervisano, neko drugi doći da ih uzvuče iz tog zarobljeništva. Često usamljeni, oni se drže na distanci, iz straha da će im drugi nametnuti svoju volju ili da će ih propitivati o namerama (kako su to činili njihovi roditelji – „Ispitivači“). Pošto misle da moraju sve sami da urade, oni ne traže pomoć. Treba im „mnogo prostora“ i uglavnom izbegavaju da se opterete obavezama. Kada su bili deca, često im nije bilo dopušteno da zadovolje svoje potrebe za nezavisnošću ili nisu dobili priznanje sopstvenog identiteta.
Skloni da se primaknu stalnom stanju „Jadan Ja“, oni ne shvataju da bi upravo njihova sopstvena povučenost mogla da bude uzrok tome što ne dobijaju ono što žele (na primer, novac, ljubav, samopoštovanje) ili što imaju osećaj da stagniraju ili su zbunjeni. Najčešće, oni svoj glavni problem vide u tome što im nešto nedostaje (novac, prijatelji, društveni kontakti, obrazovanje).
Njihovo ponašanje se proteže od toga da su nezainteresovani, da „nemaju vremena“, nisu voljni da sarađuju, do snishodljivosti, odbijanja, kontriranja i podlosti. Kako su se izveštili da se brane rezervisanošću, oni naginju ka tome da seku sopstvenu energiju rečenicama kao, „Ja se razlikujem od drugih“, „Niko zapravo ne razume šta želim da uradim“, „Zbunjen sam“, „Ne želim da igram po njihovim pravilima“, „Kad bih samo imao…“
Prilike im izmiču dok oni preteruju u analiziranju svega i svačega. Kada je na pomolu bilo kakav konflikt ili konfrontacija, „Povučeni“ počinje da se ponaša neodređeno i može da se dogodi da bukvalno nestane (ne odgovara na telefonske pozive ili ne dolazi na satanak). Oni od početka angažuju druge svojom tajanstvenom ličnošću, do koje je teško dopreti. „Povučeni“ najčešće stvaraju „Ispitivače“, ali mogu takođe da uđu u drame sa „Zastrašivačima“ ili „Jadan Ja“ tipovima.
Jadan Ja ili Žrtva
Ovi tipovi ljudi čak i ne osećaju da imaju dovoljno snage da se aktivno suprostave svetu, zato izazivaju saosećajnost i tako privlače energiju. Kada koriste tihi način, pomalo liče ne „Povučene“ tipove, ali kada su pravi „Jadan Ja“ tipovi, onda se potrude da njihova ćutljivost ne prođe ne zapaženo.
Uvek pesimistički nastrojeni, „Jadan Ja“ tipovi privlače energiju zabrinutim izrazom lica, uzdisanjem, drhtanjem, plakanjem. Oni takođe imaju običaji da zure u daljinu, da na pitanja odgovaraju polako i da prepričavaju teške drame i krize. Vole da budu poslednji u redu i da se pokoravaju drugima. Njihove omiljene reči su: „Da, ali…“
„Jadan Ja“ tipovi u početku zavedu svojom ranjivošću i potrebom za pomoći. Međutim, njih zapravo ne zanima da problem reše, jer bi onda izgubili svoj izvor energije. Oni takođe mogu da se ponašaju preterano uslužno, što na kraju rezultira njihovim osećajem da su iskorišćeni, pa to opet pojačava njihovu „Jadan Ja“ metod, da bi došli do energije. Ako su uslužni, to onda nema granica i njihovo ponašanje ide od ubeđivanja, izvinjavanja, neprestanog objašnjavanja, preteranog pričanja i o čemu treba i o čemu ne treba, sve do toga da pokušavaju da reše probleme koji s njima nemaju veze. Oni dozvoljavaju da budu tretirani kao objekat, možda zbog lepote ili seksualnih usluga, a onda budu ozlojeđeni kad ih neko uzima zdravo za gotovo.
„Jadan Ja“ tipovi održavaju svoje stanje žrtve tako što privlače osobe koje ih zastrašuju. U ekstremnim ciklusima nasilja u kući, jedan „Zastrašivač“ će uključiti jednog „Jadan Ja“ tipa u sve žešće epizode zloupotrebe,, dok se ne dostigne klimaks. Posle klimaksa, „Zastrašivač“ se povlači i izvinjava, šaljući na taj način energiju koja će zavesti „Jadnog Ja“ i vratiti ga nazad u ciklus nasilja.
Izvor: „Celestinino proročasntvo“ — Džejms Redfild
