Mada je stres oduvek postojao, današnji tempo života stvara stres koji je izraženiji. On ima poseban efekat – troši energiju čoveka i bolest se javlja pod uticajem osećanja neizvesnosti, straha, nesigurnosti…
Po definiciji, stres je odgovor organizma – reakcija ili način adaptacije na nešto što se doživljava kao napad ili pritisak i stvara kod nas osećaj ugroženosti. Ne može se živeti bez stresa… Suština života je njegova stalna promenljivost. Svakodnevno se menja vreme i temperatura, količina svetlosti ili buke kojoj smo izloženi, menja se vazduh koji udišemo, hrana koju smo jeli tog dana, način kako smo spavali te noći, neočekivane situacije u saobraćaju, na poslu ili kod kuće. Sve ove promene utiču na nas i mogu izazvati mali, svakodnevni ili veliki stres u našem organizmu, kao što su: razvod, gubitak posla, smrt drage osobe…
Interpretacija događaja
Većina naučnika se danas slaže da je stres deset posto, a da smo mi ti koji, zapravo, stvaramo stresnu situaciju svojom interpretacijom onoga što se dešava, i to je 90 posto! Znači, ma koliko je bitno to što nam se dešava, na primer, gubitak posla, razvod braka, bolest ili smrt drage osobe, naša individualna reakcija je ono što određuje tip i intenzitet stresne reakcije.
Borba ili beg
Stres karakteriše specifična reakcija tela, po principu „bori se ili beži“, koja se manifestuje u osećaju ugroženosti. Pod uticajem ove stresne reakcije oslobađaju se u telu hormoni stresa, kao što su: kortizol, adrenalin i noradrenalin, dolazi do mobilizirajuće reakcije tela koja ima za cilj pripremu organizma za odbranu ili bekstvo iz iste. Osnovni razlozi za stres koje mi danas osećamo su neizvesnost, užurbanost i haotičnost našeg savremenog načina života.
Dobar i loš stres
Treba razlikovati dobar stres (eustres) od lošeg (distres). Dok prvi izaziva pozitivno uzbuđenje zbog neočekivanih prijatnih dešavanja u našem životu (na primer, dobitak na lutriji, susret sa starim, dobrim prijateljom), drugi stvara negativne reakcije (strah, neizvesnost, brigu, bes) koje smanjuju kvalitet našeg života. I jedan i drugi dovode do iste hormonske i biohemijske reakcije u telu, što znači da čovek može da umre od preteranog uzbuđenja, bez obzira da li je u pitanju nešto prijatno ili neprijatno za njega.
Neke od studiija koje su pokušale da izmere stres na osnovu „skale socijalnog prilagođavanja“, pokazale su da ljudi manje stradaju od krupnih negativnih dešavanja u svom životu, nego od malih, svakodnevnih neprijatnih događaja i trzavica, koje zbirno gledano, negativno utiču na zdravlje.
Vrste stresa
Stres po tipu može biti:
• Fizički stres (vezan za naše navike u držanju tela, način spavanja, sedenja ili obavljanja svkodnevnih poslova);
• Hemijski stres (zavisi od hrane koju jedemo, vode koju pijemo, vazduha koji udišemo)
• Mentalni ili psihički stres
Svi ovi izvori stresa koji se zovu i „stresori“, nadodaju se jedan na drugi i doprinose krajnjoj stresnoj reakciji u telu, koju često nismo u stanju da prepoznamo.
Simptomi stresa
Naučnici ih dele:
• Fiziološke – možemo da ih izmerimo (povišeni puls, krvni pritisak, ubrzano i površno disanje ili povećani nivo šećera u krvi);
• Subjektivne – osećamo, ali ne možemo precizno da ih izmerimo: osećaj mišićne napetosti (posebno u leđima, ramenima i vratu, stisnute šake ili vilice), osećaj umora i lošeg kvaliteta sna, zatim nestrpljenje, sklonost da suviše brinemo, ili lako planemo i reagujemo sa besom i agresijom, poremećaj koncentracije, glavobolja i nepravilnost u radu srca, stomačni problemi…
• Poremećaj ponašanja – povećano pušenje, konzumiranje alkohola, hrane ili nekog drugog sredstva zavisnosti, poremećaji u ishrani u vidu gubitka apetita ili preterivanja u jelu, hiperaktivnost koja stvara sklonost ka povredama ili nezgodama u saobraćaju i na poslu, gubitak seksualnih interesovanja.
Stres je danas glavni uzrok poremećaja zdravlja i jedan od najviše prisutnih faktora rizika za nastanak svih mogućih vrsta bolesti. Smatra se da na stres prvo reaguje nervno – energetski sistem, zatim endokrini i na kraju, imunološki.
„Lažni alarm“
Stresna reakcija, predstavlja alarm za deo mozga (hipotalamus), koji preko svojih neurotransmitera šalje poruku hipofizi. Ona pod uticajem prejakih emocionalnih reakcija ubrzano proizvodi hormone koji pojačavaju rad drugih endokrinih žlezda, kao da organizmu zaista preti neposredna opasnost po život.
Aktiviranjem osovine hipotalamus – hipofiza – nadbubrežna žlezda, pojačano se proizvode stresni hormoni: kortizol i adrenalin, čime se remeti lučenje i svih drugih hormona u našem telu (insulina, tiroksina – kao hormona štitne žlezde i polnih hormona). Ovo neopravdano lučenje stresnih hormona u stanju jednog „lažnog alarma“ nepovoljno utiče na rad mozga, srca i krvotoka, organa za varenje, kao i svih drugih organa.
Autoimune bolesti
Mnoge studije ukazale su na to da postoji povezanost između stresa i autoimunih bolesti kod kojih se odbrambena reakcije okreće protiv sopstvenog organizma kao agresora. Zbog povećanog alarma na opasnost, organizam počinje da proizvodi autoantitela. Šta se u stvari dešava? Otvaranjem energetskih depoa (kroz delovanje hormona), zbog preteće opasnosti, dolazi do oslobađanja energije koja se, pošto nije potrošena, okreće protiv sopstvenog organizma. Ako se ova energiija pravilno ne usmeri, umesto da stvara život, može se pretvoriti u uzrok njegovog uništenja. Zato se u procesu lečenja obolele osobe uključuju i neki oblici psihoterapije da bi se uticalo na intenzitet i učestalost stresnog reagovanja.
Psihosomatske bolesti
Danas se smatra da preko 75 posto svih bolesti ima psihosomatski karakter, a po nekim istraživačima to je čak i više, preko 90 posto. Prepoznavanje psihofizičke osnove poremećaja u organizmu i uvođenje pojma „stres“ u medicinsku terminologiju, dovelo je do promene u shvatanju zdravlja i odnosa prema njemu. Time je prihvaćeno ponovo ono što je ljudima poznato već hiljadama godina, a to je da su naš um, duh i telo povezani i da su naše misli i osećanja vrlo bitni za stanje našeg fizičkog zdravlja.
Izvor:„Hiropraktikom do zdravlja” – dr Petar Dinić
