Nutry Allergy Center iz Beograda prvi je u Srbiji počeo sa proizvodnjom bezglutenske i bezkazeinske hrane namenjen ljudima koji imaju celijakiju i deci sa problemima iz autističnog spektra.

Vlasnica i direktor firme Renata Lisac, prešla je dug put od rodnog Gospića, preko Zagreba gde je studirala ekonomiju i Zadra gde je živela, do Beograda u koji se preselila po izbijanju rata u Hrvatskoj. Najteže na tom putu bilo je suočavanje sa bolešću njene ćerke, za koju je lek bila hrana bez glutena i kazeina. Renati danas daju snagu i vetar u leđa da izdrži i opstane u poslu, druga deca koja, po preporuci lekara, dolaze kod nje po savet i bezglutensku hranu.
– Kada čovek pozitivno misli, sve može da postigne. Na svom primeru sam osetila kako to izgleda i svakoj majci koja dođe sa detetom koje ima problem iz autističnog spektra ili sa celijakijom, kažem: „Samo pozitivno misli, nemoj se dati“. Sa majkama koje me pitaju: „A kako ću ja to?“ nemam šta da pričam. Strašna borba i upornost uvek daju pozitivne rezultate.

Može li roditelj sam da prepozna autistične simptome kod deteta?

To je intuitivno. Roditeljski posao je najteži, tu nema škole, ali čovek uz decu završi životni fakultet. Razvojni poremećaji se rano primete, na primer disgrafija (teškoće u pisanju, nesposobnost crtanja, sastavljanja) i disfazija (nesposobnost govora, čitanja napisane reči), pa hiperaktivnost kod dece… Kada se isključi prisustvo glutena, dete se smiri.

Kako ste se odlučili za proizvodnju bezglutenske hrane?

Moja ćerka Nađa (15) imala je izraženu intoleranciju na gluten i kazein. Sa tri godine nije govorila adekvatno, pričala je sve u drugom licu i nije se družila sa decom na socijalizovan način. Izgubila sam šest meseci vodeći je od lekara do lekara. Onda sam čula za neuropsihologa Danijelu Helc koja ima svoj Terapijski centar za autizam Union Helath, uz njenu pomoć poslali smo Nađinu krvnu plazmu u Ameriku gde je utvrđeno da je intolerantna na gluten i kazein.

Da li je bilo bezglutenskih proizvoda u to vreme?

Ne, nije, putovali smo i nabavljali hranu u Hrvatskoj i Mađarskoj, slali su nam prijatelji iz Amerike…

Kada ste i kako napravili prvu smesu za bezglutenski hleb?

Proizvodnju smo počeli uz pomoć jednog tehnologa 2005. godine, a distribucija proizvoda je krenula 2006.godine. Godinu dana smo mešali brašno da dobijemo strukturu testa od koga se može ispeći hleb. Kada smo napravili prvu smesu, krenuli smo u pravljenje druge, treće, četvrte smese… Na kraju sam se izveštila i napravila sve ove smese koje sad imamo.

Gde ste nalazili recepte za hranu koju ste spremali?

Izmišljala sam – vidim keksić u prodavnici pa unda uzmem i pomešam brašno. Svako ko je na bezglutenskoj dijeti, može sebi prilagoditi klasičan recept. Nađi sam spremala reform tortu, samo sam je prilagodila njenoj ishrani — umesto 2–3 kašike belog brašna stavljala sam pirinčano brašno a smesu za kolače sam nabavljala u inostranstvu. Mućkala sam sve ono što sam znala da nema gluten: kukuruzni skrob, mleveni proso, kinou…

Rekli ste da je gluten, u stvari, lepak u pšeničnom brašnu. Čime ste ga zamenili?

U našim proizvodima nema aditiva, osim guar guma (prirodni biljni zgušnjivač, sredstvo za želiranje, emulgator i stabilizator koji se dobija iz semena indijske biljke Cyamopsis tetragonolobus) koji vrši funkciju glutena, sjedinjuje testo. Ništa drugo ne stavljamo u naše proizvode. Nemamo tako veliku proizvodnju da bismo morali čuvati proizvode da se ne pokvare kao što imaju, na primer, evropski proizvođači. Radimo za potrebe našeg tržišta, a to je 20-30 kilograma keksa dnevno. Sve se izrađuje ručno.

Kako su razvrstani proizvodi?

Imamo četiri vrste smesa od kojih dve zauzimaju lidersko mesto: smesa za hleb i smesa za kolače i palačinke. Od tih smesa može se sve spremati: palačinke, bakin kolač… Od smese za hleb mogu se praviti i peciva, pogačice, jer nema čovek uvek vremena da napravi hleb. Sa keksom se veoma ponosim, to je mojih ruku delo.

Koji je vaš najnoviji proizvod?

Napravili smo dva nova keksa: ,,Reni“ i „Celihit“. Jako dugo je trajao proces njihovog nastanka jer proizvodi nemaju u sebi ni gluten, ni kazein, a ni jaja koja su postala u poslednje vreme najveći alergen. Najviše se orijentišem na decu i razmišljam šta da im novo osmislim za leo.

Šta se od vaših proizvoda najviše traži?

Smesa za hleb i slani bezglutenski keksići, više nego slatki, zbog doručka.

Gde mogu naći vaši proizvodi?

U bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane u Beogradu: „Bio Špajz“, „Maslina“, „Čarobna bundeva“…i u velikim trgovačkim lancima. Našim klijentima van Beograda, proizvode šaljemo poštom.

Da li je cena pristupačna za naše ljude?

Duplo smo jeftiniji od uvozne bezglutenske hrane, a često dajemo popuste na sve naše proizvode.

Za koga je bezglutenska dijeta važna?

Za mnoge. Mi žene, na primer, ne bismo nikada u menopauzi otišle u osteoporozu kada bismo jele hranu bez glutena. Gluten ne dozvoljava apsorbciju vitamina i minerala, posebno kalcijuma. Zato kosti nisu čvrste. Gluren nije zdrav i tačka!

Jesu li deca koja su koristila vašu hranu zdravstveno napredovala?

Odgovorno tvrdim da je svaki roditelj koji je doveo dete kod mene i bio istrajan da drži bezglutensku dijetu, mogao da vidi napredak kod svog deteta. Ako ništa drugo, smanjila se hiperaktivnost, kod autistične dece fokusirao se pogled, a došlo je i do poboljšanja u govoru. Ukoliko se kod celijakije primenjuje dijeta striktno, ljudi su na kraju potpuno zdravi.