Warning: preg_match(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 1384

Warning: preg_match_all(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 700

Warning: Invalid argument supplied for foreach() in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 707

Warning: preg_match_all(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 700

Warning: Invalid argument supplied for foreach() in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 707
Primarius dr Miodrag Živković

Primarius dr Miodrag Živković

Tokom boravka u hiperbaričnoj komori možete spavati i tako potpuno revitalizovati vaš organizam. Ako vam to ne uspe, dok mirno ležite pod budnim nazorom doktora i medicinskih sestara, pokušajte, u ovoj „kući za maštanje“, komponovati, pisati pesme, nalaziti rešenja za svoje životne probleme…

Bolesnom čoveku na prvom mestu daje se kiseonik, pa tek onda voda i hrana. Praktično nema bolesti, povrede ili trovanja, u čijoj osnovi nije nedostatak kiseonika. Pitanje, zašto ga onda lekari ne koriste kao i svaki drugi univerzalni lek, recimo, aspirin ili kortikosterioid, postavljamo Primariusu dr Miodragu Živkoviću, specijalisti pomorske, podvodne i hiperbarične medicine koji više od 30 godina izučava terapijski uticaj hiperbarične oksigenacije (HBO) na ljudski organizam.
—Teško se menjaju ustaljeni postulati i širi znanje o ulozi kiseonika, njegovoj fiziologiji, transportu u organizmu, čak i njegovim karakteristikama. Kiseonik je suština života. Mi smo bića koja su zavisna od kiseonika. Od začeća jajne ćelije pa do rođenja postoji zavisnos od kiseonika. Sve što se u našem organizmu događa, događa se uz prisustvo kiseonika. Bez njega prestaje život.
Ljubav prema podvodnoj medicini rodila se na prvi zaron, davne 1979. u Splitu gde je, po završetku Medicinskog fakulteta, započeo profesionalnu karijeru kao vojni lekar pomorskih diverzanata (ljudi žabe). Prvo ronjenje pamti kao spektakularno, susret sa živim svetom nezaboravan doživljaj, a vojnu specijalizaciju pomorske medicine na Institutu za pomorsku medicinu na Odeljenju za podvodnu i hiperbaričnu medicinu, kod čuvenog pukovnika, profesora Stracimira Gošovića, kao prirodan sled događaja koji su ga odveli ka naučno-istraživačkoj fazi života.
Početak rata na prostorima bivše Jugoslavije dovodi ga 1995. u Beograd gde ubrzo otvara privatnu ordinaciju za hiperbaričnu medicinu HBO Medical Centar u okviru koje danas posluje i ambulanta za rehabilitaciju Pro Fizio i Mala ruska apoteka.


 Znate li?
Ako prestanemo da dišemo, mi bez kiseonika ne možemo da izdržimo duže od minut i po do dva. Prvi stradaju centralni nervni sistem – mozak i srce koji su veliki potrošači kiseonika, zatim bubrezi, dok mišićno tkivo može da izdrži bez kiseonika i do četiri sata.

Ronjenje i strah

— Nekada se smatralo da moraš biti „supermen“, apsolutno zdrav i hrabar muškarac, da bi se bavio ronjenjem. Kada su Žak Kusto i inženjer Ganjan 40-tih godina prošlog veka napravili regulator koji omogućava svakome boravak pod vodom i ronjenje, dogodila se prekretnica u ronilaštvu, počinju svoju priču dr Miodrag Živković.
Povećanje broja ronilaca nateralo je lekare koji se bave podvodnom i hiperbaričnom medicinom da povećaju nivo znanja, sopstveno iskustvo i da uđu u srž fiziološkog i patofiziološkog problema u samom ronjenju.
— Kada uđete u vodu odmah osećate bestežinsko stanje i imate obilje flore i faune. Odmah ste u komunikaciji sa novim, čudnim svetom. Na primer, ako uzmete i smrvite školjku, odmah će doći neke ribe koje možete da pomazite, da ih slikate, ili da kominicirate sa velikim ribama koje su lovci i ničega se ne boje… priseća se doktor Živković.
Po njegovim rečima na svako ronjenje polazi se sa strahom. Nečiji život pod vodom zavisi od tehnike koja može da zakaže. Strahopoštovanje prema novom svetu, prema onom što se vidi i što je potrebno čuvati i štiti, suština je njegovog odnosa prema ronjenju.

San o velikoj vodi

— Moj stav prema vodi je neobičan. Vodu smatram oblikom života. Svi mi smo sastavaljeni od vode, čak 60 posto nas je voda. Mada sam rođen u Čačku i smatram ga najboljim gradom na planeti, uvek sam voleo da živim uz veliku vodi, na velikoj vodi i u velikoj vodi, objašnjava Miodrag.
Bavljenje istraživačkim radom kao i uspešno lečenje hiperbaričnom oksigenacijom nekoliko hiljada pacijenat, za njega je bilo kao i ronjenje jer je svaki zamah vodio ka nečem potpuno novom i nepoznatom na polju podvodne i hiperbarične medicine. Postoji li razlika između njih?
— Podvodna medicina je posebna grana medicine a hiperbarična je iz nje izrasla kada se uvidelo da se hiperbarične komore mogu koristiti kao zdravstevni uređaj kod određenih terapija. Time se počelo shvatati koliko je kiseonik važan u našim životima, i u zdravlju i u bolesti, nastavlja priču Primarijus Živković.
Kiseonik se prvo koristio u lečenju ronilačkih bolesti. Na prvom mestu to je dekompresiona bolest (bolest gasnih mehurića azota u krvi koji stvaraju gasne embolije i napadaju najčešće mozak), a na drugom je barotrauma pluća (bolest širenja gasova, mehaničko oštećenje pluća i prodor vazduha u plućni venski sistem). Vremenom je kiseonik posato univerzalni lek.

Individualni pristup

Primena kiseonika je danas u svetu veoma pouplarna a postoje i kratkotrajni kursevi za
hiperbaričnu komoru. Suština terapije koja se zove hiperbarična oksigenacija (HBO) je u primeni stopostotnog kiseonika u uslovima povišenog pritiska.
 101 stručni rad
Primarijus dr Miodrag Živković je objavio Priručnik iz podvodne medicine i monografiju Hiperbarična i podvodna medicina i napisao 101 stručni i naučni rad. Organizovao je 12 internacionalnih stručnih sastanaka i škola hipebarične i podvodne medicine, formirao nacionalno udruženje lekara hiperbarične medicine i Sekciju za hiperbaričnu i podvodnu medicinu pri Društvu fiziologa Srbije i stalni je sudski veštak za ove dve oblasti medicine.

— Kiseonik je gas bez boje, mirisa i ukusa, bezbedan je, nije zapaljiv, ni eksplozivan. Može se davati kao stopostotni kiseonik u određenim vremenskim intervalima, u zavisnosti od parcijalnog pritiska koji određujem od pacijenta do pacijenta, na osnovu 30-godišnjeg iskustva. Shvatio sam da se ne moraju koristiti visoki parcijalni pritisci već se isti efekti mogu postići i sa nižim. Nekada su svi pacijenti išli na 18 metara dubine a danas su dubine od tri do 12 metara, kaže doktor Živković.
Dubina (parcijalni pritisak kiseonika) koji se koristi u hiperbaričnoj komori kreće se od 1.1 do 2.8 bara, ili u metrima, od jednog do 18 metara dubine udisanja čistog kiseonika. Kada uđete u hiperbaričnu komoru, idete da ronite ali ronite sa stopostotnim kiseonikom! Ako dišete na površini, onda imate 1 atmosferu, a ako vas spuste na 10 metara, onda imate 2 apsoulutne atmosfere.
Povećavanjem dubine povećava se 10 do 15 puta broj molekula koji se udišu jer je kiseonik zgusnutiji, sabijeniji. Međutim, pacijent ne može uneti više kiseonika nego što može bez obzira koliko se trudio da udahne jer je naš respiratorni volumen 500 mililitara. Kod starijih pacijenata koji su lošijeg zdravstvenog stanja, parcijalni pritisak se mora se smanjivati da se ne poremeti njihova patološka ravnoteža. Kako u zdravlju tako i u bolesti, sve mora biti u balansu.
— Prednost jednomesnih hiperbaričnih komora je da ja mogu svakodnevno, prateći pacijenta, da menjam količinu kiseonika koju ću mu dati. Oni koji imaju dobro zdravstveno stanje najčešće imaju 10 ulazaka, a onda idu stabilizacione serije po pet ulazaka na svaka tri meseca. Prva serija ide dan za danom, pet dana u nedelji. U proseku se sat vremena boravi u hiperbaričnoj komori, mada može i od 20 minuta do dva sata. Samo kod nekih bolesti terapija se radi, umesto jednom, dva do tri puta dnevno.

Valsalvin manevar

Karakteristično je u radu sa kiseonikom da se posle prvih tri do pet ulazaka javlja pojačana potreba za snom. Tada treba slušati organizam i spavati.
— Pri ulasku i izlasku iz hiperbarične komore, pacijenta učimo da radi takozvani Valsalvin manevar radi izjednačavanja pritiska u srednjem uhu sa pritiskom okoline. Usta treba da budu zatvorena, prstima se začepi nos i dune vazduh kroz nos da bi se povećao pritisak u ždrelu. Na taj nači se otvara Eustahijeva tuba i pušta pritisak tj.vazduh u srednje uho. Pacijent oseća na svojoj bubnoj opni određene zvuke: pucketanje, kuckanje… to je ono što se zove izjednačeni pritisak, objašnjava Primarijus Živković.
Tokom boravka u hiperbaričnoj komori, može se spavati. To je i najbolje jer se u snu potpuno revitalizuje naš organizam. Ako vam to ne uspe, dok mirno ležite pod budnim nadzorom doktora i medicinskih sestara, Mirjane Ranđelović i Marije Đorđević, možete maštati, komponovati, pisati pesme, nalaziti rešenja za svoje životne probleme… sve je dozvoljeno u ovoj, po rečima sestre Mire, „kući za maštanje“ koje je danas potrebno svima, a posebno bolesnim ljudima.

Revitalizacija organizma

Hiperbarična oksigenacija se može koristiti kod reumatoloških, srčanih, sistemskih, autoimunih bolesti, multiple skleroze, Rejnoov-og sindroma, vaskulitisa, hroničnih nesanica, anoreksije, bulimijue, u trudnoći kada je problem u razvoju ploda, posebno ako je trudnica dijabetičar ili srčani bolesnik. Kod moždanih i srčanih hipoksija pravi način lečenja je kiseonik. Koristi se i u pripremi i oporavku zdravih sportista, prevenciji starenja, kozmetici…
— Kod žena u menopauzi ova terapija može biti prevencija, posebno za kardiovaskularni sistem, jer u tom periodu njihovi krvni sudovi više nisu zaštićeni hormonima. Suština je podmladiti ženu iznutra… njen hormonalni sistem, srce, pluća, bubrege… dovesti sve organske sisteme u ravnožu, a onda se to vidi i spolja.