Makrobiotika je metoda za uspostavljanje sreće i zdravlja putem ishrane u skladu sa kosmičkim zakonima, reči su Žorža Osave, japanskog mislioca, osnivača moderne makrobiotike, misionara i borca za velike ideale. Makrobiotika je pokušaj povratka prirodi, povratak zdravom rasuđivanju, ona doprinosi tome da se čovek oseća radosno i slobodno, da deluje u skladu sa sobom, koliko i sa drugim ljudima. Makrobiotička ishrana je jednostavna i skromna, ali zahteva poznavanje svojstava namirnica, jaku volju, ljubav, vreme.
Svojstva i prednosti
Sa makrobiotičkom ishranom treba započeti postepeno, odbacivanjem loših i uvođenjem dobrih namirnica. Izbacuje se šećer, kafa, veštački obojeni čajevi, gazirana pića, meso i industrijske namirnice koje sadrže hemijske proizvode. Uvode se integralne žitarice, koje se kombinuju sa povrćem, ribom, algama, miso supama. Voće se jede u malim količinama, termički obrađeno, i to uglavnom ono sa domaćeg podneblja.
Preporuka je da se makrobiotičke namirnice spremaju u posudama od zemlje, nerđajućeg čelika, tučanog gvožđa ili stakla. Ne koristi se posuđe od aliminijuma ili teflona. Poželjno je da kuhinjski pribor bude od drveta. Kuva se na drvima ili plinu, spokojno, posvećeno, sa prožetošću srećom. Kuvanje makrobiotičkih obroka se smatra za darivanje ljubavi, jednostavnosti i harmonije.
Pri serviranju obroka vodi se računa o izboru namirnica, njihovoj proporciji, o kvalitetu i kvantitetu, insistira se na skladu boja, ukusa, oblika i mirisa. Žvakanje je ključ makrobiotike, ono je neophodno za dobro varenje, za maksimalno korišćenje svih blagodeti onoga što jedemo.
Knjige Žorža Osave, u kojima nas upućuje na prednosti makrobiotičke ishrane, kao i načina života, preveo je Srećko Milićević, makrobiotički instruktor, stručni konsultant, kuvar i promoter zdravog načina života.
Sa svojom suprugom, Jasminom, podjednako upućenom u sve tajne makrobiotike, objavio je knjigu Vodič kroz makrobiotičko kuvanje. To je praktičan priručnik za prirodnu pripremu namirnica, u kome nam otkrivaju kako početi sa makrobiotičkom ishranom, kako da organizujemo kuhinju, kako se pripremaju obroci. Knjiga obiluje i mnoštvom recepata za pripremu namirnica, koji su podeljeni u kategorije žitarice, povrće, supe i čorbe, mahunarke, alge, riba i pića. Zajednički vode i makrobiotičko udruženje Zrnce-san, organizuju kurseve kuvanja, prave i dostavljaju makrobiotičku hranu.
Odgovore na pitanja, postavljena kako za neupućene, tako i za poznavaoce makrobiotike, daje nam Srećko Milićević.
Koje su dobrobiti makrobiotičke ishrane?
Najveća dobit makrobiotičke ishrane je u tome što obezbeđuje dobro psihičko i fizičko zdravlje. Pridržavanjem pravilima makrobiotičke ishrane se otklanja umor, poboljšava se san, vraća se dobar apetit, pamćenje, motorika. Čovek počinje da menja svoje reakcije i ophođenje prema bližnjima, usklađuje se sa okolinom.
Napredak zdravlju, što je cilj makrobitike, se postiže izbegavanjem mesa i jaja, jer ta hrana jako utiče na psihu, tako što izaziva agresivnost. Poželjno je znati da svaka namirnica, koju pojedemo, ima trenutni efekat na psihičko i na fizičko stanje. Makrobiotičari se oslanjaju na zrna žitarica, jer su ona idealna hrana za nervni sistem. Deluje umirujuće, navodi na razmišljanje, na to da bolje vladamo sobom, da se lakše prilagođavamo na stvarni život, i budemo u skladu sa kosmosom i njegovim zakonima.
Makrobiotika nije samo način israne, već i način života. Šta se pod ovim podrazumeva?
Hrana je život, to je osnov. Za svakog čoveka postoji prava namirnica u svakom trenutku. Potom, makrobiotičko razmišljanje uzima u obzir poznavanje čoveka, njegovo poreklo, okruženje, kondiciju, konstituciju, aktivnosti.
Posmatra čoveka u njegovoj celokupnosti i navodi ga na postizanje ukupne harmonije, kako bi ostvario idealno zdravlje. Duševno, moralno i fizičko. Makrobiotička ishrana podrazumeva kuvanje sa ljubavlju, obedovanje u miru, sa porodicom, nikako u hodu, u brzini. Makrobiotika je traganje za idealima pravednosti i mira, ona olakšava ostvarenje potencijala ljudskog bića, obezbeđuje unutrašnji mir i sreću. U tom smislu je i način života.
Istočnjački narodi insistiraju na uravnoteženim jin i jang kompozicijama namirnica. Kako se to postiže?
Tako što se konzumiraju namirnice iz obe kategorije. U makrobiotici ne postoje zabrane, ali se izbegavaju ekstremne jin i ekstremne jang namirnice. Veoma jin namirnice su hladna osvežavajuća i gazirana pića, šećer, sladoled, belo brašno, alkohol, kafa, južno i izuzetno kiselo voće, kao i neke vrste povrća: paradajz, krompir, šampinjoni.
Ekstremno jang namirnice su crveno meso, pileće meso, suhomesnati proizvodi, tvrdi sirevi, dimljeni proizvodi, jaja, so. Treba jesti namirnice koje su blizu sredine s tačke gledišta jina i janga, a to su žitarice u zrnu, sezonsko povrće, mahunarke, riba i što manje voća.
Srećko Milićević
Kako napraviti kompromis između konvencionalne i makrobiotičke ishrane?
Oni koji žele da promene način ishrane mogu to da urade tako što će iz ishrane najpre izbaciti ekstremno jang i ekstremno jin namirnice. Određene namirnice na koje smo navikli mogu se zameniti prirodnijim namirnicama. Na primer, počnite da koristite prirodnu morsku so, morske plodove i ribu umesto mesa sisara, integralne žitarice kuvane u zrnu, umesto belog hleba i peciva, sveže i suvo voće za pripremu deserata umesto belog šećera, maslace od zrna uljarica umesto mlečnih proizvoda, itd. Kako se čulo ukusa postepeno bude navikavalo na prirodne ukuse, napredovaćemo i u prepoznavanju jin-jang kvaliteta namirnica.
Da li pad interesovanja za makrobiotiku korespondira sa padom standarda?
Mislim da nije problem u padu standarda, već u promeni načina života, koji se jako ubrzava. Privlačno nam je sve što ne zahteva preveliki napor, ni fizički, ni psihički. Uobičajena današnja ishrana se mnogo lakše priprema, ne zahteva veliki napor, niti oduzima puno vremena.
Ne vodi se računa o biološkoj vrednosti namirnica, o njihovom poreklu i svojstvima. Makrobiotička ishrana je jeftinija od uobičajene ishrane, oni koji misle suprotno nisu upoznati sa namirnicama i načinima njihove pripreme, pa samim tim ni sa troškovima.
Za kraj, dajte nam recept za pripremu makrobiotičkog deserta.
Rođendanska torta:
Potrebne namirnice:
- 1 mera ovsenih pahuljica
- 1,5 mera pšeničnog integralnog brašna
- 1 mera sušenih pšeničnih klica
- 1 mera suvog grožđa
- 1 mera seckanog lešnika
U vodu sipati malo soli, cimeta, ječmeni slad po ukusu i ulje kukuruznih klica. Dodati sve druge sastojke da se formira tečno testo, izmešati i izliti u podmazan pleh. Na testo dodati voće po želji i staviti u zagrejanu rernu da se ispeče.
