Preterivanje u jelu je obavezni dekor svih praznika, posebno onih januarskih, koji se nadovezuju jedan na drugi. Retki su oni koji uspevaju da odole iskušenjima prazničkih trpeza i zagarantovanih gurmanskih užitaka. Ljudi, koji preopterete svoj organizam visoko kaloričnom, šećerom i mastima zasićenom hranom, su u većini.
Isti procenat ljudi neminovno, tokom prazničkih gurmanskih pirova, pati od gorušice, nadimanja, lošeg varenja, tromosti i letargičnosti. Dominantno postpraznično osećanje je – krivica, dok se telo bori sa nagomilanim toksinima, suvišnom vodom, umorom. Svi znamo da je rešenje u detoksikaciji organizma, u postepenom vraćanju regularnim, zdravim navikama.
O tome, kao i o brojnim dilemama vezanim za ishranu, razgovaramo sa nutricionistom-dijetetičarem, Milicom Jocić. Milica se, poslom nutricioniste, bavi od 2005 godine. Radi u predškolskoj ustanovi, sa decom, najlepšim delom populacije. Povremeno radi i sa odraslima, dajući im savete vezane sa planove ishrane. Za svoj posao kaže da je ispunjava i navodi je da se profesionalno stalno unapređuje, pohađanjem edukativnih seminara.
U kakvom je stanju naš organizam nakon preteranog konzumiranja hrane i pića? Kako da prepoznamo da nam je potrebna detoksikacija organizma?
Svaki organizam teži ravnoteži u fizičkom i duhovnom smislu. Svako odstupanje od ravnoteže rezultira stresom. Naravno da stresom organizam reaguje na prejedanje i preteranu količinu pića, kako alkoholnih tako i tkz „soft“ pića odnosno gaziranih sokova. Kao što ste Slavice, naveli u uvodu, praznična hrana obiluje mastima i šećerima, koji daju veliku kalorijsku vrednost namirnicama. Ali nažalost to su samo „prazne kalorije“ koje nemaju biološku vrednost odnosno, ne sadrže vitamine i minerale i ostale esencijalne vredne elemente.
Pored pomenutih problema, gorušice, nadutosti, umora i letargije tu su još i nesanica – koja je direktno povezana sa velikim balastom u crevima, opstipacije – koju uzrokuje hrana koja nema dovoljno vlakana, povećano lučenje insulina – koje uzrokuje prevelik unos šećera a direktna posledica je disbalans hormonskog statusa, povišenog krvnog pritiska koji je posledica prevelikog unosa soli i masti kroz hranu. Spisak je baš dugačak zar ne?
Pravo vreme za detoksikaciju organizma je upravo onda kad prepoznamo sve ove simptome. Kada smo preumorni, kada nam se koža čini pepeljastom, kada osetimo da smo sebi dali dovoljno „oduška“ unošenjem hrane koja zadovoljava samo primarna čula – čulo ukusa.
Na koji način možemo da oporavimo ogranizam, nakon prazničnih prejedanja? Poverite nam praktičnu metodu detoksikacije.
Telo ima prirodne metode izbacivanja nakupljenih toksina!! Jetra je glavni organ detoksikacije. Prva faza procesa počinje u jetri kada njeni enzimi vrše biotransformaciju toksina koji se nalaze deponavani u masnim ćelijama i oslobađaju ih iz njih.
Toksini se sada nalaze u međućelijskom prostru i ovako su opasniji po organizam nego vezani za masti. Druga faza je kada enzimi pretvaraju opasne intermedijalne toksine u vodo-rastvorljive. Nakon toga se toksini izlučuju preko bubrega (urin), creva (fekalna masa), kože (znoj) i pluća (CO2). Detoksikacija je neophodna kada sistemi prirodne eliminacije toksina iz organizma postaju preopterećeni – kada je faza izlučivanja usporena i oslobođeni toksini se nakupljaju u organizmu.
Ovo može biti uzrokovano dugoročnim efektima nepravilne ishrane, stresa, prejedanja, smanjenja fizičke aktivnosti, bolesti i zdravstvenih navika. Detoksikacijom se ubrzavaju procesi u organizmu koji eliminišu toksine.
Moja prva preporuka bi bila da delujemo preventivno, odnosno da maksimalno izbegavamo hranu koja obiluje mastima i šećerima. Na većini proslava ponuđena je i neka laganija hrana u vidu neke salate, čorbe, ribe ili posnijeg mesa. Birijte ovakavu hranu njome napunite tanjir. Kaloričnije komade svedite na minimum.
Opravak organizma uzročno zavisi od dužine trajanja perida prejedanja. Prvi osnovni princip detoksikacije je eliminisati dalji unos toksina. Što je perid prejedanja bio duži to je izbacivanje postepenije. Nagli prekid unšenja hrane koja stimuliše naša čula i čini nas naizgled srećnim, sličan je apstinencionoj krizi.
U ishranu je potrebno uvesti sve one namirnice koje smo u tom peridou prejedanja sebi uskraćivali.
- Sveže voće i povrće, integralne žitarice i proizvode od njih, posna mesa i ribu.
- Izbaciti bar za neko vreme so iz ishrane jer so vezuje vodu i toksine i zadržava ih u organizmu.
- Hidrataciaja: Pijte dosta vode, najmanje osam do deset čaša ne gazirane slabo mineralizovane vode. Voda potpože ubrzavanju metabolizma, rehidrira organizam ujedno vežući za sebe otpadne materije.
- Redovno pražnjenje creva: barem jednom ili dva puta dnevno. Pomozite svojim crevima uzimanjem mlevenog lanenog semena, probiotika, vlaknaste hrane, integralnih žitarica…
- Jedite organsko: eliminacija unošenja pesticida hranom
- Bez prerađevina: Izbegavajte mesne prerađevine i masna mesa, koncentrišite se na posna mesa, ribu
- Pokrenite se!! Vežbajte pet dana u nedelji sa fokusom na vaš kardiovaskularni sistem, vežbe jačanja i vežbe istezanja.
- Preznojavanje: sauna, parno kupatilo ili kupke bar tri puta nedeljno
- Opustite se!!! Svaki dan se odmorite i opustite koliko je to moguće u tišini, bez elektronsih uređaja…
Nakon prejedanja, ljudi obično krenu sa ekstremnim restrikcijama. Time, na neki način, kažnjavaju sebe. Šta biste preporučili ljudima koji su se u ovome prepoznali?
Kako mi je jedna moja drugarica rekla, nije dobro biti suviše kritičan prema sebi. Potrebno je osluškivati sebe, s vremena na vreme popustiti, prepustiti i opustiti se. Nije najstrašnija stvar koja vam se mogla dogoditi to što ste se neko vreme hranili nepravilno.
Milica Jocić
Ono što je loše je nastavak tavog trenda u ishrani tokom dužeg perioda. Ono što je motiv za restrikciju je pomisao da ste mnogo nažao učinili svom zdravlju sa tom količinom unete hrane. Ali verujte, isto tako mu činite nažao ako naglo počnete sa velikim restrikcijama u hrani.
Svedoci smo lavine raznih dijeta, koje se uglavnom baziraju na smanjenom unosu ugljenih hidrata. Da li ste zagovornik neke od njih?
U principu ne. Najbolja ishrana je izbalansirana ishrana, sa korišćenjem svih grupa namirnica u dnevnom unosu hrane, prilagođena kalorijski i nutritivno vašem uzrastu i načinu života.
Nabrojte nam koristi pravilne ishrane.
Koristi su nemerljive jer složićete se da zdravlje nema cenu. Ali ako krenemo da nabrajamo počela bi od dužeg i kvalitetijeg života, boljeg fukcinisanja u svim sferama života. Prevencija svih vodećih bolesti sa najčešćim smrtnim ishodom koje su direktna posledica nepravilne ishrane: gojaznost, povišen krvni pritisak, kancer debelog creva usled nakupljanja toksina u crevima, sprečavanje koronarnih oboljenja – infarkta, arteroskleroze i moždanog udara, prevencija dijabetesa i poboljšanje kvaliteta života ljudima koji ga već imaju. Dobro reproduktivno zdravlje, bolje pamćenje….
Koji je najbolji način pripreme namirnica, u svrhu čuvanja njihove biološke vrednosti?
Priprema namirnica zahteva pomalo umeće i volju, jer nije svaki način dobar za čuvanje biološke, nutritivne vrednosti namirnica. Način pripreme se prilagođava svakoj namirnici ponaosob. Pa tako npr, meso je potrebno duže vremenski pripremati iz bezbednosnih razloga.
Najbolji način za očuvanje mikroelemenata u namirnicama je svakako kuvanje na pari. Na taj način dragocene materije ne prelaze u vodu kuvanjem, već se zadržavaju u samoj namirnici. Manji su gubici vodo-rastvorljivih vitamina i onih vitamina koji su npr termo osetljivi, kao što je vitamin C.
Načini pripreme namirnica koje treba izbegavati su prženje u dubokoj masnoći, oblaganje namirnica panir masom, priprema mesa na roštilju sa ćumurom, preduga termička obrada povrća i voća, zaprške…
Da li ste zagovornik korišćenja suplemenata, i kojih?
U principu da. Treba se bazirati na suplementima prirodnog porekla, ali u situacijama kada su unosi nutrijenata umanjeni, kada su potrebe za vitaminima i mineralima uvećane u slučaju bolesti npr. Pre bilo kakve suplementacije posavetovati se sa lekarom. Mnogi suplementi imaju nuspojave za razna stanja, i tu bi trebalo biti oprezan.
