Sigurno ste čuli na mnogobrojne blagodeti belog luka koje ga čine biljkom sa delovanjem širokog sprektra. No pre nego počnemo o tome kako se on uzgaja i skladišti želeli bi sa vama podeliti nekoliko činjenica sa naturopatičke tačke gledišta.
Medicinska upotreba belog luka
Hajde da nabrojimo nekoliko bolesti koje beli luk (Alium sativum) uspešno pobeđuje:
- stafilokoke
- Pseudomonas infekcija
- Kandida bakterija
- ešerihija koli
- tuberkoloza
- proteus mirabilis bakterija
- salmonela
- herpes
- HIV
- Streptokoke
Ova lista nije konačna. Beli luk je efikasan borac protiv bakterija, virusa, odlican je antiseptik, ima anti-parazitno dejstvo, ima antifungicidno dejstvo, eliminiše larve i protozoe. Antibiotik koji je aktivan u belom luku potiče od alicina, dialil disulfida, dialil trisulfida i ajoena (supstance koja se stvara kada se alicin i dialil disulfid kombinuju).
Pripremljeni sirovi beli luk je delotvoran protiv razvoja gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija.
Beli luk takođe stimuliše imuni sistem i pomaže spustanju krvnog pritiska (razređuje krv). Smanjuje količinu negativnog holesterola u organizmu. Bilo koja bakterijska infekcija unutar sistema organa za varenje je eliminisana cim uđe u koštac sa sirovim belim lukom. U terminima sirove medicine visoko je efektivan protiv E. koli S. aureus i drugih. Sve ove bolesti postale su dominantne sa pojavama prirodnih katastrofa i kada su se zalihe sveže pijaće vode kontaminirale.
Upotreba belog luka
Zavisno od vaseg lokaliteta, beli luk se obično bere na jesen kada lišće počne da opada i priroda se uspavljuje. Postoje nekoliko različitih vrsta koje su veoma produktivne u područjima hladne klime. Rochambole je tip belog luka koji je prepoznatljiv po crvenkasto ljubičastim šarama po spoljnjoj ljusci. Sibirske i korejske vrste su naročito otporne na veoma niske temperature.
Možete koristiti kompost i pokrivati zemlju senom ili plastičnim vrećama (mozda i kombinacijom oba). Polja se sade na ranu jesen ili kasno leto. Lukovice ostaju u zemlji preko zime i trebao bi da se zasade na maksimalnu dubinu od 5 cm. Postarajte se da su dobro pokrivena. Nikako ne biste želeli da budu izloženi niskim ledenim temperaturama. Treba ih razdvojiti otprilike tridesetak santimetara sa svih strana kako bi sprečili srastanje, kao i da biljke ne bi jedna od druge uzimale hranljive materije.
Razlog zašto je dobro da uzgajati beli luk je to što ne zahteva dodatni prostor i veoma je zahvalan za održavanje, a izrasta u tako darežljivu biljku koja moze biti redovni član vaše biljne apoteke. Ukoliko imate špajz, još bolje možete ga nanizati i ostaviti da se suši. Tako ce moći da se čuvaju mnogo duže kako za direktnu upotrebu tako i za sušenje i pretvaranje u prah. Stavljanje u tegle takođe funkcioniše.
Pošto se jednostavno sadi, može se gajiti u saksijama. Još jednom napominjemo, postarajte se da ga zalivate svakih par dana, ali ne previše, jer može istruliti od previše zalivanja. Odličan je protiv skoro svake bolesti ili infekcije. Što se tiče sušenja, ne isplati se baš koristiti standardnu sušaru, ali, ako napravite svoj sistem koji koristi sunce, to bi predstavljalo idealan način.
Za kraća putovanja, jednostavno možete poneti u rancu malu koliličinu belog luka u prahu, a za duža putovanja, spakujte teglicu sa belim lukom u vodi. Beli luk se koristi već skoro pet hiljada godina, kao biljka sa širokim poljem delovanja, znate li zašto? Zato što je delotvoran. Možete ga gajiti, skladištiti, i koristiti ga protiv gomile bolesti. Odličan je protiv infekcija i nema skoro nikakvih nuspojava.
I ne zaboravite, beli luk nije samo začin, već i lek.
