Post je predmet kontroverzi godinama, najčešće čujemo o opasnostima njegove primene bez ikakvog osvrta na ogromne koristi koje može doprineti našem umu, telu i duši. Post je tradicija koja je bila uključena u mnogim drevnim kulturama, od drevne vedske tradicije do budističke i još mnogo toga.
Naša čula mogu zamagliti naš unutrašnji glas. Ako neko može da održi kontrolu i disciplinu to je sjajno, u isto vreme može prevazići svoja čula i živeti potpuno iz uma. Mnogo od onoga što smo naučili o zdravlju i našem telu je potpuno izmišljeno i lažno. „Zdravlje” i farmaceutska industrija idu ruku pod ruku. Kada uzmemo nešto kao istinu, to postaje istina i mi smo stvorili tu realnost za sebe. Mi baš ne rezonujemo u skladu sa trenutnim stanjem planete, mnogi od nas imaju želju da vide promene i postaju svesni rešenja koje svi držimo u nama.
1. Post pomaže u zaštiti od bolesti mozga
Istraživači u Nacionalnom institutu za proučavanje starenja u Baltimoru otkrili su dokaze da postom jedan ili dva dana nedeljno možemo sprečiti posledice Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Istraživanje je takođe utvrdilo da smanjenje dnevnog unosa kalorija na 500 dnevno za dva dana nedeljno, može pokazati jasne pozitivne efekte na mozak.
2. Post smanjuje rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa
Bez redukovanja količine unosa hrane postoji rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa. Istraživanja pokazuju da post oslobađa značajan porast ljudskog hormona rasta, koji je povezan sa ubrzavanjem metabolizma i sagorevanjem masti. Izbacivanjem masne hrane iz ishrane smanjujemo rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa. Lekari otvorenijih shvatanja su čak počeli da razmatraju gladovanje kao lek.
3. Post efikasno deluje u borbi protiv raka u ljudskim ćelijama
Studija iz naučnog časopisa za proučavanje starenja otkrila je da oboleli od raka koji su uključeni u terapiju posta imaju manje neželjenih efekata nego pri hemoterapiji. Svi testovi sprovedeni do sada pokazuju da post ograničava širenje tumora. Nacionalni Institut za proučavanje strarenja je takođe detaljno proučavao jednu vrstu raka dojke kako bi jasnije razumeo dejstvo gladovanja na ćelije raka. Istraživači kažu da su ćelije raka pokušale da načine nove proteine i preduzele druge korake da nastave da rastu i dele se. Rezultat je bio sled događaja koji je doveo do stvaranja štetnih molekula slobodnih radikala, koji su razgradili DNK samih ćelija raka i doveli do njihovog uništenja. Te ćelije su, u stvari, počinile ćelijsko samoubistvo. Videli smo da ćelija raka nastoji da nadoknadi nedostatak svih stvari koje nakon gladovanja nestaju iz krvi. Ona pokušava da ih nadoknadi, ali ne može.
