Istraživanje je sprovedeno od strane medicinskog fakulteta, Vašingtonskog Univerziteta u Sent Luisu. Nanočestice koje nose melitin, koji je glavni aktivni sastojak pčelinjeg otrova, spajaju se sa virusom HIV-a i uništavaju zaštitni omotač, dok molekularni branici sprečavaju nanočestice da povrede normalne ćelije organizma. Pčelinji otrov je poznat po tome da remetiti ćelijske zidove i da uništava ćelije tumora.
Pčelinji otrov sadrži snažan toksin koji može napraviti rupe na zaštitnom omotu koji okružuje HIV i druge viruse. Velike količine slobodnog melitina mogu izazvati velike štete. Zaista, pored anti-virusne terapije, Rasel Hornsbi profesor biomedicinskih nauka, pokazao je da melitin nanočestica može da bude efikasan u ubijanju ćelija tumora.
Nova studija pokazuje da melitin sa nanočestica ne oštećuje normalne ćelije. To je zato što su na površini nanočestica dodati zaštitni branici. Kada nanočestice dođu u kontakt sa normalnim ćelijama mnogo većih dimenzija, čestice se jednostavno odbijaju. HIV, s druge strane, je čak manji od nanočestice, tako da se HIV uklapa između branika i pravi kontakt sa površinom nanočestice, gde ga pčelinji otrov čeka.
Većina anti-HIV lekova inhibira sposobnost virusa da replicira. Ovo je strategija za borbu protiv replikacija koja ne čini ništa za zaustavljanje infekcije, i mnogi virusi su pronašli način da zaobiđu ove lekove i da nastave sa reprodukcijom. Ovo otkriće moglo bi dovesti do razvoja vaginalnog gela koji bi mogao da služi u prevenciji širenja HIV-a, u regionima koja su naročito pogođena ovim virusom. Mogao bi se koristiti kao preventivna mera za zaustavljanje početne infekcije i za sprečavanje širenja HIV-a. Studija o pčelinjem otrovu protiv HIV-a, objavljena je u časopisu antivirusna terapija.
Više od 34 miliona ljudi živi sa HIV-om / AIDS-om širom sveta, i preko 3 miliona njih su mlađi od 15 godina.
Takođe je važno napomenuti debatu koja se tiče HIV-a/AIDS-a. AIDS se u nekim zemljama smatra kao jedna stvar, dok u nekim drugim zemljama, to je nešto sasvim drugačije. Neko može biti dijagnostifikovan da boluje od AIDS u jednoj zemlji, dok u drugoj ne. AIDS je često samo izraz za ogroman broj potencijalnih bolesti. Zašto postoji toliko razlika o tome šta je zaista AIDS? Zašto toliko različitih definicija?
„Ukoliko postoji dokaz da HIV uzrokuje AIDS trebalo bi da postoje naučni dokumenti koji ili pojedinačno ili kolektivno objašnjavaju tu činjenicu. Takav dokument ne postoji,” – Dr Keri Mjulis, biohemičar, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1993.
„Sve do danas zapravo ne postoji ni jedan naučno ubedljiv dokaz za postojanje HIV-a. Niti jednom takav retrovirus nije izolovan i prečišćen metodama klasične virusologije.” – Dr Hajnc Ludvig Senger, penzionisani profesor molekularne biologije i virusologije na institutu Maks – Plank u Minhenu.
Važno je napomenuti da potpuno razumevanje HIV-a i njegovog izolovanog postojanja još nije postignuto na polju medicine. Među naučnim zajednicama o ovome se raspravljalo dugi niz godina i vrlo je važno za nas da budemo otvoreni prema tome s obzirom na to koliko je istraživanja uloženo.
