Mediteranska ishrana se dugo istražuje i preporučuje se zbog brojnih koristi. Nekoliko studija je ukazalo da ova vrsta ishrane – bogata hranljivim materijama i antioksidanatima, smanjuje rizik od gojaznosti, bolesti srca, moždanog udara i demencije.

Prema novoj kliničkoj studiji, mediteranska ishrana, bogata orasima i maslinovim uljem može biti ključ za odlaganje kognitivnog oštećenja, poboljšanja zdravlja i funkcija mozga, pamćenja i sposobnosti razmišljanja kod starijih ljudi.

Veruje se da se oksidativni stres i vaskularno oštećenje delimično pojavljuje i usled starenja, kao i kognitivni pad – snažan faktor rizika za razvoj demencije. Epidemiološka studija ukazuje na to da mediteranska ishrana, bogata antioksidantima, usporava kognitivno propadanje.

Mediteranska ishrana uključuje sveže povrće, voće, nerafinisane žitarice, mahunarke i ribu, i vrlo je ograničena u mesu i punomasnim mlečnim proizvodima. Prethodne studije su već ukazale da mediteranska ishrana doprinosi poboljšanju kognitivnih funkcija i smanjenju rizika od demencije, ali to su bile uglavnom opservacione studije, koje su bile manje ubedljive.

“Ovo je prva, randomizirana klinička studija upotrebe ishrane za dobro zdravlje”, rekao je Emilio Ros, koji je predvodio studiju na kliničkom odeljenju endokrinologije na Univerzitetu u Barseloni u Španiji. “Ovo kliničko ispitivanje uklanja pristrasnost i daje prvostepene dokaze”, dodao je on.

Studija je pratila 447 kognitivno zdravih dobrovoljaca između 55 i 80 godina starosti za nešto više od četiri godine. Oni su bili podeljeni u tri grupe: prva grupa je primenjivala mediteransku ishranu sa jednim litrom ekstra djevičanskog maslinovog ulja u periodu od jedne nedelje, druga mediteransku ishranu sa 30 grama mešovitih oraha dnevno (uključujući orahe, lešnike, bademe) i treća grupa imala je ishranu sa niskim sadržajem masti i bila je korišćena kao kontrolna grupa. Nakon četiri godine, 334 učesnika učestvovalo je u propratnim testovima.

Testiranja koja su se izvodila pre, za vreme i nakon studija, pokazala su da je kontrolna grupa, koja je imala ishranu sa niskim sadržajem masti, imala značajano oštećenje funkcije mozga, pamćenja i sposobnosti razmišljanja. Grupa koja je primenjivala mediteranski način ishrane sa dodatnim orasima imala je najbolje rezultate na testovima pamćenja, dok je grupa sa maslinovim uljem, pokazala bolje ukupne kognitivne funkcije (radne memorije, zaključivanja i pažnju).

Rezultati pokazuju da kod starije populacije mediteranska ishrana sa maslinovim uljem ili orasima može da dovede do kontra efekta- kognitivnog pada. Nedostatak efikasnih tretmana kod kognitivnog pada i demencije ukazuje na potrebu preventivnih strategija kako bi se odložio početak ili sveli na minimum efekti ovih razornih stanja. Trenutni rezultati sa mediteranskom ishranom su ohrabrujući, ali dalja istraga je opravdana.

Iako ovi rezultati izgledaju veoma obećavajuće, potrebno je više istraživanja da ih potvrdi. Ipak , ovo nije prvi put da mediteranska ishrana utiče na poboljšanje zdravlja i dugovečnosti, tako da ne možete pogrešiti ukoliko se opredelite za ovu vrstu ishrane.

“Nikada nije kasno da promenite vaš način ishrane za poboljšanje zdravlja”

dr Emilio Ros.