Ona nije nikakva i nicija „zvezdica”, peva i pleše iskljucivo „za svoj groš”, lepo izgleda i lepo se oblaci, ali nema ambiciju da, kao vecina njenih vršnjakinja, postane manekenka. U potpunosti je zadovoljna onim što vec jeste: ucenica osmog razreda „Prve osnovne škole kralja Petra II” u Užicu i — spisateljica.
Sa svojih 13 godina, Jana je ponosna vlasnica knjige „NEOZBILJNO — PREOZBILJNO”, zbirke kratkih eseja, u kojima je iznela svoja razmišljanja o raznim fenomenima odrastanja, kao i o suštinskim životnim temama o kojima stav nemaju ni mnogo stariji i iskusniji od nje: (predrasude, razlicitost, odrastanje, ocekivanja, optimizam, vera, nada, iskrenost, krivica, inspiracija, interpretacija, samoca, realnost, lepota).
Mnoge recenice, iznete u knjizi, je veoma teško povezati sa njenim godinama, jer plene zavidnom zrelošcu. Svojom knjigom, Jana Ševkušic je izazvala veliku pažnju, zahvaljujuci kojoj je imala nekoliko promocija i zapaženih televizijskih gostovanja.
O svojoj knjizi Jana kaže sledece: „Oprez, ova knjiga može da bude opasna po konzervativce. Za ljude bez predrasuda, ova knjiga može da bude inspiracija, otelotvorenje. U redu, preterujem, ovo su ionako reci jedne 13-godišnje balavice koja nije prihvacena u društvu. Nema veze, svet je mnogo lepši ako ga gledaš izvan kutije. Ta prava linija, koju nikada necu moci ni želeti da pratim, ionako nije za mene. ja cu naci svoj put. Možda ce mi biti teško, možda cu morati da koracam sama, ali nikada necu prestati da se borim za ono u šta verujem. Vaš put je vaš put. Vaša prica još nije ispricana. Slušajte svoje srce, ono vas zna najbolje.”
Tvoja knjiga predstavlja zbirku kratkih eseja. Kada si pocela da pišeš, da li si u startu imala ideju o tome da ceš ih sakupiti u knjigu, ili si samo imala želju da svoja razmišljanja staviš na papir?
– U pocetku sam pisala iskljucivo zbog toga što niko nije želeo da me sluša, što me niko nije shvatao ozbiljno. Niko nije mogao ni da pretpostavi šta nosim u sebi, ka kakvim temama je usmerena moja pažnja. Kako su ideje krenule da se nadovezuju jedna na drugu i kako su se stranice nizale, tako je jacala i moja namera da sve uklopim u knjigu.
Dopadaju mi se neki od tvojih citata, i zato cu da ih iskoristim za pitanja. Jedan od njih glasi: „Odvaži se da budeš ono što jesi. Vredno je žrtve, veruj mi!” Otkrij nam ko je Jana?
– Ne znam pravi odgovor na to pitanje, zato što se svakog trenutka menjam. Ne mogu da spoznam samu sebe, upravo zbog tog procesa neprekidnog sazrevanja. Znam šta je ono što želim da budem, a to je osoba koja svojim ponašanjem utice na druge ljude, koja svojim delovanjem ulepšava svet, makar i na minimalan nacin, ljubaznošcu, srdacnošcu, osmesima.
„Naš talenat je varnica, treba ga održavati i negovati da bi postao još veci.” Kako ti to ciniš, koje knjige citaš, kako se edukuješ?
– Volim da razmišljam, da polemišem, da debatujem, da delim svoje mišljenje cak i sa potpunim strancima. I, da ne zaboravim, volim da slušam motivacione govore životnih ucitelja i mudrih ljudi.
OPTIMIZAM
„Optimizam je jako bitan i zbog toga sam želela da ga pomenem. Znam da cete se svi složiti sa mnom. Mislim da bi nam svima bilo bolje da prestanemo da kukamo i uradimo nešto. Svi cekamo promenu, ali ne pokušavamo da je napravimo. Cekamo nekoga da uradi to umesto nas. Zašto? Zato što mislimo da nismo sposobni da napravimo promenu. Upravo suprotno, mi smo ovde da stvorimo promenu, mi smo ovde da damo primer i inspiraciju. Da ucinimo svet boljim mestom. Svi mi smo ljudi, prestanite sa raspravama, predrasudama, i ocekivanjima, shvatite da svi mi odrastamo i da smo svi razliciti. Dajte drugu šansu ljudima, ne osudujte na osnovu izgleda, svi se menjamo. Svi mi potajno želimo da budemo optimisti, pa hajde da se potrudimo malo više i ostavimo utisak na ovaj svet.”
„U nekim trenucima ti je bolje sa samim sobom, nego u gužvi ljudi sa kojima nisi na istoj talasnoj dužini.” Sa kim se družiš, ima li neko od vršnjaka ko te razume?
– Još uvek nisam pronašla nekoga ko me potpuno razume, niti nekoga ko me u potpunosti prihvata. To me, medutim, ne onespokojava, uživam u sopstvenom društvu.
Tvrdiš da tinejdžeri imaju pogrešne uzore. U cemu oni, po tvom mišljenju, greše?
Šta bi porucila odraslima?– Da manje potcenjuju decu, da imaju više poverenja u njih, da im daju više prostora da se izraze. Kada sam objavila knjigu, svi su bili uvereni da su u njoj neke pesmice, niko nije pomislio da je to nešto dobro, nešto drugacije.
Odraslima bih porucila da se vrate u svoje detinjstvo, da procitaju neku knjigu za decu, odgledaju filmove koje su gledali kao mali. I da se ponekad nasmeju!
„Kraljevi se smenjuju, ali dvorske lude retko.” Pretpostavljam da si ovim sugerisala da je mudro mirno prihvatiti uvrede i smejati se samom sebi?
– Zar nije dosadno kada je sve ozbiljno? Ako su ljudi neozbiljni, tada postaju zanimljivi. I tada, na kraju, bivaju ostavljeni na miru. Na udaru su oni koji reaguju, koji drame, koji se ljute. Tada ih svi još više napadaju.
Ni oni koji se drže po strani nisu poštedeni, jer svi teže tome da isprovociraju njihovu reakciju. Zato je najbolje smejati se, i ništa ne doživljavati ozbiljno.
„Iskustvo nisu godine, iskustvo su srušeni zidovi. Ako srušiš zid zadobijaš više znanja i samopouzdanja.” Da li je tvoja poruka da ne treba uzmicati pred preprekama?
– Moja poruka je da ako želiš nešto da uradiš, ako te nešto privlaci, idi glavom kroz zid, ma koliko te zabolelo, ma koliko te ljudi odvracali od toga. Uvek treba tražiti zidove vredne rušenja, svaka prepreka je vredna, samo treba dobro proceniti šta nam njeno preskakanje može doneti. Svaki san je vredan ostvarivanja.
„Lepota je u shvatanju da su mogucnosti neogranicene, a granice koje sebi postavljamo besmislene.” Da li si ovim htela da poruciš da nas strahovi sputavanju?
– Jesam! Ne treba se plašiti da idemo dalje od onoga što vidimo, od onoga što je izvesno. Zašto bi se ogranicavali, samo zato što ne znamo šta nas ceka u buducnosti, ili na kraju nekog puta? Barijere su tu da bi nas testirale koliko možemo da budemo dosledni sebi i da bi nas ucile da se ne sputavamo i ne ogranicavamo.
„Svako se penje uz neku svoju planinu.” Šta predstavlja tvoju planinu?
– Moja planina je sam svet. Želim da ga promenim, na bilo koji nacin. Želim da navedem ljude da razmišljaju o sebi, kao i jedni o drugima. Želim da ih motivišem da budu najbolji što mogu biti, kako bi mogli zajedno da se razvijaju i da rastu. Verujem da sam, jednim delom, upravo to ucinila svojom knjigom.
