Čoveku koji je imao za cilj jednostavno sađenje drveća kako bi sprečilo eroziju zemljišta oko njegovog sela pretvorilo se u masivnu zelenu površinu veličine 1300 ari (površina veća od Central parka u Nju Joku) u Assamu, na severu Indije. Jadav Molai Payeng počeo je sadnju drveća 1979. i sam je posadio većinu stabala Molai šume, skoro 350 kilometara dalje od Guwahatija.

Kao tinejdžer sedamdesetih godina Jadav Payeng je primetio naglu pojavu mrtvih zmija na obali. Erozija je proždrala vegetaciju sa Majuli ostva, noseći sa sobom i travnate površine i primorala životinjske vrste da beže.

Dom oko 170 000 ljudi, Majuli, je jedno ond najvećih rečnih ostvra stacioniranih u središtu moćne Brahmaptura reke, čineći ga ranjivim na plime. Snaga reke dostiže vrhunac svakog proleća kada se glečeri tope sa Himalaja. Poplave su postale sve intenzivniji problem prethodnih godina kao posledica promene klime i zemljotresa.

Poslednjih 100 godina Majuli je izgubio preko 70% od svoje zemljane mase.

Payeng je imao 16 godina kad je poplava zahvatila Assam, posmatrao je kako se migracije ptica u šume blizu njegove kuće smanjuje i kako su zmije izumirale u velikom broju. Ovo ga je uznemirilo.

„Pitao sam odrasle, šta bi radili kada bismo svi mi urmli jednog dana, kao ove zmije. Oni su se samo nasmejali, ali ja sam znao da moram učiniti planetu zelenijom“ rekao je.

Starešine njegovog sela su mu objasnile da sa povlačenjem i nestajanjem šume životinje gube svoje domove. Bilo je potrebno izgraditi novi dom tj šume za te životinje.

Obavestio je organe šumarstva, ali su mu rekli da sam posadi to drveće, što je na kraju i uradio. Locirao se na obodima reke Brahmaputra i počeo da sadi mladice. Payeng je posećivao ostrvo svakog dana i sadio mladice drveća 3 decenije.

Navodnjavanje rastućeg pordučja je postao problem, nije mogao da dopremi vodu iz reke i zalije svo bilje pošto se oblast pokazala prevelikom za jednog čoveka.

Izgradio je platformu od bampusa na vrhu mladica i napravio rupice u zemlji oko svake od njih. Voda je mogla postepeno da se uliva ispod biljke i drži biljku hidriranu nedeljama.

Nastavio je u miru da pošumljava Majuli čak 30 godina dok ga nije otkrio fotograf prirode Jitu Kalita 2009. godine. Napisao je članak o šumi u lokalnim Jorhat novinama i to je bila prekretnica u Peyengovom životu.

Godine 2012. kanadski reditelj William Douglas McMaster pročitao je članak o „Šumskom čoveku Indije“ i podstaknut ovom pričom želeo je da kontaktira Payenga i napravi film o njemu.

McMaster i njegov mali tim stigli su u Assam regiju kasno 2012. i ostali oko mesec dana. Pratili su Payenga, dokumentovali njegovu rutinu i concept prirode njegove sreće.

Pogledajte film ispod.