Planeta Zemlja je zadivljujuća i puna čuda.
Pred nama je još jedan prirodni fenomen takozvano „rastuće kamenje“.
Teško je zamisliti da kamenje može da raste, ali čini se da je ovo kamenje živo!
The Romanian Trovants Museum Natural Reserve lociran je u gradu Valcea, blizu puta povezujući Ramnicu Valcea i Targu Jiu, 8km od Horezua.
U malom rumunskom seocetu po imenu Costesti postoji misteriozno kamenje zvano „trovants“ za koje se veruje da je živo…
Postoje peskom ili travom prekriveno ovakvo kamenje u mnogo mesta u Rumuniji, ali ono u regiji Cosesti je prilično impresivno po svojoj raznolikosti u oblicima (orkugli ili elipsasti) i dimenzijama.
Trovant
Ime „Trovant“ je izraz koji se koristi u rumusnkoj geologiji.
Trovants prestavlja prilično bizaran fenomen u gelologiji koji se sastoji iz sferičnih oblika okamenjenog peska koji je nastao snažnim tektonskim pomeranjima koji su se dogodili pre 6 miliona godina.
Zemljotresi su definitivno doprineli stvaranju prvih trovanta. Predpostavlja se da trovanti sadrže kameno jezgro i omotače peska.
Ono što trovante čini posebnim i misterioznim je to što se reprodukuju posle kontakta sa vodom.
Posle obimnih kiša kamenje počinje da raste od 6-8mm pa čak i do 6-10 metara. Zaista je nestvarno!
Trovanti iz Costesti Muzeja su jedinstveni na svetu zbog jedne osobine – manji trovanti rastu na površini većih. To su najveći trovanti na svetu.
Jedan od najčudnijih aspekata ovog kamenja je da iako variraju u veličini od nekoliko milimetara do nekoliko metara zapravo su veoma slični, prirodni zakoni kažu da ne postoje 2 identična kamena.
I kao dodatak baš kao i čuvene stene u Death Valley-ju u Kaliforniji, trovantsi se često pomeraju.
Kompleksi agregati jednog ili više trovanta se mogu često pronaći. Ne postoji mineralna razlika između ovih koncentracija peska i kamena i peska koji ih okružuje.
Njihov cement je često karbonatnog tipa i ne može se pronaći razlika unutar njega.
Pravljeno je mnogo hipoteza o poreklu ovog kamenja. Naučnici tvrde da je za rast odgovoran visok nivo različitih minerala i soli koji se nalaze ispod ljušture.
Kada se površina pokvasi ova hemija se širi i potiskuje pesak terajući kamen da „raste“.
Trovanti su se formirali zahvaljujući procesima koji uključuju gravitaciju, sezmička pomeranja, pritisak na zemljinoj kori i jačini potiskivanja između zrna peska i tečnosti.
Hipoteze o nastanku trovanta zahvaljujući tektonskim pomeranjima su dobro podržane mnogobrojinim laboratorijskim eksperimentima među kojima su najrelevantniji oni koji su sfere od peska podvrgli mehaničkim šokovima.
Trovanti različite starosti pronađeni su još i u Rusiji, Sibiru i Vajomingu, Karpatskoj oblasti itd.
Trovant sa „godovima“
Međutim, uprkos velikim naporima naučnici nisu uspeli da pronađu logično objašnjenje zašto kamenje ima ekstenzije koje podsećaju na korenje drveća. Kada su ih presekli uočili su raznobojne prstene nalik godovima na stablu.
Dve esencijalne stvari utiču na formiranje trovanta:
-postojanje sedimenata peska u vlašnim uslovima uz silu pritiska
-prisutnost odjeđene koncentracije minerala koja se nalazi steni domaćinu (oko koje kamen raste)
Ovo kamenje kao da ima i neki nepoznat neorganski oblik života!
Ne možemo osporiti da je naša planeta zadivljujuća.
Lokalno stanovništvo je svesno postojanja ovog kamenja više od 100 godina ali mu nikad nisu pridavali neku posebnu pažnju.
Kamenje je često korišćeno kao materijal za izgradnju ili za grobnice.
Danas je Trovants Muzej u Rumuniji zaštićen od strane UNESCO-a.
