Industrijske farme su uvek imale jednu prednost nad organskim. Sa pesticidima, mogli ste uništiti skoro svaku štetočinu, dobiti veće prinose, i duži rok trajanja proizvoda. Ipak, mogu se dobiti zadivljujući rezultati na organskim farmama, ali je potrebno mnogo više rada, što doprinosi višim cenama organske hrane.

Ali kako potražnja za organskom hranom nastavlja da raste, dolazi do inovacija u proizvodnji. Kao i svaki drugi proizvod, što je skuplji, više ljudi će da pokušava da smanji cenu proizvodnje i isporuči svoj proizvod što većoj bazi potrošača. Poslednja i najveća inovacija u organskoj proizvodnji hrane dolazi sa američkog instituta za agrokulturu, od strane istraživača Frenka Forsela, i učiniće uništavanje korova brzim i lakim, bez upotrebe pesticida.
Ova tehnika dobija sve više pažnje od strane organskih farmi i kompanija koje žele da proizvode organske grickalice i druge proizvode.

Forsel kaže da je tehnologija eksperimentalna ali da obećava. Koristi se vazdušni kompresor pomoću kog se raspršuje šljunkovit materijal oko biljke koji uništava korov bez da naudi kukuruzu ili soji.

„Potpuno uništava korov, naročito ako je to mali, širokolisni korov poput pepeljuge (Chenopodium album) ili svinjskog korova (Amaranthus palmeri) visine od 2 do 8 santimetara.“, rekao je Forsel. „Biljke kukuruza koje rastu pored njih su više i deblje tako da mogu da podnesu prskanje, ali korov biva uništen.“

Forsela koristi uglavnom osušene, usitnjene klipove kukuruza ali je imao sličan uspeh i sa drugim materijalima, poput mlevenih ljuski oraha. Ova metoda je primenjivana na organskim parcelama u vlasništvu univerziteta u Minesoti.

U početku, Forsel je koristio kompresor koji se nalazio na terenskom vozilu i prskao svaki red ručno. U saradnji sa inženjerima sa državnog univerziteta u Minesoti proizveli su priključnu mašinu za traktor koja može da prska četiri reda sa osam mlaznica.

Ipak, prskanje useva kukuruzom i sojom nije baš organski, pošto su te dve kulture uglavnom najviše prskane pesticidima i genetski su modifikovane, ali u tome je čar ovog sistema. Najvažnija stvar pri korišćenju ove metode je da je potreban šljunkast, abrazivan materijal. Nema drugih ograničenja pri odabiru materijala kojim se prskaju usevi.

Do sada se ova metoda pokazala prilično uspešnom. Forsel tvrdi da uništava oko 75% korova, dok je ostatak toliko oštećen da ne može da naudi usevima. Takođe je dodao da: „Imali smo kontorolu korova od 80 do 90 procenata, što nije savršeno, ali sa čim bi organske farme bile prilično zadovoljne.“ Ovaj način se pokazao prilično efikasno čak i protiv superkorova otpornih na pesticide koji predstavljaju priličan problem poljoprivrednicima.

Jedina mana je cena, koja je 5 puta veća od cene prskanja herbicidima. Međutim, ova tehnologija je joč uvek mlada, i troškovi pri primeni ove metode bi mogli da se smanje u budućnosti. Zvuči kao prilično jednostavan proces, i materijali koji se koriste su prilično jeftini. Efikasnost, dizajn i tehnike koje se koriste u ovom procesu će se zasigurno poboljšati, i sa višim prinosima koje će omogućiti, konačno će doći do smanjenja cena organske hrane.