Akvaristikom se bavi od 2002. godine a od 2008. fokusiran je isključivo na morsku akvaristiku. Inspiraciju je dobio posle škole ronjenja na Crvenom moru. Opčinjen trenutkom nestanka horizonta pri zaronu, kada se čuju samo otkucaji srca i zvuk brodskog motora, znao je satima da posmatra koralne grebene… U toj umirujućoj tišini koja traje dok se ne isprazni boca kiseonika, zastao je i usporio svoj život Igor Mirović iz Beograda. Danas je vlasnik morskog akvarijum studija ReefrooM i otac dvojice sinova, Filipa i Nikole. Morska akvaristika je njegov život i on živi od nje.
Kakav je bio početak, bez ičije podrške i uz komentare da su vreme i novac uloženi u „dečiju potrebu“, ludost?
Imao sam svoj put. Nisam znao da li ću uspeti, ali ono što me je držalo bile su moje vizije. Jako sam uporan i tvrdoglav da istrajem. Ostavio sam svoj posao, prodao auto i uložio u morsku akvaristiku.
Kako ste se edukovali kada kod nas nema puno morskih akvarista?
Čitao sam stranu literaturu, tražio informaciije putem interneta ali najviše, najviše sam učio na sopstvenim greškama. Nikada nisam uzeo prvo knjigu pa pravio akvarijum, nego obrnuto.
Gde ste kupili prvu opremu?
Imao sam slatkovodni akvarijum koji sam prodao. Po novu opremu otišao sam u Hrvatsku jer je u njoj rasprostranjena morska akvaristika. Kupio sam sve od jedne gospođe koja je rasprodavala svoj akvarijum, pumpe, filtere… Morski akvarijum sam napravio sam, napunio ga slanom vodom i onda su krenule donacije korala od prijatelja akvarista.
Šta je najteže postići u morskom akvarijumu, kao što je vaš?
Moj sistem ima oko 1200 litara. Najteže je održati balans i kontinuitet kao u morskoj vodi, to traži vreme i posvećenost. Svi elementi iz vode u akvarijumu konstantno se troše jer se korali stalno stvaraju, a u prirodi imamo neograničenu količinu tih elemenata, u balansu.
Kako postižete efekat sunca?
Koralima je potrebna simulacija svitanja i sumraka. Njihov fotoperiod je 12 sati. Koristim veštačko svetlo sa elektronskim tajmerom koje se pali u devet, u 10 pojačava, u 11 više, u 12 najviše… Oko 19 časova počinje malo da se gasi, oko 21 još više, a u 23 sata je potpuni mrak. Korali imaju svoj period spavanja, period hranjenja i period razmnožavanja. U zavisnosti od vrste, neki se hrane danju, drugi noću. Za svaki koral se zna kada je otvoren ili zatvoren.
Gde nabavljate korale?
Moj akvarijum je pun korala koji su stigli kao mali fragovi (delovi većeg korala) kroz razmenu između akvarista. Ranije sam nabavljao i iz inostranstva, ali sam nekoliko puta imao problema sa carinicima, pa sam odustao. Sada ima dosta ljudi koji se bave morskom akvaristikom i kod nas.
Zašto ste na granici imali problema sa carinom?
U inostranstvu možete da kupite koral u radnji koja ima dozvolu, dobijete sve papire, ali ne možete da ga unesete u Srbiju jer mi nemamo pravnu regulativu za to. U svetu je to regulisano – zemlje koje izvoze korale moraju da imaju dozvolu za izvoz, ali i zemlje koje ih uvoze u velikim količinama moraju za to da imaju dozvolu. To je zatvoreno tržište, ne može svako da se bavi time. U Egiptu je, na primer, zabranjen izvoz korala i to mi se sviđa, dok su azijska mora upravo zbog izvoza potpuno ,,ćelava“. Borim se za očuvanje prirode. Ne volim da pravim akvarijum nekom ko ga ne želi ili ne zna da ga održava. Korali su kao moja deca, ja ih gajim. Spolja sve izgleda šareno i lepo, ali unutra su živi organizmi.
Šta su korali?
Korali su životinje, a ne biljke kako misli većina ljudi. Oni žive u simbiozi sa algom (zooxanthella) koja putem fotosinteze hrani korale. Pored toga korali se hrane i polipima i grade svoj skelet, sastoji se iz kalcijum karbonata, a uzimaju i druge elemente iz vode. Uglavnom su svi fotosenzitivni ali postoje i oni koji nisu, koji imaju samo životinjski deo a nemaju alge na sebi.
Kako se korali gaje?
Fragiram ih. Odlomim jedan deo, nakačim na novi deo koralnog grebena i onda on počne da stvara svoju novu koloniju. Korali različito napreduju, u zavisnosti od vrste i kvaliteta vode. Kada bih rekao da rastu jedan centimetar mesečno, mnogo je. Ali, ako imamo deset grana koje rastu centimetar mesečno, onda je to već rast. Suština je u njihovom volumenu.
Koje su morske ribice najinteresantnije?
Klovnovi, oni su najpopularnija morska ribica zbog crtanog filma. Za mene je to jedna od najneinteligentnijih morskih riba, ima mnogo interesantnijih od njih.
Da li je svaki akvarijum „individua za sebe“?
Morski akvarijum živi svoj život, baš kao i koralni greben, i svaki je zadivljujući i drugačiji, kao i u moru. U njemu se razmnoži mnogo različitih organizama: crvića, zvezda, puževa, ježeva… Jedan organizam može da pojede drugi, zbog opstanka. Najviše volim da ne diram ništa, da pustim akvarijum sam sebe da formira.
Koliko ste akvarijuma do sada formirali?
Dosta, i svaki je deo mog akvarijuma… mog kamena, korala, vode… sve je to jedan DNK. Volim da mi ljudi prepuste umetničku slobodu, ne volim kič. Kada mi neko traže uski akvarijum, ja vidim da on traži sliku. Onda je bolje da stavi CD televizor. Normalno, ima i onih koji uzimaju takav akvarijum jer nemaju dovoljno životnog prostora. Za ribe je užasno jer se ne osećaju slobodno, korali ne mogu da rastu ili brzo prerastu akvarijum. Kod svake porudžbine tražim da vidim prostor i gde će akvarijum biti postavljen.
Da li je posedovanje morskog akvarijuma stvar prestiža?
Moji klijenti su, prvo, zaljubljenici u morsku akvaristiku i hobisti, a potom oni koji imaju para i znaju da je ovo statusni simbol i stvar prestiža.
Preneli ste ljubav prema akvaristici na sinove?
Starijeg sina Filipa interesuje sve oko akvaristike. On menja vodu, meri, zna vrste korala i šta im je potrebno. Mlađeg Nikolu ne interesuje ništa što se tiče fizičkog opterećenja, on voli da pročita i nauči nešto o akvaristici.
Vidite li razliku između Igora Mirovića pre deset godina i danas?
Ne bih se menjao za život od pre deset godina. Imao sam totalno drugačije ideje, bio sam željan biznisa, išao glavom kroz zid… Sada ne žurim nigde. Akvaristika mi je donela mir.
Koji je sledeći vaš korak?
Stalno negujem viziju o napretku, nikada ne stojim u mestu. Sada mi je u planu da radim veći akvarijum, možda i u javnom studiju. Imam želju da edukujem akvariste, osnovao sam Balkan Reef klub.
Pratili ste uvek svoje srce, da li vas je to negde i koštalo?
Ništa se u životu ne dešava bez razloga. Moja upornost je donela promene i sve je to imalo nekog razloga. I to što od majke svoje dece nisam imao podršku, pa smo se zbog moje odluke da istrajem u ovom poslu, razišli… Eto, da sam popustio, ne bih bio sada tu gde jesam. Pronašao sam sebe u ovom poslu i sve ostvario – sada mogu da pružim i dam sebe na najbolji način.
