Nikola Tesla je posmatrao Zemlju kao jednu od ploča kondenzatora, dok jonosfera formira drugu ploču. Nedavna merenja, pokazala su da je stepen napona između njih 400.000 volti.
Ovim principom, on je rekao da bi bilo moguće, preko njegovog pronalaska, da se obezbedi neiscrpna količina besplatne energije bilo gde na Zemlji. To je razlog zašto je sagradio prvi prototip, Vardenklif toranj, u kojem je trebalo da primeni svoj čuveni efekat piramide.

„Linije sile električnog naboja zajedno na poljima sunca deluju na zidove piramide. Magnetski ekvipotencijali pokazuju veliku magnetnu gustinu na vrhu. Napon električnog polja raste od 100 V po metru. Zemaljsko negativno polje dostiže svoju maksimalnu vrednost na vrhu piramide. Na vrhu piramide u Gizi, napon je 14.600 V. Ova piramida je sama kondenzator, ona akumulira električni naboj. Ako nastane višak naboja, dolazi do pražnjenja na vrhu i kao što sada znamo, vrh je bio ukrašen završnim kamenom od čistog zlata, koji je odličan provodnik.”

Tesla je hteo da njegova kula bude visoka kako bi se povećao napon na vrhu. On je želeo da stvori veštačku munju na tornju. Kod udara groma u cevi, temperatura raste do 30 000 °C. Tesla nije hteo da upravlja takvim visokim temperaturama jer je to rasipanje energije. Teslin toranj Vardenklif bi koristio kao transformator za proizvodnju visokog napona, što bi generisalo, umesto prirodne munje, “pražnjenje visoko energetskih jona u izobilju.”

Da bi naglasio efekat piramide, on je zamislio toranj oblika osmougaone piramide pokrivene sa vrhom u obliku polukugle. Zašto osmougaoni? Tesla ovo ne objašnjava, ali kada bismo pročitali njegove memoare, shvatili bismo da je on osetio naučnu disciplinu koja još nije postojala, geobiologiju i teoriju talasa oblika. Iz perspektive tradicionalne fizike, činjenica da je toranj osmougaoni je zanemarljiva. Može biti četvorostranični ili imati neograničen broj strana, konusni.
„U svim slučajevima napon bi bio isti, njegov oblik mu samo daje stabilnost.“
Ovo otvara dva prigovora. Osmougaoni oblik nije garant stabilnosti u odnosu na kvadratni oblik. Ako je on stvarno bio u potrazi za stabilnošću, hiperbolični uspon, kao i kod Ajfelovog tornja, bio bi bolji izbor. Osmougaoni oblik ima vrlo posebne karakteristike talasa, moguće je da je Tesla ovo osetio bez prethodne mogućnosti da ga teoretizuje.

Što se tiče kvadratnog oblika piramide, inženjer, Gustavo Ajfel, je izabrao to za svoj toranj, upravo zato što je garant stabilnosti, kao i četiri noge i proširenje elevacije. Kao toranj Vaderklif i Ajfelova kula ima piramidalni efekat, što omogućava da prikupi jednosmernu struju na vrhu, čak i bez oluje. Njegov gromobran „čini“ tako da se elektricitet provodi ​​kablom dole u zemlju.
Ovaj gubitak se ne ograničava na Ajfelov toranj. Svi krovovi i metalni okviri prave istu proizvodnju.

Činjenica da je potpuno ekološki i neiscrpno, nema interes za kapitalom. Kao i činjenica da je korisno i za ljudski um i zdravlje ljudi, životinja i biljaka zahvaljujući vrlinama jonizirane vode, ima čak i mnogo manje interesovanja za profitera.
Nažalost, Tesla nikada nije bio u mogućnosti da završi kulu. On nije imao priliku da sprovede planirane eksperimente na Long Ajlandu gde je hteo doneti kišu u pustinji. Drugi pre njega su uspeli to. Znamo da Egipat nije uvek bio pustinjski. Grčki istoričar Herodot je napisao “Egipat je dar Nila.” Ali, to je bilo u 5. veku pre nove ere. Od tada, njegova klima se nije mnogo promenila, a ipak nije uvek bilo tako.
„U predinastičkom periodu, egipatska klima je bila manje suva nego što je danas. Velike površine Egipta bile su prekrivene savanama kojima su prelazila krda kopitara. Rastinje i svet divljih životinja bio je tada mnogo zastupljeniji i oblast Nila je bila dom velikih populacija vodenih ptica. Lov je uobičajena aktivnost za Egipćane, a takođe je u tom periodu po prvi put pripitomljeno mnogo životinja.”
Videvši ove vesele grupe kopitara, vodene ptice i lovce koji nisu bili praznih ruku, možemo shvatiti da je klima bila veoma različita.
A ako se vratimo još dalje, u vreme kada je, prema egiptolozima, ovaj region sveta bio nenaseljen, otkrićemo zapanjujuće padavine. Hiljadama godina, pljusak je padao u dolini Nila. Svedok tih stalnih pljuskova je Sfinga i njene strane duboko obeležene erozijom kiše. Prema klimatolozima, Sfinga mora biti stara više od deset hiljada godina i dolazi iz perioda većih padavina. Može se zamisliti da velike piramide u Gizi datiraju iz tog perioda.
Brojni su autori koji su, verujući klimatolozima više nego egiptolozima, još uvek zaglibili u lažnoj hronologiji, novije proizvodnje, i njihovom međusobnom ratovanju. Naravno, potonji odbijaju tezu klimatologa, bez obzira koliko je dobro podržana. Nastavljajući sanjati poput Tesle, može se videti kako su te ogromne mase, na vrhu sa provodnim zlatnim završnim kamenom i obložene sa zlatnim pločama, bile korišćene kao hvatači munja koji pokreću stalne oluje.

Padavinama nije bilo kraja na ovim prostorima, dok piramide, pod nadzorom obučenih tehničara, nastavljaju da funkcionišu. Postepeno, znanje je izgubljeno, iz piramida su opljačkani plemeniti metali, a Egipat je pomeren ka neplodnosti.

Za razliku od Vardenklif kule, „funkcija piramida nije uopšte bila da proizvedi munje. Od njihove izgradnje prošlo je hiljade godina, piramide funkcionišu kao generatori negativnih jona. Da bi trajno jonizirale okolni vazduh, morale su biti povezane sa izvorima negativnih jona. Podrumi u Gizi sadrže vodu u izobilju. Kroz piezoelektrični efekat, ovi joni se akumuliraju u piramide da bi se zatim ispuštali na vrhuncu. Ove piramide su napravljene od kamena koji sadrži kristale radi hvatanja električnih naboja podzemnih voda.”

To je ono što se dogodilo u Velikoj piramidi, ali munje su tu takođe igrale ulogu. Što se tiče piezoelektričnog efekta, možda je i to igralo ulogu, ne smemo zanemariti prirodnu provodljivost stena u naizmeničnoj polarizaciji. Pored toga, imamo lukove pražnjenja, čija funkcija nije uopšte arhitektonska. Egiptolozi nisu razumeli njihovu upotrebu, međutim, pribegavanje akaša zapisima omogućilo im je da daju savršeno ime: lukovi pražnjenja — električni lukovi koji su zapravo slali pražnjenja.

Spojeni sa gornjim završnim kamenom, površinama i metalnim šipkama, dobili su atmosfersku energiju, akumulirali je i emitovali „pražnjenje visoko energetskih jona u izobilju“ u Izis komoru gde je kandidat za buđenje ležao u kamenom sarkofagu. Da li bi to mogao biti „sanduk Izisa“ gde su „kraljevi“ bili prosvetljeni?