Mada bojažljivog izgleda na prvi pogled, ovaj „lažni slabić“ neumoljivo osvaja zidove i ivice puteva i uspeva tamo gde druge biljke ne mogu. Samo, budite oprezni — nesme se nikako jesti!
Koliko samo energije krije u sebi ova skromna biljka, s cvetovima jarkožute boje, narandžastim sokom gorkog ukusa i brojnim poetičnim imenima… rusa, rusa trava, zmijino mleko, zmijsko grožđe, žuta trava, krvavo zelje, lastavičja trava, jarčeva trava, bradavičja trava… Pravi je biljni dinamit!
Nesme se jesti
Ali, budite oprezni — nesme se nikako jesti! Domaće životinje izbegavaju rosopas, ne dodiraju, čak i glavu okrenu kada ga vide, znajući kakva im opasnost preti. Učite od njih. Radi se o opasnom rođaku opijumskog maka. Poznati francuski travar Moris Mesege preporučuje rosopas samo za spoljašnju upotrebu, iako se čaj od njega može piti, ali samo u homeopatskim dozama, što znači, u vrlo malim količinama.
Mnoge legende
Legenda kaže da ova, na prvi pogled „bolešljiva“ biljka, tera na plač onoga ko će umreti, a na smeh onoga ko će ozdraviti. Zbog zlatnožute boje cvetova alhemičari su verova da se pomoću nje može praviti kamen mudaraca. Odatle i ime „chelidoine“ (Chelidonium majus L.): „coeli donum“, što znači, „nebeski dar“. Čuveni lekar i alhemičar Paracelzijus, u skladu sa svojom „medicinom znakova“, video je u rosopasu „krvavu“ biljku, tačnije, onu koja leči bolesti kardiovaskularnog sistema, kao i „žutu“ biljku, a to znači, onu koja može izlečiti žuticu i bolesti jetre.
Očne bolesti i bradavice
Verovalo se da rosopas pobeđuje kugu i slepima vraća vid, zbog čega mu je jedan od nadimaka, „lastavičja trava“. Navodno, lastavica nosi jednu kap soka od rosopasa svojim ptićima u gnezo, kako bi što pre progledali. Činjenica je da se njegovim rastvorom u vodi najbolje leči konjuktivitis, a i druge hronične upale oka. Istina je i da bradavice na koži mogu potpuno nestati ako ih dva-tri puta istrljate žutim iscedkom tek ubrane i prelomljene stabljike rosopasa. Zato nosi još jedan nadimak — bradavičja trava. Na isti se način odstranjuju žuljevi i kurje oči.
Jetra i želudac
Rosopas se preporučuje onima koji pate od reume, dobar je protiv kamena u bubrezima, a pomaže i u borbi protiv tvrde stolice. Odličan je kao sredstvo kojim se leči žutica i neke bolesti jetre, kod začepljenja žučne kese. Zatim, deluje umirujuće… donosi miran san, ublažuje spazme unutrašnjih organa pa se preporučuje svima koji loše spavaju, anksiozni su, asmatičarima, jako nervoznim osobama, onima koji boluju od hroničnog bronhitisa, teških alergija, arterioskleroze, angine pectoris… smiruje i grčeve u želucu, a kao oblog na stomaku i želucu, najbolje je sredstvo protiv glista! Morise Mesege, poznati travar, preporučuje rosopas u obliku kupki za noge za regulisanje menstruacije, posebno one koja je naglo prekinuta.
Pripremanje i upotreba
Strogo treba poštovati propisane količine jer se radi o otrovnoj biljci.
Kada se koristi za spoljašnju upotrebu u obliku obloga i losiona, stavi se pola pregršti osušenih listova na litru vode, a od tri osušena korena koji prokuvaju u litri vode, dobije se lekovito sredstvo za masažu.
Jedna kafena kašika svežeg soka, tačnije, žutog „mleka“ iz stabljike biljke, može se staviti u čaj od lipe i uživati u njegovom blagotvornom dejstvu. Kada su u pitanju bradavice, kurje oči i žuljevi, sok od rosopasa treba 3-4 puta dnevno direktno staviti na njih, pazeći da se zaštiti okolna koža.
Za čišćenje i protiv glista treba pomešati jedno žumance, malo vode i šećera sa jednom kafenom kašikom svežeg soka rosopasa i mazati ovim rastvorom stomak, ujutro i uveče.
Vino od rosopasa za smirenje. Tri osušena korena rosopasa potopiti u litar dobrog, slatkog, belog vina i ostaviti da se namaču oko 12 sati. Koristiti za masažu.
U lečenju očnih bolesti koristiti kapi od rosopasa koje se spremaju na sledeći način: staviti dve kafene kašike svežeg soka u čašu obične vode ili ružine vodice i kapati u oči nekoliko puta dnevno.
Prisetite se kako to radi lastavica svojim ptićima!
