Ljudi žive sve brže, a čini se i da govore sve brže i sve nerazgovetnije. Taj ubrzani govor nužno ide uz povišen ton, uz nimalo elegantnu gestikulaciju. Mladi se ne ustručavaju da govore i prave balone od žvakaće gume, istovremeno. Prisutna je nametljivost, nedostatak strpljenja, kao i nedovoljna usredsređenost na sagovornika. Da li je uljudna komunikacija postala luksuz, kao i mnoge druge nedostupne stvari?
Jasna misao, jasno izražavanje
Veoma je teško održati komunikaciju sa sagovornikom koji brzo i nerazumljivo priča, koji koristi uzrečice i poštapalice, ili zastarele reči i izraze. Sve to odaje veoma lošu sliku i otkriva nesigurnost i nedostatak intelektualne širine. Ako taj sagovornik, uz sve to, još i maše rukama, teško da će uspeti da zaokupi nečiju pažnju, ili izazove zainteresovanost za ono, o čemu govori. Za uspešnu komunikaciju postoje veoma jednostavna pravila.
Poželjno je govoriti razgovetno, razložno, tečno, glasom koji obogaćuje i nadopunjuje misao. Dobar govornik je prirodan, šarmantan, odaje dobro vaspitanje, kao i poznavanje opšte kulture. Prirodan je i ne pokušava da se napravi previše pametan. Izbegava da bude teatralan, da nepotrebno naglašava reči, da skače sa teme na temu. Veruje u ono što govori, jer to čini sugestivno i ubedljivo. Emituje sliku ličnosti od poverenja, nekoga čije se mišljenje ne dovodi u pitanje. Sagovornike gleda pravo u oči, odajući, time, svoje interesovanje i poštovanje. Nikoga ne prekida i ne uskače u reč. Ne smeje se glasno, ne koristi psovke, u svemu je umeren i odmeren.
Govor tela je sastavni deo svake komunikacije. Preporuka je da se uvek govori istina, jer laganje navodi na obaranje glave i skretanje pogleda. Pravilno držanje tela odražava samopouzdanje i doprinosi tome da onaj koji govori bude ozbiljno shvaćen.
Javni nastupi
Za one koji govore pred većim auditorijumom, najvažnije je da nastupaju hrabro, bez treme, da brzo razmišljaju i da se jasno izražavaju. Da govore pravilno. Tada su u prilici da o sebi emituju sliku ličnosti od poverenja, onu, koja je u potpunosti savladala temu o kojoj govori. Način izlaganja je nužno prilagoditi publici, ali se svakako preporučuje jezgrovitost, motivacioni ton i dinamičnost, kombinovana sa umerenom duhovitošću. Gluma se ne preporučuje, kao ni patetičnost.
Poželjno je isticati svoju autentičnost, ono po čemu je svako prepoznatljiv. Ako je izlaganje interaktivnog karaktera, podrazumeva se slušanje kompetnog odgovora, nakon postavljenog pitanja. Ovladavanje veštinom javnog govorništva može da postane moćno sredstvo za uticaj na veliki broj ljudi, za nametanje svojih stavova, realizovanje ideja i ostvarivanje zacrtanih ambicija.
