Profesor dr Dejana Prnjat je kulturolog i autor master studija Kreiranje imidža u umetnosti i medijima na Akademiji umetnosti u Beogradu. Jedna je od retkih osoba koja ima sreću da radi posao koji voli i u kome uživa.
– Ispunjava me kada moja podrška omogućava studentima da se ostvaruju i napreduju — počinje svoju priču profesorka Prnjat — Svojim najvećim dosadašnjim profesionalnim dometom smatram učešće u radu Uneskove Druge svetske konferencije o umetničkom obrazovanju koja je održana u maju 2010. godine u Seulu.
Pre pet godina na Akademiji umetnosti u Beogradu kreirali ste novi master program o imidžu.
Ove master studije daju šansu polaznicima da oslobode potisnutu kreativnost i probude dete u sebi… da stvaraju i ostvaruju se kroz raznolike predmete iz umetnosti i uz vrsne predavače: Aleksandra Timofejeva, Gorana Đorđevića, dr Milana Radovanovića, Atile Kapitanj, dr Veljka Đurića, Olivere Viktorović Đurašković, dr Svetlane Bezdanov Gostimir, Danila Paškvina i naravno, mene.
Ko sve može upisati studije?
Svi ljudi koji su završili četvorogodišnje studije bilo kog usmerenja, od društvenih i humanističkih do prirodnih i tehničkih nauka. U grupi ima najviše 12 studenata, najrazličitijih godina koji za kratko vreme mogu naučiti puno veština.
Pet godina postoji program, znate li da li su ljudi iskoristili ove veštine?
Jednima je master pomogao da ostvare svoj cilj i napreduju u poslu, drugi su promenili zanimanje, a ima i onih koji su bili zadovoljni svojim poslom, samo su želeli da se usavršavaju, da rade na sebi.
Šta studente prvo naučite o imidžu?
Često se mešaju pojmovi korporativni identitet i imidž. Suštinska razlika je u tome što se korporativni identitet odnosi na spoljni znak koji omogućava da se jedan proizvod izdvoji od drugih. Na primer, Mercedesov znak ili boja kao što je boja slova na Gugl-u, Ferari crvena, a korporativni imidž podrazumeva sliku koju javnosti ima o kompaniji.
Kako se kreira slika o…?
Tu sliku kreira odsek za marketing i odnose s javnošću kompanije, ali i mediji, zaposleni i svi koji dolaze u dodir sa njom i njenim proizvodima. Nekada se govorilo „kupac je kralj“, a danas „zaposleni je kralj“. Ne radi se o tome da kupac više nije važan, već da ukoliko ljudi sa kojima sarađujete misle i pričaju loše o vama, uzalud je sva kampanja, jer se loše vesti brže prenose od dobrih, pogotovo u jednoj maloj sredini kao što je naša. Zato se u uspešnim kompanijama sve više primenjuje interni PR. Veoma je važno, kada se kreira imidž pojedinca, da se naglašavaju karakteristike koje čovek već poseduje, jer se u suprotnom mogu stvoriti razni problemi.
Znate primer takvog imidža?
Rita Hejvort je često isticala kako je imala problem u brakovima, jer su se njeni muževi zaljubljivali u fiktivan lik koji je ona tumačila, u vamp Gildu, a ne u nju. Kako je govorila, oni su legali s Gildom, a budili se s Ritom.
Može li se imidž izgubiti?
Možda bi bio dobar primer Majli Sajrus, popularna Hana Montana, koja je postala slavna s imidžom dobre devojke, a kada je odlučila da ga potpuno promeni, izgubila je obožavaoce.
Gledate reklame, izdvojili biste neku posebno?
Uživam u zanimljivim reklamama. Pamtim promotivnu kampanju Jugoslovenkog dramskog pozorista pod nazivom „Drama u taksiju“. Nalik je skrivenoj kameri u kojoj se taksista izjada putnicima, prepričavajući im, zapravo, sinopsise Šekspirovih drama Otelo i Mletački trgovac i romana Dostojevskog Zločin i kazna. Na kraju im poklanja karte za te predstave.
