Warning: preg_match(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 1384

Warning: preg_match_all(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 700

Warning: Invalid argument supplied for foreach() in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 707

Warning: preg_match_all(): Compilation failed: invalid range in character class at offset 4 in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 700

Warning: Invalid argument supplied for foreach() in /home/customer/www/alternativa.rs/public_html/wp-content/plugins/lightbox-plus/classes/shd.class.php on line 707

Pet ritmova je metoda pokreta koju je početkom 60-tih osmislila i razvila plesačica, pozorišni reditelj, pisac i filozof Gabrijela Rot, koja kaže: „Ritam je ljubavnik koji nikada ne razočarava i koji, kao i svaki ljubavnik, zahteva 100 posto prepuštanja. Ima moć da nas zavede…“

Gabrijela je podučavala ples i pokret različite grupe ljudi, primećujući zakonitosti koje su se vremenom kristalisale u pet jasnih obrazaca koje je nazvala Pet ritmova — „tečni“, „stakato“, „haos“, „lirski“ i „duboka tišina“.

Sandra Dimitrijević

Sandra Dimitrijević

Ples bez koraka

Sandra Dimitrijević iz Beograda već godinama pleše i organizuje radionice Pet ritmova u Srbiji, a od prošle godine je jedini sertifikovanog učitelja Gabrijeline metode kod nas. Ovaj „ples bez koraka“ zaplesala je 2007. u „Rexu“ uz hrvatsku plesačicu Silviju Tomčik. Najava plesa bila je jednostavna: „Ples Pet ritmova, nije potrebno plesno iskustvo“. Bila je to ljubav na prvi pogled.

Vreme plesanja posle toga donelo joj je svesnost da svaki od Pet ritmova nosi određeno učenje, kvalitet kretanja, emociju… ili kako Gabrijela Rot kaže: „Ritam je ljubavnik koji nikada ne razočarava i koji, kao i svaki ljubavnik, zahteva 100 posto prepuštanja. Ima moć da nas zavede u pokrete o kojima nismo ni mogli da sanjamo. Hvata nas za stomak, prevrne naopačke i ostavlja da tražimo još.“

Sandru pitamo šta je tako moćno u ovom pokretu tela i duše?

-U neverbalnoj komunikaciji svaki pokret govori o nama, sve se vidi, ne možemo se sakriti. Naše telo je kao instrument, ako mu damo slobodu ono će se samo izraziti i dovesti nas do samospozanje, počinje svoju priču ova plesačica.

Sandra Dimitrijević

Sandra Dimitrijević

Pet ritmova

Tečni ritam je prvi ritam u plesu, omogućava nam da se uzemljimo i da pratimo kako smo, kako je naše telo i kako se osećamo — ples je fokusiran na unutra. Pokreti su kružni, pretaču se jedan u drugi, bez završetka i kroz njih učimo kako da primimo sve što se događa oko nas.
-Suština je da plešemo otvorenih očiju da bismo bili prisutni sada i ovde, u svom telu, jedinstveni i autentični — objašnjava Sandra dodajući o svom iskustvu — Plešući, prihvatila sam samu sebe onakvu kakva jesam… i kada sam ljuta i onda kada mislim da sam ispala glupa — to sam uvek ja.

Stakato je ritam srca, komunikacije i muške energije, daje nam fokus i jasnoću. Dok u tečnom ritmu osvešćujemo i primamo, u stakatu to izražavamo. To je ritam akcije, idemo ka cilju, pišemo spiskove i precrtavamo urađene stavke. U ovom ritmu možemo puno da naučimo o sebi i odnosima sa drugima: da li smo jasni i direktni, imamo li granice, poštujemo li tuđe granice?
-U početku mi je ovaj ritam bio „slaba karika“. Kroz ples sam shvatila da često ne ispoljavam osećanja i ono što se u meni dešava. Da umesto „ne“ kažem „da“ i obrnuto. Vremenom sam kroz iskustva sa plesnog podijuma u svakodnevni život prenosila jasnoću da kažem „da“, onda kada mislim „da“. Mada, i dalje mi je ovaj ritam veliki izazov — nastavlja svoju priču Sandra Dimitrijević.

Ples pet ritmova

Ples pet ritmova

Haos je sledeći ritam koji se pleše, on je spoj tečnog i stakato ritma, spoj ženske i muške energije. U njemu se prepuštamo svom plesu, otpuštamo telo kao da smo krpena lutka i slobodno se krećemo.
— Treba dostići taj trenutak – plesati slobodno bez obzira da li je estetski ružno. Kroz haos vežbamo da odustanemo od iluzija da imamo kontrolu nad našim životom, i učimo da nekad stvari budu mnogo bolje ako ne pokušavamo da ih kontrolišemo — savetuje Sandra.

Lirski ritam je onaj koji se izdiže iz haosa. U ovom laganom i lepršavom plesu sve postaje radosno, zaigrano, jedinstveno, očaravajuće i sa manje ega koji nas zatvara u naše obrasce.
-Naučila sam da ne mogu biti radosna ako ne pustim kontrolu. Lirski ritam za mene simboliše lakoću postojanja, uči da ne uzimamo sebe suviše ozbiljno i da je kroz život lepše ići kad se igram – dodaje ova plesačica.

Duboka tišina je ritam koji se pleše na kraju. On je jednostavna molitva u pokretu, mesto slobode i integracije. U dubokoj tišinu spoznajemo i isceljujemo sebe.
-Na jednoj radionici vežbali smo da se usred haosa, gde je muzika intenzivna i prosto tera telo da luduje, zaustavimo na kratko i stavimo fokus na dah. Bilo je to neprocenjivo iskustvo.
Danas, kada je oko mene previše dešavanja i stresa, setim se ove vežbe, napravim malu pauzu da vidim kako sam, šta osećam i želim. Za mene je bilo fantastično koliko sam stvari naučila o sebi kroz ples, bez analiziranja ili priče. Svaka radionica donese mi barem mali uvid, a osećaj slobode u telu, lakoća, ispunjenost, osmeh na licu posle plesa su nezamenjivi. Osetim da mi srce kuca, da imam više prostora u telu – svedoči ova plesačica Pet ritmova i dodaje – Ne treba zaboraviti da veliki broj učitelja organizuje radionice u trajanju od 4-5 dana pa je to prilika za putovanje, druženje i stvaranje novih prijateljstava sa plesačima iz celog sveta.

„Pleši sam da bi otkrio ko si. Pleši sa drugima kako bi otkrio sa kim si. Pleši u grupi kako bi otkrio svoje mesto.“
~ Gabrijela Rot.

Put otvaranja

-Pet ritmova nas vraća mudrosti tela, tera nas da osluhnemo unutrašnje impulse, a manje da analiziramo i odlučujemo iz glave. Oslobađanjem tela, svako se kreće na svoj način, onoliko koliko može, stvarajući svoju ličnu koreografiju i svoje iskustvo — objašnjava Sandra — Na plesnim radionicama možemo prepoznati i naše obrasce ponašanja u odnosima sa drugima: da li nam je lako da budemo sami sa sobom ili uvek tražimo da plešemo sa nekim? Kad smo sa partnerom, kakav je taj odnos, da li smo prisutni ili samo plešemo preko puta neke osobe bez kontakta? Da li smo jasni u komunikaciji sa drugim?

Za nekoga ovaj ples može biti samo ples i rekreacija, za druge je to životna filozofija. Ono što je sigurno jeste da je ples blagotvoran i da može biti melem za dušu čak i za one koji smatraju da
imaju „dve leve noge“. Za Sandru, ples Pet ritmova više je od toga – put otvaranja prema drugim ljudima.

– U toku plesa na radionici osećam kao da sam deo nekog plemena. Imam sve vreme podršku plesača i to je divno. Privatno, imam dosta prijatelja ali nikada nisam pokušala da ih spojim u jedno „pleme“, završava svoju priču naša sagovornica.