Sanela Feković
Poput vode naše telo pamti, ono je svedok mnogih trauma, povreda, složenih emocija. Telo kao i glas vapi za oslobođenjem, želi da se izrazi. Način na koji se telo najlepše izražava jeste ples.
Kroz ples je moguće otvriti vrata nove percepcije i propustiti kroz sebe sve što je telo vremenom iskusilo. Takav ples oslobađa i isceljuje, posle njega smo u kontaktu sa svojim ritmom, pulsom, osećajima, celovitiji i usklađeniji sa svojom dušom.
Radionice Plesa senki vodi Sanela Feković, psiholog i sistemski porodični terapeut Porodičnog rasporeda. Sanela radi kao životni trener (lajf kouč) u Beogradu i kroz individualni i grupni rad posvećena je ljudima koji, kako kaže, „žele da rade na svojim životnim stavovima, intelektualnim preprekama, prigušenim emotivnim stanjima, bolnom telu i zaborovaljenoj duši.“
Ko su naše Senke?
Šta znači ples sa senkama?
Naziv radionice inspirisan je „senkama“ po K. G. Jungu. Naše senke su delovi bića koji su u mraku, u podsvesti, koji nisu osvetljeni i sa kojima se radije ne suočavamo, najradije bismo da ih potisnemo. One su naše noćne more, strahovi, mane, greške, sve što želimo da sakrijemo… njima, upravo, trebamo pogledati u oči jer utiču na naš život. Plešući, kontaktiramo sa najskrivenijim u nama, oslobađamo se i zaceljujemo, postajemo bliži sebi.
Osnova i filozofska potpora
Ples senki je ponikao iz terapeutske edukacije Porodičnog rasporeda, proučavanja zvuka i pokreta, kao i znanju o sedam energetskih centara koji imaju svoje manifestacije u našem fizičkom i energetskom telu. Ovaj ples je kompilacija zvuka (muzike koja je za svaku radionicu posebna… inspiriše nas da se pustimo i izrazimo) i spontanog pokreta (koji je kod svakog plesača drugačiji – izražen onako kako mu prija u datom trenutku). Spoznaja o energetskim centrima ili čakrama kojih ima sedam i koje imaju svaka određenu funkciju u našem fizičkom i emotivnom telu, takođe je činjenica na kojoj se ovaj ples zasniva. Svaka čakra ima količinu iskustva koju plesom oslobađamo. Kroz emocije koje slobodno proteku kroz nas uspostavljamo protok životne energije, a to nam daje „dubinu i širinu sagledavanja života i dodira sa sobom — svojom dušom — ali i sa našim okruženjem“ kaže Sanela.
Blokirane emocije
Kada nam se dogodi trauma mi skladištimo emocije koje nisu do kraja proživljene jer su bolne, neprijatne, tako nastaju blokade koje nas „štite od života“ i omogućavaju nam da „preživimo“ život. Suština radionice jeste da ih pustimo i propustimo kroz sebe, da ih potpuno proživimo i doživimo kako bi zaslužili da živimo svoj život u svoj svojoj punoći i kapacitetu. Kako Sanela kaže, „ples je spontana igra radosti”, tokom koje se na zabavan način, kada to najmanje očekujemo, uz zvuk i muziku predajemo emotivnim tokovima. Svaki plesač je univerzum za sebe i doživljava svoju katarzu u toku radionice, neposredno posle ili posle nekog vremena od radionice.
Priprema za ples
Prolazeći kroz energetske centre ili čakre, otpuštamo blokade koje su nas „štitile od života.“ Kada prolazeći kroz energetske centre rastopimo sve što je služilo našem egu da „preživi“ u životu, a što mu više nije potrebno jer je sagledano u novom svetlu, postižemo „mudro odrastanje.“ Ostavljamo svoje robotski naučene obrasce i počinjemo da živimo život u svojoj punoći, kaže Sanela.
Radionice su namenjene svima, bez obzira na pol, uzrast, plesno iskustvo. Tokom radionice Sanela sugeriše plesačima vežbe asocijacije, budi konceptualnu inteligenciju i maštu, podseća plesače na otvorenost koju su posedovali dok su bili deca, što im pruža mogućnost da sve što zamisle pretvore u pokret. Plesači tako bivaju probuđeni jer nam je kao deci dozvoljeno da osetimo u potpunosti sve emocije. Emocije koje su bile do tada kamen spoticanja postaju ključ do centra bića, poručuje Sanela.
Plešu i naši preci
Preporuka plesačima je da budu prisutni dok se kreću kroz svakodnevicu, osluškivanjem sopstvenog zvuka i pokreta, što se postiže i koncentrisanjem na disanje… tada je moguće osetiti svoj ritam, ritam naših saputnika i okoline, reči su terapeuta Sanele Feković. Ples je sveto mesto u svakom od nas, dobro je prepustiti mu se i prepustiti mu svu svoju unutrašnjost i dubinu. Dok plešemo sa nama plešu i naši preci, naše pramajke i praoci, naše istorije, emocije, sve što je doživljeno… Plesom se oslobađamo i zaceljujemo, lečimo… jednom rečju živimo život.
