Priča
Jednoga dana, sticajem raznih okolnosti kasnilo se sa pripremom ručka za učitelja soto zena Fugaija i njegove sledbenike. Zbog toga je kuvar, u velikoj žurbi i zazoru, morao da potekne u baštu i svojim oštrim nožem naseče raznovrstan zeleniš, koji brže-bolje odnese u kuhinju da bi ga isitnio i od njega načinio kakvu supicu. Međutim, njegovoj pažnji sasvim izmače da je u žurbi, zajedno s povrćem u bašti posekao i zmiju, koja se skrivala u povrću.
Sledbenici Fugaija slatko jeđahu pomišljajući da nikada ranije nisu kušali tako dobru supu. Međutim, kada je učitelj nenadano u svom tanjiru naišao na zmijsku glavu, strogo pozva kuvara.
„Šta je ovo?“, zahtevao je da zna, držeći u ruci kuvanu zmijsku glavu.
„O, blagodarim, učitelju,“ odvrati kuvar i dohvati sumnjivi zalogaj, progutavši ga bez žvakanja.
Тumačenje
Ova priča ima tri pouke. Prvo, da ukus supe više zavisi od entuzijazma (raspoloženja) kuvara, nego od samih sastojaka.
Drugo, da kuvar, ako se ogrešio o neko pravilo spremanja manastirskog obroka, može to da prevaziđe (da se iskupi), tako što će da „proguta svoju krivicu”.
Treći smisao je opštijeg karaktera — to znači da i krivica druge vrste, može da se iskupi kao što je to učinio kuvar: tako što će krivac da prihvati i „proguta” svoju krivicu, odnosno da se iskupi za krivicu činom koji bi odgovarao onome što predstavlja krivicu u datoj situaciji.
