Priča
Neki učenik zena dođe kod Bankeija i požali mu se: „Učitelju, imam neobuzdanu narav. Kako da je se rešim?“
„Zaista čudno,“ odgovori Bankei. „De, pokaži mi da vidim šta je to.“
„Ne mogu ti pokazati ovog časa,“ reče učenik.
„Ne možeš, a kada ćeš moći?“ tobože se začudi Bankei.
„Pa, ona se javlja neočekivano,“ objasni učenik.
„Onda,“ zaključi Bankei, „to i nije tvoja prava narav. Da jeste, mogao bi da mi je pokažeš u svakom trenutku. Nisi je imao kad si se rodio, niti su ti je dali roditeji. Razmisli malo o tome.“
Тumačenje
Ova zen priča je bliska nekim savremenim teorijama ličnosti, koje ističu da je narav ono što se smatra sistemom uslovljenih, naučenih, ili prihvaćenih reakcija na određene situacije, različito od sloja ličnosti koji se nekad naziva dubljim, a nekad višim, tj. suštinskim delom ličnosti, a razlikuje se od onoga što se stiče u sklopu psihičkih interakcija sa okolinom.
Stoga, Bankei kaže učeniku da on tu narav nije imao kad se rodio, niti ju je dobio od roditelja (dakle, da on ne predstavlja suštinu njegove ličnosti), nego da je ona samo uslovljena, odnosno nastala kao sklop reakcija na određene situacije. Zato mu kaže da to nije njegova „prava narav“ — odnosno, da on ima u sebi i onaj dublji, ili viši sloj ličnosti, koji treba tek da prepozna kao svoju pravu narav, tokom prakse zena. A onda će se „rešiti“, tj. osloboditi, ove neobuzdane naravi koja tlači i njega i njegovu okolinu.
