Georgij Ivanovič Gurđijev (? – 29.10. 1949) je rođen od oca Grka i majke Jermenke u Aleksandropolju (sada Gjumri, Jermenija), gradu koji je pripadao Ruskom carstvu. Tačan datum njegovog rođenja ostao je nepoznat, smatra se da je to bilo u razdoblju između 1866. i 1877. godine.
Gurđijev je detinjstvo proveo u Karsu, u kome su se mešale turska, jermenska, ruska i druge kulture (on naročito ističe jesidsku). U tom dobu najjači uticaj na njega vršio je njegov otac, drvodelja i ašik (bard), kao i sveštenik Borš, porodični prijatelj, a uz to je dosta čitao i naučnu literaturu na ruskom jeziku. Pod utiskom ovih učenja, i kao svedok brojnih fenome¬na koje nije mogao da objasni, stekao je uverenje da postoji neka skrivena istina koja se ne može naći u nauci niti u etabliranoj religiji.
Gurđijev je učio da većina ljudi živi svoje živote u stanju hipnotičkog „budnog spavanja“, ali da je to stanje moguće transcendirati u više stanje i ostvariti u sebi puni ljudski potencijal. Da bi se to postiglo u praksi Gurđijev je razvio metod koji je nazvao „Delo“ (u smislu „rad na sebi“) ili „Metod“. Kako je sam primetio i formulisao, njegov metod buđenja svesti razlikuje se od puta fakira, monaha ili jogija, pa je tako ova duhovna disciplina nazvana četvrti put. U nekim prilikama on je naglašavao da se njegovo učenje u izvesnoj meri može posmatrati i kao ezoterično Hrišćanstvo.
U različitim razdobljima svog života, Gurđijev je otvarao i zatvarao razne škole širom sveta da bi podučavao Delo. On je tvrdio da je učenje koje je doneo na Zapad iznedrio na osnovu ličnog iskustva i kroz putešestvije u potrazi za Istinom, koju je napokon našao u drevnim religijama i mudrim učenjima o samo-svesti i čovekovom mestu u univerzumu. Naslov njegove treće serije pisanija „Život je stvaran samo kada ja jesam“, izražava suštinu njegovih učenja. Kompletna serija knjiga naslovljena je „Sve i Svja“.
Gurđijev je izvršio snažan uticaj na mnoge savremene mistike, umetnike, pisce i mislioce, uključujući Oša, Kita Džereta, Džordža Rasela, Alana Votsa, Timotija Lirija, Roberta Antona Vilsona, Karlosa Kastanedu. Njegovi najpoznatiji učenici su bili P. D. Uspenski, Džon Benet, Olga Hartman. Alister Krouli je više puta posetio njegov institut i lično pohvalio njegov rad.
