Pred Vama je intervju sa nesvakidašnje zanimljivom osobom, bogatog znanja i iskustva koga nesebično deli sa hiljadama svojih poštovalaca. Oni je „prate“ putem društvenih mreža, posećuju njene radionice, čitaju inspirativne i sugestivne poruke, gledaju nadahnute video klipove. Vole je, razumeju i poznaju ljudi spremni da zagaze u dublje duhovne sfere, u spiritualne dimenzije za koje je potrebno imati otvoreni um.
Maja Ikica Milosavljević
Verujem da će onima, koji nisu čuli za nju, predstavljati pravo otkrovenje. Maja Ikica Milosavljević je filantrop, duhovni učitelj, svetla duša koja razgovara sa anđelima čuvarima, empata isceliteljske energije, entuzijastkinja sa nebeskom intuicijom, osoba čiji je kanal između svesti i njenog Višeg JA uvek otvoren. Ona je nežna, blaga, senzitivna, puna vere, zahvalnosti, i spremnosti da svoje spoznaje deli sa ljudima, da ih bodri, inspiriše, savetuje i leči. Profesor je engleskog jezika, ali je studirala i antropologiju, psihologiju, muziku i umetnost. Pored toga, ona je neko ko uvek uči, čita, razmišlja i intenzivno doživljava, sve u cilju širenja ljubavi, radosti, zahvalnosti i spremnosti da nas navede da gledamo sebe očima anđela, koji nas bezuslovno vole, neumorno teše, savetuju i čuvaju.
Napisala je dve knjige „Alfabet postojanja“ i „Između otkucaja srca.“
Maja me je dočekala u svom domu, sa iskrenim, širokim osmehom, sa poverenjem i spremnošću da mi odgovori na sva pitanja koja, po svojoj brojnosti, prevazilaze sve standarde.
U knjizi „Alfabet postojanja“ ste napisali: „Sve naše želje, nade i žudnje našega srca samo čekaju da budu ispunjene“. Važno je želeti i verovati, zar ne?
– Naše misli su molitva. Kada su one lepe, dešavaju nam se lepe stvari. Ako kažemo sebi da će taj dan da bude divan, mi kreiramo dobru energiju, podižemo vibraciju i programiramo se za očekivanje dobrog. Kada smo negativni mi ni ne vidimo blagodeti kojima smo okruženi, već se pitamo šta bi moglo da nas poremeti.
Očekujmo najbolje, umesto da strepimo od najgoreg. Kreirajmo dobru energiju, zahvalimo se bogu, obratimo se anđelima. Oni nas uvek čuju, šalju nam znake, navode nas na rešenja. Vrlo su strpljivi i neumorni. Nikada ne odustaju od nas, mi smo oni koji odustajemo od sebe. Držimo se starih i pogrešnih obrazaca da je život težak, da je za sve potreban trud, da se do svega dolazi kroz muku. Tome nas uče od detinjstva. Potrebno je da se reprogramiramo, da promenimo taj obrazac. Zvuči izlizano, ali je tačno da „kako zračiš tako i privlačiš“. Nije istina da se loše stvari dešavaju češće od dobrih, radi se o tome da na njih više obraćamo pažnju. Lepe stvari nam se podrazumevaju, a one su nebeske nagrade. Da bi ih prizvali, važno je želeti, verovati i biti zahvalan.
Zahvalnost je, u stvari, magnet koji privlači ono što je dobro u naš život?
– Zahvalnost je najsnažnija moliva. Ona se rađa kada osvestimo ono što imamo, ono što je dobro, lepo i pozitivno u našim životima. Svakog jutra, po buđenju, trebalo bi da se osmehnemo i zahvalimo bogu za taj dan, što smo se probudili, što se osećamo dobro.
Čovek bi trebalo da ima osećaj koji prati zahvalnost, da prepozna u sebi radost, da kaže sebi kako je dobro, da osvesti ono što već poseduje. To je polazna tačka za nadogradnju, za očekivanja, za otvaranje ruku za izobilje. Mnogi izjave zahvalnosti ponavljaju kao mašina, bez one unutrašnje rezonance koja je potvrda da smo iskreni, da smo svesni darova koje dobijamo od boga, anđela, univerzuma.
Većina ljudi se identifikuje sa svojim telima, zapostavljajući lepote duše. Šta biste njima poručili?
– Otkriti lepotu sopstvene duše je jako težak posao, gotovo najteži, ali ujedno je i onaj koji donosi najveću nagradu: ljubav prema sebi. Izraz lepo kao da je rezervisan samo za naš vizuelni identitet. Zaboravljamo da smo mi duša sa telom, a ne telo sa dušom.
Procenjujemo kako izgledamo kada stanemo pred ogledalo, umesto da se zapitamo kakvi smo iznutra. Ja imam sreću da mogu da vidim kakva je nečija suština, koliko je neko istinski lep. Fizička lepota je prolazna i ništa ne garantuje. Najbolji primer za to je Nik Vujičić, čiji hendikep nije nimalo slučajan. On je čovek sa ogromnim zadacima, lepa i sjajna duša. Prevazišao je svoja ograničenja, ljudi ga vole, a kada smo voljeni, kada se radujemo svojoj esenciji, onda počinjemo da zračimo.
Dok neko ne preživi bolove, dok ne vidi dno, ne može da razume druge. Tako su i gojazne osobe izložene podsmehu, umesto da im se ukazuje empatija. Svako ko je gojazan je doživeo emotivne povrede, zbog kojih mu je potrebna zaštita, u vidu sala kojim se ogrće kao velikim ćebetom.
Anđeli su bića koja nas bezuslovno vole, kao što to čini i Bog, univerzum, priroda. Kako se uskladiti sa njihovim frekvencijama?
– Rizikujući da mnogima stanem na žulj, reći ću da ne moramo da se usklađujemo ni sa kakvim frekvencijama. To je informacija koju sam ja dobila. Kada smo u depresiji, frekvencije su nam prilično niske.
Ljudi misle kako je potrebno da pribegnu nekoj tehnici za izlaženje iz depresije i podizanje frekvencije, da bi prizvali anđele. A sve što je potrebno da uradimo je da zatražimo pomoć. Već nam se time podiže frekvencija. Anđeli nas bezuslovno vole, tu su neprekidno za nas, ne postavljaju nam nikakve uslove da bi nam pomogli. Međutim, ljudi, u neznanju, postavljaju uslove anđelima. Oni traže da im daju neki znak, i da im reše određeni problem na njihov način. To je uslovljavanje. Čak ni to ne smeta anđelima, ali im smeta to što ne mogu da nam pomognu na pravi način.
Svako od nas je deo Celine, deo Izvora i svima nam sve pripada, uprkos tome što se ponekad osećamo usamljeno, otuđeno i nemoćno.
– Ljubav, ona ukupna, nam svima podjednako pripada, mi smo je zaslužili samim tim što smo se rodili. Ovde smo sa razlogom, sve duše su ovde sa razlogom, i sve duše su podjednako važne. Ako ne dobijemo ljubav od svoje matične porodice, ako nam njeni članovi ubijaju osećaj samopoštovanja, ako nas vređaju i uveravaju nas da nismo dovoljno dobri – odatle potiče sva nevolja. Nesrećna deca postaju nesrećni odrasli ljudi.
Postoji, međutim, neko ko nas bezuslovno voli, a to je bog, to su anđeli, sa kojima smo svi rođeni. Oni nas neprekidno podsećaju na to koliko vredimo i pozivaju nas da zavolimo sebe. Tada postajemo sposobni da delimo ljubav, da širimo svetlost, radost, znanje. Ne postoji jača sila od ljubavi. Ako je nekome uputimo, dobićemo povratnu reakciju. Pomažući drugima, pomažemo sebi. Učili su nas da smo jedinke, od kojih svaka ima svoj duhovni put, a to je najveća zabluda. Kada nam se čitav svet raspada, kada mislimo da su nas svi izdali, da nemamo na koga da se oslonimo – tada bi trebalo da se setimo da postoje anđeli, da postoji bog.
Da li naše misli i naša osećanja mogu da se reflektuju na druge ljude?
– Apsolutno! Ako pošaljemo nekome ljubav, taj neko ne može da ostane hladan. Za očekivati je da on, potom, pošalje ljubav nekom drugom. To je ta jedinstvena, ukupna ljubav, koja nam svima pripada. Ne moramo ni sa čim posebno da je zaslužimo. Samim rođenjem dobijamo pravo na ljubav. Zabluda je da smo prepušteni sami sebi, da nemamo na koga da se oslonimo. Upravo u trenucima usamljenosti bi trebalo da se prisetimo da postoje anđeli, da postoji bog kome smo svi podjednako važni i sve nas podjednako voli.
Mnogi sumnjaju u svoje vrednosti zbog loših iskustava ili predrasuda, tada je potrebno da se prisetimo svih dobrih dela koje smo učinili, da osvestimo ko smo. Anđeli su uvek tu da nas podsete da smo divne duše, divna božija bića. Na nama je da širimo dobrotu, svetlost, znanje, da delimo osmehe, pružamo ljubav, da učimo, ali i da podučavamo druge. Svi smo povezani i svi smo jedno.
Od čega i zbog čega tela oboljevaju?
– Jedan eksperiment, rađen u Engleskoj, može veoma slikovito da najavi moj odgovor. Deca iz vrtića su podeljena u dve grupe i poslata da se igraju u dvorištu, mokrom od kiše. Jednoj grupi je sugerisano da slobodno gaze po vodi i pokvase se, da im neće biti ništa. Drugoj grupi dece je poslato upozorenje da paze, jer bi mogli da se prehlade. Iz grupe dece koja su se igrala sa uverenjem da su bezbedni od bolesti se niko nije prehladio. Iz druge grupe, kojoj su predočene opasnosti od igranja u vodi, se razbolelo četvoro od ukupno sedmoro dece. Ta deca su se, unapred, programirala na bolest. U njima je postojao strah, a upravo im je to narušilo zdravlje.
Dakle, tela nam oboljevaju od načina razmišljanja, od nekih nepotrebnih obrazaca, od teških misli, od robovanja predrasudama, od stresa, previše brige i negativnih misli. A najbolji lek i najefikasnija preventiva je smeh! Smeh i radost deluju isceliteljski. Napomenuću i da postoje tzv. karmičke, planirane bolesti koje smo sebi predodredili kako bismo učili. Ne samo mi, nego i oni oko nas. U oba slučaja bi trebalo da znamo da posedujemo sposobnost za samoisceljenje uz pomoć boga i anđela.
Da li smo mi, ljudi, jedina bića u univerzumu?
– Ne. Naravno da nismo. Tvrdnju, da smo jedina bića u univerzumu, smatram vrhunskom arogancijom. Svi smo mi pomalo vanzemaljci, uslovno rečeno, jer smo imali inkarnacije na drugim planetama sa kojih nam se, neprekidno, šalju poruke ohrabrenja i pozivi da se setimo ko smo, da posedujemo moć da mislima utičemo na svoj život.
Do mene, u trenucima kada se otvori međudimenzionalni prostor, dolaze informacije koje su pozitivne, pune ljubavi, mira, staloženosti. Humanoidna bića koja su naprednija od nas se mogu videti jer stalno dolaze, komuniciraju sa vladama i grupama ljudi, žele da nam pomognu, to je njihova misija. To su, između ostalih, Plejađani. Oni su evoluirali mentalno i duhovno, podigli su svoju energiju i status postojanja. Takvi ćemo biti i mi, u budućnosti. Na kraju, razvijena bića su i Isus, Buda, Dalaj Lama. Miroljubivi, čistog srca, sa misijom da nam pomognu, pružajući nam osećanja radosti i nade. A nada je osnov svake vere. Nada je prvi korak ka svemu.
Ponekad se ne ostvaruje ono što zamislimo, jer anđeli imaju druge planove?
– Znate li za onu priču o ženi koja je trčala za autobusom, ali je pala i slomila nogu? U tom trenutku je, svakako, pomislila kako ju je zadesila nesreća i poterao maler. Da joj je, u stvari, tom nezgodom spašen život, saznala je tek kada je čula da se survao autobus u koji nije uspela da uđe.
Dobićete ono što vam je potrebno, kada za to dođe pravi trenutak, pravo vreme, kada se nađemo na pravom mestu u pravoj situaciji. Zatražite od anđela ono što vam je potrebno, ali ih ne uslovljavajte. Zato se u molitvi Bogu i kaže: neka bude volja tvoja.
Poverite nam najveće od svih čuda, koje se Vama dogodilo.
– To je svakako komunikacija sa mojim preminulim ocem, koja me je neopozivo uverila u to da život posle smrti postoji, i to u sferi koja je naša prava kuća. Na planetu Zemlju dolazimo da učimo i obavljamo zadatke, kako bi se što bolje duhovno razvili. Moj otac je bio čovek vesele prirode, koji mi se u svom stilu i „javio“, i to na dan polaganja urne sa njegovim pepelom. Po povratku sa groblja, odmah po ulasku u stan, moji prijatelji i ja smo čuli muziku. Bila je to melodija čuvene Lambade, koja je dopirala iz šolje za kafu. Tu šolju koja svira, ukrašenu lampicama, mi je poklonio otac za osmi mart upravo te godine, kada je preminuo. Od samog početka šolja nije dobro radila, usporavala je melodiju, a vrlo brzo je i prestala da se „oglašava“. Uprkos tome, često sam je koristila, što znači da sam je podjednako često i prala, najčešće u mašini za pranje sudova. Niko, ko se razume u tehniku, nije umeo da objasni kako su se lampice na šolji upalile, niti kako je muzika počela da svira, u svom punom ritmu, nakon tolikog izlaganja vodi. A sve i da postoji logično objašnjenje, nemoguće je objasniti kako to da je šolja proradila u tom danu, u tom delikatnom trenutku. Zvuci Lambade su ispunili stan još dva puta, od tada, za Novu godinu i za moj rođendan. Na drugoj strani, u duhovnoj sferi, duše su radosne i pune ljubavi, i ponekad pronađu način da nam nešto poruče.
Vitalnost, unutrašnji mir, harmonija i, više od svega, ljubav, to su stanja ka kojima nas vode anđeli čuvari. Međutim, da li bismo, u izuzetnim situacijama, mogli da im se obratimo za materijalno izobilje?
U izuzetnoj? Ne, već u svakoj situaciji! Tražite ono što vam je potrebno! Samo nas neki mentalni obrasci iz prošlosti sputavaju i navode da mislimo da ne zaslužujemo mnogo. Međutim, obilje pripada svima!
Najbrže ćemo dobiti ljubav ako je dajemo, zar ne?
To je zakon, univerzalni zakon.
Poznato je da nam se anđeli obraćaju na razne načine, da nam neprekidno šalju znake svog prisustva. Ali, ako bi umeli da govore, šta mislite koji bi odgovor dali na pitanje: šta je smisao života?
– Ljubav. To bi bio i jeste njihov odgovor. Da spozamo ljubav prema sebi i da je širimo dalje prema drugima. Paradoksalno, primati ljubav je mnogo teže nego je davati, zato što mnogi misle da je ne zaslužuju. Prvi čas samopoštovanja bi za temu trebalo da ima primanje komplimenata: kada nam ga neko uputi, na nama je da kažemo – hvala.
Naš život je naša kreacija, bićemo radosni ako odlučimo da to budemo, ako se prepustimo vođstvu intuicije i svesti da nas anđeli podržavaju u svemu?
– Začkoljica kod ljudi je ta što svako radost definiše na drugačiji način. Zato je jako važno osvestiti šta nekoga čini srećnim i ne zaboraviti da svako od nas na tu sreću ima pravo. Mali broj ljudi postavlja sebi pitanja u vezi sa onim što ga čini srećnim. Još manji broj ljudi se zapita šta oni sami mogu da urade povodom onoga što im se ne dopada u njihovim životima. Svima se njihovi problemi čine nerešivima, a put od hiljadu milja počinje prvim korakom.
Osvestite šta vam je potrebno, napišite to na papir ili jednostavno meditirajte o svojim težnjama. Onda zatražite snagu, pomoć, vođstvo. Anđeli će lakše da nam pomognu kada im jasno definišemo ono što želimo. Pomolite im se i osetićete kako vas neka čarobna ruka okreće u željenom pravcu, videćete kako se neka vrata otvaraju. To je znak da su anđeli krenuli da vam pokažu koliko vas vole, i koliko su spremni da vas prate na svim vašim putevima.
