Da, i budisti veruju u pakao, a njihovo shvatanje pakla nije ništa manje mučno u odnosu kako ga Abrahamske religije opisuju. Pun je intenzivnih iskustava patnje za čoveka u svim fizičkim oblicima: glad, žeđ i bol.
Međutim neki učitelji kao što je Sogial Rinpoče, pisac knjige „Tibetanska knjiga živih i umirućih“ i Don Migel Ruiz, autor knjige „Četiri sporazuma“ napravili su paralelu između bića iz pakla i prosečnog čoveka; „Ako pogledate u opis pakla bilo koje religije, isti je kao i ljudsko društvo, način na koji sanjamo.“ Da li je moguće da je deo o bićima iz pakla metafora za naše posledice i patnje pre nego što počnemo da se budimo?
Veoma je moguće. Mada sudeći po Kenpo Ngavang Palzangu, jednom od najuticajnijih Džogčen majstora 20-tog veka: „Tela paklenih bića su četiri puta veća od onih koja nastanjuju ovaj svet, i boje su ključale krvi. Njihova koža je osetljiva kao kod novorođenog princa i krhka kao fine i tanke niti vune. Njihova tela su potpuno prekrivena mesom i nežna, i ekstremno osetljiva na dodir. Kosa im kovitla nagore, oči su im trouglaste, dlake na telu im štrče na kraju i imaju velike ruke, stopala i stomake. Sam pogled na ova bića iz pakla, su kao božanski bes, i dovoljan je se osoba iz našeg sveta onesvesti.“
Kako god da izgledaju, jedina prepreka koja stoji na putu paklenih bića je snažan i nesvestan bes. Ako prevaziđu ovo, imaju šanse za pročišćenje njihove karme i prelaz na sledeći nivo Samsare.
Carstvo gladnih duhova — Preta-gati/Gakidō
Duhove u ovom carstvu odlikuju velike želje i žudnje, one koje nikada ne bi mogli da zadovolje. To je kao da su u stanju večne gladi i Sogial Rinpoče ih opisuje kao očajne duše u ljudskom obliku, metafora su berzanski posrednici sa Volstrita, oni koji nikada neće zadovoljiti svoju žudnju. Možda oni proganjaju živote svakog zavisnika koji je ikada otišao na taj dug i očajnički put droge ili zavisnosti od kocke: „U psihološkom smislu, svet gladnih duhova postoji gde god i ljudi, iako izuzetno bogati, nikada nisu zadovoljni, već žude da preuzmu ovu ili onu kompaniju, ili beskrajno iskazuju svoju pohlepu u sudskim procesima.“ Na sanskritu reč „preta“ doslovno znači „otišao“ i, kao duhovi, ovo carstvo ne sadrži ni telesna zadovoljstva ili utešne senzacije. Umesto toga, pejzaž je bez hrane i pića, (mnoge ilustracije ih opisuju sa vratovima tankim poput papira da bi predstavili ovaj konkretni uzrok njihove patnje), i oni su bez odeće ili toplote. Njihove emancipovane pojave predstavljaju njihove zavisnosti o drugim stvarima koje nisu osnovne potrebe i njihovo stanje koje je potrebno da se prevaziđe mršav i trnovit vakum škrtosti stvari. Zbog svojih brzih i nasilnih smrti oni su ti koji proganjaju žive, potpuno nevidljivi i izmučeni usled nedovršenog posla, provode vreme gledajući žive sa željom da se vrate u život, ali ne mogu sve dok njihova kazna ne istekne i njihovi gresi nisu otplaćeni.
Carstvo životinja – Tiriagioni-gati / Chikushodo
U carstvo životinja se lako dolazi, a uzrok njihove patnje je neznanje. Međutim, kao i kod svih nivoa postoji pozitivan aspekt ovog stanja, pošto su životinje „ispod“ ljudskog carstva i one mogu da uživaju u sadašnjem trenutku i određenim aspektima zadovoljstva i jednostavnosti. Carstvo životinja se bavi opstankom i brutalnosti, ali i čoporom, određenim privilegijama u kojim svetlosna bića ili ljudi ne mogu da uživaju, kao što su letenje ili ljuljanje sa drveća ili mnoštvo drugih čuda koja izviru iz životinjskog sveta. U tradicionalnom budizmu ovo stanje je malo ozbiljnije. Oni koji su rođeni u životinjskom carstvu plaćaju za prošle grehe i unutar ove dogme duhovi mogu prekršiti neka pravila i biti bačeni natrag u prethodna carstva sa kojima su mislili da su „završili“. Naplata greha obično dolazi u vidu rađanja u telu stoke koja živi napornim životom, vuče kolica, bičevana je i maltretirana. Pošto životinje funkcionišu prvenstveno instinktima, nisu u mogućnosti da generišu dobru karmu i mogu biti zaglavljeni u ovom ciklusu stotinama hiljada zemaljskih godina. Ovo je takođe tačka iz kog budistički pojam vegetarijanstva potiče — razumevanje duše unutar — i širio ga je Buda u znak protesta rasprostranjenosti ubijanja i žrtvovanja životinja koje je bilo popularno u ovom životu i izvan njega. Njihova jedina nada je da će im ljudsko biće pokazati ljubav i saosećanje kao kućnom ljubimcu, i da će im pomoći da se osete početak naredne faze a to je — čovek.
Carstvo čoveka: Manusia-gati / Nindo
Ljudski svet, iako nije i „najviši“ je najpoželjnije carstvo, i uprkos jakoj sili koja nas karmički vezuje za ovo stanje, ono pretstavlja jedno od najverovatnijh u kom se može dostići prosvetljenje. Imajući jednake količine patnje i letimične tragove blaženstva, ljudsko stanje ima pravi balans i podsticaj potreban da tražimo nirvanu i pokušamo da se izvučemo iz blata. Sa sposobnostima uskraćenim životinjama i negativnim aspektom želje, imamo osobine u sebi da prepoznamo ciklus samsare i zaustavimo ga zauvek. Kao i kod svih arhetipova ljudske psihe, biti čovek znači biti savršen Jin Jang; i dobro i zlo; i svetlost i senke u podjednakoj meri.
„Kao svesni moralni agensi, ljudska bića imaju sredstva koja bića u drugim domenima nemaju; Ovo jasno naglašava značaj moralnog delovanja i duhovnog razvoja.“ — Džejms G. Lohtefeld.
Iako neminovno obuzeti zemaljskim željama, biti čovek znači da uživate u ovom zadovoljstvu, a ipak tragate za smislom u svom postojanju. Prema budizmu, u ljudskom domenu na nas utiču naše prethodne odluke, ali smo u mogućnosti da lako promenimo budućnost našim sadašnjim odlukama.
Carstvo Asura: Asura-gati / Ashurado
Asure su polu-bogovi posvećeni ljubomori i za razliku od bogova grčkog panteona su i dobro i zlo.
„Oni su moćna i inteligentna bića koja žive u šupljinama unutar vrha Meru sve do univerzalne zlatne osnove i čija zadovoljstva i obilje mogu biti upoređeni sa onim kod bogova. Dominantna karakteristika polu-bogova je paranoja i ljubomora, tako da provode sve svoje vreme u borbi i svađi među sobom u vezi imovine i teritorija.“
Izgleda da ovi polu-bogovi vole da misle da su božanstva, i iako su prevazišli želju ljudskog carstva još uvek imaju deo ljudskog ega koji je dalje čvrsto ukorenjen. Oni su ljudi u božanskom obliku, uzdignuti ali još uvek ne nebeski. I potpuno opijeni vlašću. Možete ih uporediti sa bilo kojim političarem ili direktorom koji u pobedničkoj ekstazi pošto ga je stanovništvo odabralo a sada čini sve da zaštiti svoju poziciju, čuvajući ga ljubomorno i stalno upoređujući sebe sa drugima.
Carstvo Deva: Deva Gati / Tendo
I tako negativan aspekat bogova je ponos. Obogaćeni ovozemaljskom predanošću i velikim i ljubaznim delima oni insistiraju na razlici, pokušavajući da budu veći od stvaranja. Nagrađeni sa intenzivnim zadovoljstvom ili blaženstvom, oni vladaju nad nebeskim carstvima i žive u raskoši, koje je varljivo, tako da često zaboravljaju celu poentu postojanja i nestaju daleko u ništavilo ne ispunivši svoj cilj. Kako Sogial Rinpoče kaže: „Osnovna karakteristika carstva bogova, je da je lišeno patnje, to je carstvo nepromenljive lepote i čulne ekstaze. Zamislite bogove: visoke, plave surfere, koji se izležavaju na plažama i baštama obasjani suncem, slušajući bilo koju vrstu muzike koju oni izaberu, opijeni svakom vrstom stimulansa, meditacijom, jogom, vežbanjem, i načinima unapređenja sebe, ali nikada ne koristeći svoje mozgove, ne suočavajući se sa bilo složenom ili bolnom situacijom, nikada svesni svoje prave prirode, i tako anestezirani nikad nisu svesni šta je njihovo stanje zaista.“ Možda zamišljate bogove kao savršena bića koja su obdarena velikom moći, ali oni se još uvek bore sa svojim nedostatakom skromnosti i razumevanjem da ne postoje granice između nas. Oni se i dalje bore sa svojim nerazumevanjem iluzije snage i istinske lekcije, ležeći kao ostriga u pesku.
