Kako izgledaju jutarnja buđenja prosečnog čoveka? Uglavnom su prožeta mislima o obavezama koja ih čekaju toga dana, o iskušenjima pred koja će biti stavljeni, o sumnjama u to da li će uspeti da ih prevladaju. Te misli obično prate i mučna preispitivanja, nezdrava osećanja, ozbiljno poljuljano samopouzdanje.
Zajednički imenitelj je premalo ljubavi prema sebi, a previše osuđivanja, nesigurnosti, nepoverenja. I utisak da nam uvek nešto nedostaje, da bi taj dan bio lep, da bismo bili srećni, da bi se osećali potpuno. A sve što je potrebno, da bi to dosegli, je jedan trenutak duboke kontemplacije, čin uranjanja u sebe i povratak na moćno i plodno izvorište duše.
Utocište i izvorište
Svi smo potpuni, jednaki, celoviti, savršeni! Rođeni smo kao takvi. Ništa ne moramo da zaslužimo, nikome ne bi trebalo da se dokazujemo, sve nam je pripalo samim rođenjem, a pripada nam i sada.
Svi posedujemo naše nedovoljno osvešćeno carstvo, koje slutimo samo kroz izmaglicu tvorevina uma: naše duše. One svetle u mraku, postoje u praznini, pevaju kroz plač, vole kroz mržnju. U duši su sadržani svi odgovori, svi putokazi, sve smernice, u njoj ništa nije suvišno, i ničega nema premalo.
Duša je esencija našeg postojanja, u kojoj su ispisani svi kosmički obrasci. Večna je i neuništiva, obilno natopljena svim znanjima, lepotama i moćima. Ona je naš pravi dom, u kome stanuje ljubav prema sebi, poverenje prema sebi, u kome već postoji sve ono čemu težimo, u kome smo već onakvi, kakvi želimo da budemo. Duša je mesto isceljenja, veličanstvena suština koja čeka da se izrazi, da spoznamo njene dubine. Ne bi trebalo nimalo da se plašimo da ih istražujemo. Svaki skok garantuje siguran doskok, sigurnu nagradu.
Duša neutrališe granice vremena i prostora, ne postavlja uslove, ne osuđuje, lišena je diskriminatorskih razlika, ne traži da joj se pravdamo. Uvek možemo da računamo na njen topli, utešni zagrljaj, na izvorište radosti i ushićujućeg oslobođenja. Duša poseduje posebno čulo, izoštrenije od svih koje smo navikli da koristimo. Ako ga oslušnemo, uvidećemo jasnoću, plodni centar emotivne energije, volje, motivacije, vere.
Um je onaj koji pravi svoja pogrešna tumačenja, pogrešne konstrukcije, zato što mu mi to dozvoljavamo. Um nas drži pred večno zatvorenim vratima, dok duša nudi nesagledivno prostranstvo svesti, sedište sopstva u kome ništa nije ograničeno.
Sve nam pripada
Ako smo nadahnuti unutrašnjom jasnoćom i svesni kosmičke panorame duše, nikada nećemo doći u situaciju da sumnjamo u sebe, u svoju veličanstvenost. Ona je utkana u naše duše, čija lepota nepravedno ostaje skrivena. Svi smo predivna bića, dostojna bezuslovne ljubavi.
Već smo time, što postojimo, stekli pravo da volimo i budemo voljeni, da se osećamo ispravno, adekvatno, božanski savršeno. Sve to dugujemo sebi, a samim tim i svima oko sebe. Dešavaće se da se budimo zatrovani uverenjima uma, ali bi tada trebalo da podsetimo sebe na davno spoznate istine koje obivaju u našim dušama, našim kristalno čistim i jedinstvenim suštinama, istkanim zdravim obrascima sa kojima smo rođeni.
