Emocije su suština života, suština našeg identiteta. Emocije su univerzalno ljudsko obličje, one povezuju sva ljudska bića, nezavisno od toga kojoj religiji ili kulturi pripadaju, kako su vaspitani, ili kojim jezikom govore. Svi na isti način izražavamo smeh, tugu, ljubavni zanos, nalete besa, svi jednako reagujemo na nepravdu. Prirodno je i ljudski osetiti emocije. Ali, mnogi ih sputavaju, mnogi ih sprečavaju da se ispolje i dožive u svom punom intenzitetu.
Gde odlaze sputane emocije
Emociju treba iskazati onoga trenutka kada je nešto izazove. Veoma je štetno potisnuti je i ugušiti, praviti se da ne postoji. Fizička reakcija na emociju izaziva lučenje hormona, koje šalje energetsko punjenje kroz telo. Ovo energetsko punjenje utiče kako na fizičku, tako i na psihološku tenziju koja raste, i teži tome da se rastereti, da se oslobodi. Pražnjenje ove tenzije dolazi zahvaljujući emocionalnom izražavanju, odnosno smehu, plaču, vikanju, udaranju u neke predmete. Nakon toga telo može da počne da se odmara i opušta. Stres je odbačen, energija teče slobodno, fizičko zdravlje je očuvano. Šta se dešava sa emocijama koje smo potisnuli, koje smo zatvorili u sebe, šta biva sa skrivenim strahovima, progutanim suzama, suzbijanim kricima? Te emocije nisu nestale, uprkos tome što je prošla situacija koja ih je aktivirala. One se gomilaju i, tako neizražene, predstavljaju istinsku opasnost za našu psihičku i fizičku ravnotežu. Dovode do povišenog krvnog pritiska, do štetnog hormonalnog lučenja, do nastaka mnogih psihosomatskih bolesti. Potrebna je velika količina energije da bi se sputale emocije, da bi se sprečilo njihovo oslobađanje. A one to zahtevaju, one na to polažu pravo.
Suze nisu izraz slabosti
Pogrešno je uverenje da iskazivanje burnih emocija nije u skladu sa pravilima lepog ponašanja. Zbog ponosa, izbegavanja neprijatnosti, ili uverenja da na nešto nemamo pravo, radije ućutkujemo emocije sredstvima za smirenje, čokoladom, alkoholom, nego što im dozvoljavamo da se ispolje. Time samo podstičemo nagomilavanje štetnih frustracija. Izražavanje emocija znači da smo ljudska bića, suze nisu izraz slabosti, već manifestacija tuge, oslobađanje od bola. Plakanje je prirodna reakcija, daleko prirodnija od sugerisanja sebi da se smirimo. Najgore je negirati tugu, ili bilo koju drugu emociju, jer to dovodi do lošeg upravljanja emocionalnim sistemom, i samim tim do pojava neželjenih simptoma, pa i bolesti.
