„Ono što je poznato nije samim tim i spoznato“ reči su čuvenog nemačkog filozofa, Hegela. Da bismo došli do istinskog znanja, do krajnje suštine, nužno je da dovedemo u pitanje naše poznavanje neke teorije ili teme, da se začudimo nad onim što nam deluje razumljivo, blisko, uobičajeno.
Čemu se čudimo
Obično se čudimo onome što je neobično, nesvakidašnje, zagonetno. To je reakcija. Međutim, spoznaja, unutrašnja, usvojena mudrost, počinje kada počnemo da se čudimo onome što je najobičnije, što je svakidašnje, što se podrazumeva. To je intelektualni izazov, napor da se vidi dublje i dalje. Taj izazov zahteva smelost da zastanemo i pronađemo nesklad, protivrečnost i konfrontaciju u onome što je naizgled potpuno razumljivo i očigledno. Svako od nas ima neku svoju sliku sveta, najčešće zamagljenu brojnim predrasudama i oformljenu bez rasuđivanja. Čuđenje tu sliku raščlanjuje, dovodi u pitanje, a onda joj donosi dopunu, nadgradnju i formira novi mozaik, u svetlosti novih saznanja. Oni koji se čude, u svemu vide čar zagonetnog, nedovoljno spoznatog.
Čudo nad čudima
Šta znači kada kažem: ja jesam? To je izvorno pitanje, koga ljudi postavljaju u svim vremenima, u svim kulturama. Ima li kraja čuđenju čoveka nad svojim postojanjem? Nastanak sveta, njegovo razumevanje, smisao života… Šta je istina, moralnost, estetika? Ko smo mi? Ko sam ja? Prema Platonu i Aristotelu čuđenje nad sopstvenim neznanjem je podstaklo mnoge filozofe da pristupe izučavanju sveta i života. Filozofsko čuđenje dovodi do preobražaja onoga, ko se čudi, ko ne prihvata ono što se podrazumeva. Čuđenje je poziv na razmišljanje, ono uznemirava i tera nas da se odreknemo uverenja da su stvari onakve, kakve izgledaju u granicama običnog zdravog razuma.
Budimo radoznali
Čuđenje i sumnja, bitni elementi mišljenja, omogućiće nam uzlet i razvoj duhovnosti i osigurati izvesnost saznanja. U čuđenju mislenost ima svoje utočište, u njegovom konstantnom, imperativnom karakteru. Pronicljivost je odličan saputnik čuđenju, na putu ka dostizanju spoznaje. Čuđenje je otvoreno polazište za potvrdu ili osporavanje predrasuda, ono je poziv na drugačije poimanje onoga što se čini neprikosnovenim. Začuđenost je istinski početak sticanja saznajnih moći i ujedno konkretno dešavanje, jer znamo da je samo traženje već neko pronalaženje. Radoznalost nas dovodi na korak od čuđenja. Ono je odlika dece, za decu je svet i sve u njemu nešto novo što žele da upoznaju i istraže. Odrasli doživljavaju svet kao nešto obično, iako je on pun zagonetki. Onaj ko sumnja i ko se čudi, samo naizgled nešto ne zna. Taj se, jednostavno, ne zadovoljava opšte prihvaćenim odgovorima.
