Kada muškarac i žena imaju polni odnos, između njihovih suština postoji veza čak i onda kada između ličnosti ne postoji, neki trag biva ostavljen u suštini bića – do toga dolazi u trenutku orgazma kada se dodirnu strukture bića.
Svima nam je poznato moćno dejstvo koje muškarci i žene imaju jedni na druge. Seksualni kontakt između njih nije trivijalna stvar, već se radi o vrlo dubokom sjedinjavanju. U svojoj knjizi „Seksualnost i duhovni razvoj“, Džon Benet (J.G. Bennett) konkretno i direktno govori o seksualnosti iz perspektive učenja G.I.Gurđijeva, poznatog jermensko-grčkog mistika i filozofa. Knjiga predstavlja niz Benetovih predavanja o „čovekovoj transformaciji“ i ulozi seksualnosti u tome i objavljena je nakon njegove smrti. U pozadini svega što je izneto, nalazi se Gurđijevljev „sistem“, u čijem kontekstu sve dobija pravo značenje i smisao. Šta je bio temelj njegovog učenja? Buđenje svesti.
Spontan i nepredvidiv
Svaki pokušaj da se naše seksualne aktivnosti regulišu u skladu sa spoljnim propisima ponašanja, vodi u zabludu. Energija koja se nalazi u pozadini seksualne aktivnosti je kreativna energija. Ona je iznad života, čak i iznad svesti. U prirodi kreativne energije, a samim tim i seksa, je da bude spontana i nepredvidiva. Jasno je da se mogu proizvesti važne promene u našem razumu i telu, ali nije tako jednostavno uvideti kako je moguće kontrolisati seksualnu energiju.
Harmonizacija i pročišćavanje
Ova energija ispunjava u čoveku važnu prirodnu funkciju. Može dovesti do harmonizacije raznih elemenata duhovno-duševnog stanja i izbacivanje niskokvalitetnih „iskvarenih energija“ koje su otrov za psihu, pod uslovom da ne iskrsnu nove teškoće. Potrebno je naći način da se oslobodimo tih psihičkih otrova koji mogu da izazovu depresije, strahove, stanje velike teskobe i agresivnosti. One su, možda, prvobitno sasvim jednostavno ušle u nas kroz kontakt sa drugim ljudima ili kroz utiske iz sveta duhova koji zbog naših unutrašnjih napona i samopopustljivosti može da utiče na nas.
Ličnost i suština
Gurđijev je pravio razliku između „ličnosti“ i „suštine“, prvo je čoveku nametnuto okolinom, dok je drugo oduvek pripadalo osobi. Naša seksualna energija i nagon naše polnosti su uistinu delovi naše „suštine“, nešto sa čime se rađamo. Naše „ličnosti“, a to su naše misli, raspoloženja i fizičke osobenosti, ne smeju igrati dominantnu ulogu u seksu, inače prodiru u oblast kojoj ne pripadaju. Svako emocionalno uzbuđenje zbog neke druge osobe, bilo bolno ili radosno, kao i svaki pokušaj da se seksualni susret analizira ili obradi mislima, poseduje egoističan kvalitet koji koči slobodan tok kreativnosti pri seksualnom činu.
U našem umu postoji ogromna zbunjenost kada se radi o energiji privlačenja polova i energiji ljubavi. Seksualna energija deluje samo kroz razdvojenost polova… poput dva pola magneta. Što su bliži jedan drugom, veća je privlačnost, ali kada se dodirnu, ta sila nestaje. Energija ljubavi sasvim je drugačija. Snaga ljubavi raste sa sjedinjavanjem, a u tom sjedinjenju i kroz njega, može postojati ljubav.
Kreativna energija
Istinsko uživanje u seksu se ne nalazi u misaonoj stimulaciji, ni u emotivnom ushićenju, već u poboljšanoj jasnoći, snazi i jačanju iskustva na svim nivoima. Tako na primer, istinska osećanja kao što su radost, čuđenje, nada i ljubav su spontana… možemo ih dobiti kada sami sebe zaboravimo ili se izgubimo. Iz ličnog iskustva znamo da, onda kada je seks naročito dobar i deluje prijatno, postoji neobičan paradoks ne-učestvovanja. Kao da se dešava nama samima, a opet, kao da deluje daleko od nas — tako se izržava delovanje kreativne energije.
Spajanje suština (bića)
U ovom slobodnom mešanju kreativne energije, pa makar to bilo samo u trenutku orgazma, dolazi do kontakta suština (bića) muškarca i žene. Ovaj kontakt uvek sprečava da seks postane trivijalna stvar. Kada su muškarac i žena imali polni odnos, između njihovih suština postoji veza čak i onda kada između ličnosti ne postoji, neki trag biva ostavljen u suštini bića – do toga dolazi u trenutku orgazma kada se dodirnu strukture bića. Ličnost čak može potpuno da zaboravi da se taj događaj ikada desio, suština ne zaboravlja. Sve zavisi od toga šta se želi učiniti sa životom, jer samo u određenom slučaju smeta mnoštvo veza koje obrazuje suština. U slučaju da biće ne treba ni na koji način da se razvija, već ostaje nezrelo, mnoštvo veza suštine na igra nikakvu ulogu. Međutim, u slučaju da suština bića treba da se razvije, pre ili kasnije se mora platiti za brojne seksualne odnose.
„Transformaciija seksa“
Ne treba pogrešno iz ovoga shvatiti da se treba kloniti seksualnih odnosa zato što dolazi do dodira suština i da bi se apstinencijom mogla izvući neka vrsta duhovne koristi. To bi bilo pogrešno shvatanje, kao što je pogrešno i razumevanje ideje „transformacije seksa“. Naša seksualnost je deo naše prirode — seks između muškarca i žene igra suštinsku ulogu u transforamciji.
Važan je korak kada postajemo sposobni da ulazimo u seksualne odnose koji ne nastaju po principu slučajnosti, to jest, preko impulsa naše ličnosti, već oni koji nastaju zato što su suštinski usklađeni. To su istinski prirodni odnosi kod kojih seksualnost nije štetna već je ujednačena i harmonizovana. Da bi se to učinilo, potrebno nam je više senzibiliteta za ono što je pravo i moramo naučiti da se snažnije prilagodimo impulsima našeg bića, nego impulsima naše ličnosti.
Šema seksualnosti
U svakome od nas postoji šema bića i trebalo bi da smo dovoljno senzibilni da primetimo kada ostupamo od nje. To ne znači da je uvek prikladan samo jedan način seksualnog ponašanja. U toku našeg razvoja često je neophodno da se promeni naša seksualna aktivnost. Kada umišljanja i sugestije postanu deo seksualnosti, stvari za organizam i psihu počinju da teku pogrešno. U svom unutrašnjem potencijalu gradimo prepreku… često unutrašnju šemu naše seksualnosti narušavamo raznim stvarima koje je naša ličnost naučila i čula. Za svakoga od nas postoji šablon seksualnog iskustva koji je uistinu naš, a postoj i onaj drugi koji ga je svesno ili nesvesno prekrio, umišljajući da nas čini boljim. Sve ovo je ličnost koja se meša u seksualnost.
Oslobađanje od egoizma
Prema učenju G.I.Gurđijeva, neke suštine se nalaze u međusobnom skladu, a neke ne (to je pitanje „tipova“ koji su kombinacija trojstava u suštini… neka trojstva se dopunjuju, a neka ne). Najispravnij je reći da, kada se ličnost ne bi umešala i ometala, pogotovo ne svojim umišljanjem, uvek bi bili privučeni odgovarajućim bićima, a ne neodgovarajućim. Tada seks dobija karakter učešća, pri čemu muškarac pomaže ženi da bude više žena, a žena pomaže muškarcu da bude više muškarac. Samo u tom slučaju može se govoriti ozbiljno o braku – kada postoji sklad između muškarca i žene. To se ne dešava preko ličnosti. Tako se dolazi do oslobađanja od egoizma a to ima ogromno dejstvo na ljudsku dušu.
Izvor: “Seksualnost i duhovni razvoj“ — J.G. Bennett
