Uprkos tome što smo odavno zagazili u 21. vek, mršavljenje se i dalje smatra za tabu temu. Debljina mnogima predstavlja problem kojeg se stide, o kome ne žele da govore. U javnosti je stvorena atmosfera u kojoj se ni najmanji višak kilograma ne toleriše, dok se ozbiljno gojazni ljudi stavljaju na stub srama. Zato se oni povlače, u strahu od reakcija ljudi na ono što bi imali da kažu. Dešava se i da, kada uspeju da smršaju, nastave da ćute o svom uspehu, kako se ne bi osvrtali unazad. U period kada su se nepotrebno stideli sebe.

Diplomirani ekonomista, Ružica Reljan (1969.) je nesebično i hrabro ispričala svoju priču o mršavljenju, o tome kako je, promenom mentalnog sklopa i propisanom dijetom, uspela da, za osam meseci, smrša 38 kilograma.

Ružica Reljan je osoba sa izuzetno zanimljivom privatnom i poslovnom biografijom. Trenutno radi kao rukovodilac sektora operativnih poslova u velikoj i uspešnoj kompaniji, dok je sedam godina radila kao medicinska sestra u Urgentnom centru, u kom je ratne godine provela na prihvatu i lečenju ranjenika. U 40-toj godini života je upisala ekonomski fakultet i završila ga četri godine kasnije, sa prosekom 9,5. U tom periodu je pre podne odlazila na posao, dok je popodnevne i večernje časove provodila na predavanjima. Nakon diplomiranja se posvetila ličnoj edukaciji i stekla nekoliko laskavih zvanja iz oblasti koučinga, čije tehnike primenjuje u svemu što radi. Na Facebooku vodi stranicu HRONOLOGIJA ZRAVOG ŽIVOTA – zdrava ishrana, nega tela, psihološki detoks, na kojoj objavljuje dijetalne recepte, korisne savete i motivacione poruke.

Svi ovi podaci ukazuju na disciplinovanu, ambicioznu, odgovornu i jaku osobu. Na nekoga ko sa lakoćom rešava probleme, ko ne poznaje prepreke, ko voli da se upušta u izazove.

Svojim uspesima, još više svojom ličnošću, Ružica demantuje sve one koji misle da su gojazni ljudi lenji, nepouzdani, i na svim poljima lišeni jake volje. I kada je imala 123 kilograma, Ružica je, nesputana gojaznošću, nizala uspehe i vredno učila i radila, dajući sve od sebe. Sada, kada ima 38 kilograma manje, svoj uspeh, kroz ovaj intervju, daje kao dar i inspiraciju drugima.

ruzica-reljan

Ružica Reljan

Opišite nam genezu svog gojenja. Kada ste počeli da se gojite, ali i da se borite sa gojaznošću?

– Sve do svoje pete godine, preciznije, do operacije krajnika, bila sam mršavo dete, ono, koje su terali da jede. Od tog događaja sam počela da jedem više nego što mi je potrebno i da se gojim. Moja borba sa suvišnim kilogramima je počela u osnovnoj školi, kada sam krenula da tražim pomoć od raznih dijetologa. Sve mi je to donosilo kratkoročno dobre rezultate, dok se, dugoročno, broj mojih suvišnih kilograma neprekidno uvećavao. Uspevala sam da smršam po nekoliko kilograma, ali sam ih redovno vraćala i njima pridodavala nove. Uprkos tome, nikada nisam prestajala da se borim, uvek je u meni postojala ogromna želja da smršam, da se oslobodim te opasne zavisnosti od hrane.

Kako ste se osećali kao gojazno dete i, kasnije, kao gojazna tinejdžerka?

– Pogađalo me je to što sam se razlikovala od drugih, iako se to na meni nije videlo. Imala sam svoj stav i dobro sam pazila da me drugi ne sažaljevaju. Padala sam i dizala sam se, delujući kao da me suvišni kilogrami ne dotiču, niti sputavaju. U tinejdžerskim godinama sam patila zbog toga što sam morala da šijem sebi odeću, umesto da nosim neku modernu, poput mojih drugarica. One su se osećale dobro pored mene, jer su znale da im nisam bila konkurencija. I, zaista, mladići koji su mi se dopadali su redovno birali zgodnije devojke, a ja sam uvek bila dobra drugarica. Hrana mi je predstavljala utehu, posebno ona kalorična, od koje se lako dobijaju suvišni kilogrami.

U kojim situacijama ste najviše jeli? Šta mislite da su uzroci Vašeg gojenja?

– Kao većina ljudi koji imaju problema sa suvišnim kilogramima, i ja sam otvarala frižider svaki put kada bih se uznemirila ili iznervirala. Trpala sam hranu u sebe, gotovo je ne birajući, u želji da potiskujem loše emocije i da ispunim prazninu. Imala sam periode bulimičnih prejedanja, ali i periode kada sam pazila šta jedem. Stalno sam bila na nekim dijetama, stalno sam pokušavala da smršam. Isprobavala sam različite režime ishrane, pritisnuta uverenjem da moram da smršam. E, u tom moranju se najviše jede! Kada forsirate sebe tim moranjem, onda morate i da blokirate tu tenziju. Kako? Hranom! U periodima restrikcije bih uspevala da smršam nekoliko kilograma, međutim, nikada nisam bila dovoljno uporna da u tim restrikcijama istrajavam. Paradoksalno, gojila sam se držeći dijete, zato što bih na vraćene kilograme obavezno dodavala poneki novi.

Koliko ste, u tom klackanju sa telesnom težinom, najviše uspevali da smršate i na koji način?

– Pre dvadesetak godina sam, po savetu poznatog naturologa, trideset i tri dana živela na vodi. Tri puta nedeljno sam išla u teretanu i pribegavala radikalnom čišćenju organizma. Sada znam da sam maltretirala sopstveno telo. Taj rigorozni režim je dao odlične rezultate, ali samo kada je mršavljenje u pitanju. Sa tadašnjih 106 kilograma, smršala sam do telesne težine od 59 kilograma. Bila sam zadovoljna svojim izgledom, ali ne i time kako sam se fizički osećala. Nedostajala mi je energija, imala sam problema sa niskim pritiskom, razvila sam strah od hrane. Izbegavala sam sve vrste druženja, na kojima se jelo, tako da je moj režim postao teret i za druge ljude.

Postigli ste željenu telesnu težinu i ostvarili cilj. Šta se, potom, događalo?

– Ništa. U tome je i bio problem. Sebi sam i dalje bila debela, i videla sam salo tamo gde ga i nije bilo. Uglavnom, nisam bila zadovoljna sobom. Potom, nisam znala kako da nastavim dalje. Preciznije, period mršavljenja me nije naučio samokontroli, niti sam bila dovoljno obučena da pomognem sebi, da se oslonim na sopstvene snage. Zato sada tvrdim da držanje dijete nije dovoljno. To bi trebalo da bude proces ukupne promene, mentalne, a ne samo fizičke. Kako to, tada, nisam znala, povratila sam izgubljene kilograme u narednih godinu i po dana. U godinama koje su usledile sam i tu težinu premašila, i dostigla za mene neprihvatljiva 123 kilograma. Sada imam 85 kilograma, mršavim zdravo, i nastavljam sa režimom do dostizanja planirane telesne težine.

Ružica Reljan

Ružica Reljan

Iz toga što ste rekli vidi se da ste smršali 38 kilograma. Kako, i u kom trenutku ste odlučili da smršate? Šta vas je motivisalo?

– Ljubav prema sebi! Prihvatanje sebe, svega onoga što jesam, i svega onoga što nisam! Ljubav prema sebi bi trebalo da bude nešto što se podrazumeva, ali, da je tako, mnogi ljudi ne bi bili autodestruktivni, i na razne načine se kažnjavali. Jasno je da je prejedanje vid povređivanja sebe, kao što je to i odavanje drugim vidovima zavisnosti i štetnog ponašanja. Da nisam dovoljno volela sebe, otkrila sam radeći veoma interesantnu vežbu koja je podrazumevala da se, držeći ogledalo, zagledam u svoje oči i da izgovorim: ja te volim. Meni je bilo veoma teško da to izgovorim. Prošlo je mesec dana, i prolila sam more suza, pre nego što sam uspela da odradim vežbu. Ali, taj kanal ljubavi je otvoren. Sada sam u stanju da kažem, iz dubine duše, da sebe volim. Sada smem da se obračunavam sa sobom, sa svojim svesnim, koliko i nesvesnim delom. Mnogo toga se promeni kada shvatimo da smo debeli iz mržnje prema sebi, da prejedanjem sebe nesvesno uništavamo. Taj deo nas je odgovoran i za strahove od promena, od otvaranja, od ogoljavanja. Do mnogih dragocenih spoznaja sam došla zahvaljujući petogodišnjem intenzivnom i sveobuhvatnom radu na sebi, što je rezultiralo znanjima i uvidima koji su me doveli do toga da odlučim da počnem da mršavim. Kada sam dostigla svoju najveću telesnu težinu, bio je to okidač, koji me je naveo da se pokrenem, da iskoristim sve ono što sam naučila, što sam promenila. Sama dijeta je jedno od sredstava mršavljenja. Svaka je dobra, ali nije svaka dovoljna. Promenu tela bi trebalo da prati promena mentalnog sklopa, koja podrazumeva zdrav odnos prema sebi, prihvatanje sebe, prepoznavanje sopstvenih vrednosti koliko i slabosti, kao i osluškivanje onoga što nam je potrebno. Moram da napomenem i da sam, ophrvana željom da oslabim, tražila pomoć viših sila, tako što sam se neprekidno molila, i obilazila mesta sa posebnom, isceljujućom energijom. Nimalo ne sumnjam da mi je i to pomoglo, da mi je data snaga da krenem u svoj veliki, ukupni preobražaj.

U proces mršavljenja ste, očigledno, ušli dobro pripremljeni. Da li je sve teklo glatko?

– Ovoga puta jeste! Zato što sam znala šta radim i zbog čega to radim. Dobro sam upoznala sebe i naučila kako da steknem emotivnu i mentalnu stabilnost, koja je neophodna kada se, u režim ishrane, uvodi restrikcija. Potom, dijetu sprovodim pod nadzorom lekara, i to je ono što smatram za obavezno i nužno. Sve dijete su dobre, ali nisu sve dijete za svakoga. Ja sam odabrala onu koja najviše prija meni, mom telu, mom načinu života. Onu, koja će da sačuva moje zdravlje.

Otkrijte nam kako se hranite. Sa kakvim režimom ishrane ste, za osam meseci, smršali 38 kilograma?

– Naš narod je odavno smislio izreke i poslovice, koje do današnjih dana predstavljaju izraze neprikosnovene mudrosti. Tako sam se i ja oslonila na dve od njih, kada sam započela svoj režim ishrane. One glase: „Doručkuj sam, ručaj sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju” i „Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, a večeraj kao siromah.” Drugim rečima, za doručak jedem ugljene hidrate, u vidu žitarica ili hleba, kombinovanog sa mlečnim proizvodima i svežim povrćem. Ručam i večeram posna mesa, uz obavezan prilog od svežeg ili kuvanog povrća. Obroke pripremam bez vode i dodatnih masnoća u Zepter posuđu, u kom hrana zadržava sve svoje prirodne hranjive sastojke. Dnevno potrošim jednu kašiku ulja, podeljenu na dva obroka. Za užinu jedem voće, i to u popodnevnim časovima. Ključno je to što ne unosim šećere, čak ni one skrivene. Jedem hranu koja nije prerađena i koja nema aditive, a vodim računa i o tome koliki je glikemijski indeks pojedinih namirnica. Najčešće koristim lisnato povrće, kao što su brokoli, prokelj, zelena salata, uz karfiol, patlidžan, pečurke. Pijem isključivo vodu i biljne čajeve. Redovno kontrolišem krvnu sliku i o svemu se konsultujem sa lekarima.

Koliko je važno da količine, onoga što se jede, budu ograničene?

– Veoma je važno. Zato i mislim da je neophodno da se dijeta drži pod nadzorom lekara koji će da, na osnovu svih parametara, odredi koliko čega bi trebalo da se pojede za jedan obrok. Ja jedem 30 grama integralnog hleba za doručak, malo sira, 1 dl jogurta, i jedan paradajiz. Za ručak mogu da pojedem 150 grama mesa u sirovom stanju, uglavnom pilećeg, i porciju povrća. U početku držanja dijete sam jela više, sada manje. Osluškujem potrebe svog tela.

Da li primenjujete neku fizičku aktivnost?

– Svakodnevno šetam, umerenim tempom. Planiram da uskoro krenem sa ozbiljnijim vežbanjem. U cilju održavanja zglobova, hrskavice, mišića, ali i elastične kože, koristim kolagen, obogaćen magnezijumom, vitaminom C i hijaluronskom kiselinom, u formi praška, koga svakoga jutra pijem rastvorenog u vodi. Zahvaljujući njemu, koliko i zdravom načinu ishrane, mršavim ujednačeno i ravnomerno.

Na kom polju ste, nakon izgubljenog velikog broja kilograma, doživeli najveći preobražaj?

– Dobila sam veliku dozu samouverenosti. Postala sam otvorena, spremna da prikažem sebe bez maske, koju mi je pružalo salo. Dozvoljavam da drugi vide sve ono što ja jesam. Pokazujem emocije, a bes ne okrećem protiv sebe. Mentalno jačam, oslobodila sam se anksioznosti. Kada je telo zdravo, i um je u dobrom stanju. Stekla sam unutrašnji mir i prihvatila sve ono što jesam. Prestala sam da se preispitujem i da krivim sebe zbog onoga što nisam ostvarila. Shvatila sam da su me svi moji, uslovno rečeno, neuspesi doveli do toga gde sam sada, da su mi pomogli da sazrim, da se razvijem kao ličnost, da postanem ovo što jesam. Postala sam imuna na maliciozne komentare ljudi, jer uviđam da ih daju zato što oni sami imaju problem. Promenili su mi se životni prioriteti. Počela sam više da se družim, da izlazim. Svuda se osećam prijatno, ne stvaram sebi pritisak da uvek izgledam besprekorno. Tokom perioda transformacije sam izgubila neke ljude koje sam smatrala za prijatelje, ali sam zato stekla nove, i doživela da se i neki stari i zaboravljeni ponovo vrate u moj život. O, da, izgledam odlično! Sebi sam sada prelepa!

U čemu ljudi, po Vašem mišljenju, najviše greše, kada je mršavljenje u pitanju?

– U tome što se usredsređuju na broj izgubljenih kilograma, umesto na sam proces mršavljenja. Na sve ono što se njime menja i dobija. Potom, greše u tome što samoinicijativno drže dijete, bez konsultacija sa nutricionistom ili lekarom. Mislim i da je veoma važno da se nikome ne govori da smo na dijeti. Ljudi nam nesvesno odmažu kada nas teraju da jedemo u gostima, postavljajući se kao oni koji znaju da li je za nas dobro, ili ne, da konzumiramo određenu hranu. Ovoga puta nikome nisam rekla da sam započela dijetu, i to se pokazalo kao mudra odluka. Takođe, sama sam mnogo puta pogrešila kada bih, nakon izgubljenog određenog broja kilograma, sebe „častila” nečim što je kalorično. Jedan takav „izlet” bi se nadovezao na drugi, a onda nema zaustavljanja. Sada sam svakoga dana na istom režimu, nezavisno od toga koliko kilograma gubim.

I period nakon držanja dijeta je važan?

– Možda i najvažniji. Zaista nije prazna priča kada se kaže da je lakše izgubiti suvišne kilograme, nego zadržati ostvarenu težinu. Potvrdu toga sam dobila i na sopstvenom, i na tuđim primerima. Nije lako kada se čovek, nakon mršavljenja, ogoli, kada izgubi svoju vizuelnu zaštitu u vidu slojeva sala. Tada postaje ranjiv. Gubitak kilograma mora da prati i promena na mentalnom, psihološkom planu. Kod mene je mršavljenje usledilo kao posledica promene mentalnog stanja, i zato očekujem da mi ono donese trajne rezultate. Upravo kao što su i moje promene, na psihološkom i emotivnom nivou, trajne. Ja više ne samo da ne izgledam isto kao pre početka držanja dijete, već se ni ne osećam isto. Promenila sam sliku o sebi, kako spoljašnju, tako i unutrašnju. To je ono što je ključno. Posmatram svoj život sa aspekta onoga što je dobro u njemu. Ponosno ističem da imam dobru karijeru, da sam stekla nekoliko zvanja, da sam elokventna, društvena, intuitivna, radoznala. U stanju sam da mnogo toga razumem, jer sam otvorena i veoma širokih shvatanja. Pogled mi je usmeren ka onome što sam postigla i ostvarila, a ne ka onome što nisam.

Da li imate neku poruku za ljude, koji žele da oslabe?

– Imam mnogo poruka. I potpuno sam obučena u tome da ih prenesem na pravi način, zahvaljujući tome što sam dobro analizirala i upoznala sebe, što je iza mene bogato iskustvo i, iznad svega, uspešno mršavljenje. Volela bih da pomažem gojaznim ljudima jer sam u stanju da ih razumem, a to trenutno činim preko svoje facebook stranice. Najvažnija poruka, koju želim da uputim, je da je nužno da svi upoznamo, prihvatimo i zavolimo sebe. Da pomažemo sebi najviše što možemo, jer ćemo tako biti u stanju da pomažemo i drugima. Osluškujte svoje telo, upoznajte njegove navike i potrebe. Idite korak po korak, menjajući ne samo način ishrane, već i način življenja, način razmišljanja. Suočite se sa sobom, ne bežite od onoga što jeste. Pomirite se sa onim što niste i usmerite snage na najbolje delove sebe i svojih života. Svi smo mi u duši mršavi, pustite je da vas upravo ona odvede do željenog izgleda. Za kraj poručujem – imajte vere u Boga ,univerzum ,višu silu. Imajte vere u sebe!

Razgovor vodila, Slavica Ivaniš