Vođen idejom da bi škole trebalo da odgovaraju smislu života učenika i služe tome da unaprede njihove odnose sa drugima, i svetom uopšte, ruski akademik Mihailo Petrovič Ščetinjin je, pre dve decenije, u naselju Tekos, osnovao eksperimentalnu školu. S obzirom na to da se nalazi u šumi, u okruženju livada i potoka, nazivaju je i Šumskom školom.

Zahvaljući tom neposrednom dodiru sa prirodom, učenici se usklađuju sa njom, uviđaju da su deo celine, stiču spoznaju o važnosti svih živih bića, koliko i o lepoti planete Zemlje.

Po meri deteta

Do mesta u Šumskoj školi se ne dolazi preko prijemnog ispita, niti testiranja. Osnivač, Ščetinjin, tu praksu opravdava uverenjem da su sva deca obdarena genijalnošću, talentom i kreativnošću, ali da ih koče strahovi, kompleksi i napetosti.

Zato se u školi deca podstiču da samostalno razmišljaju, slobodno izražavaju radoznalost, budu odgovorna za svoje postupke, kao i za vlastito obrazovanje. Deca se uče kako da poboljšaju kvalitete svojih života i kako da najoptimalnije iskoriste dobijene informacije, u cilju razvoja svesti i pronalaženja modela za individualni doprinos svetu.

Uz međusobno pomaganje i uputstva stručnjaka, svaki učenik napreduje vlastitim tempom, ali ga ono ne svrstava u određene razrede, jer ne postoji podela po starosti.

Ništa, u Šumskoj školi, nije klasično, pa ni odnos između učenika i učitelja, sve u cilju toga da se deca ne ograničavaju, da se ne svode na društvene okvire. Edukacija podrazumeva razvijanje detetovog duhovnog i telesnog aspekta. Standardni predmeti kao što su matematika, fizika ili hemija su podjednako važni koliko i muzika, umetnost, sport. Plesanje čini svakodnevnicu ove škole, baš koliko i kupanje u reci, ili obavljanje poljoprivrednih radova. Kojim aktivnostima će se učenici baviti, najviše zavisi od njih samih i njihovih želja. Cilj je razvoj stvaralaštva i sticanje novih znanja, usmerenih ka sopstvenom i ukupnom napretku.

Holistički pristup

U zdravom i podsticajnom okruženju, primetno je da čak i problematična deca izuzetno brzo napreduju. Njihovi prirodni potencijali se oslobađaju, a kreativnost razbuktava, što dovodi do toga da oni uspevaju da se usklade sa drugima, na opštu dobit. Nije redak slučaj da deca, koja nisu volela neke poslove, u Šumskoj školi krenu da ih rado obavljaju, kako bi razvili što više veština.

Novi, celoviti model edukacije u Šumskoj školi doneo je izuzetne rezultate, kao i UNESCO–vu nagradu za školski program 21. veka, program budućnosti.