Novozelandski ragbisti, višestruki superiorni svetski šampioni, od 1905. godine pred svaki meč izvode haku. To je dinamični, drevni, tradicionalni maorski ples, po kome su ne samo ragbisti, već i svi sportisti Novog Zelanda, postali prepoznatljivi. Oni, uoči početka svake utakmice, bučno i energično izvode haku, kako bi podigli sopstveni pobednički moral i istovremeno isprovocirali i uplašili protivnika.

Zbog tih rituala se haka tumači kao deo sportskog folklora. Međutim, taj ples nije rezervisan isključivo za sportska borilišta, već se izvodi u raznim situacijama i iz različitih motiva.

Izrazi počasti

Iako su u davnoj prošlosti Maori, starosedeoci Novog Zelanda, izvodili haku pre polaska u ratne bitke, kako bi prizvali pomoć bogova i predaka, ona nije isključivo ratni poklič i ratni ples. U moderno vreme se izvodi kao deo raznih ceremonija, u svrhu izražavanja poštovanja, radosti ili tuge. Tako je prisutna na političkim skupovima, svadbenim veseljima, ali i na sahranama. Zbog plesača koji se plaze, kolutaju očima, udaraju po butinama i grudima, i uz sve to se oglašavaju uzvicima besa, čini se da se haka plesom prenosi neka poruka nasilja.

Međutim, uprkos tome što plesači deluju ljutito i opasno, ratnički raspoloženo, najčešće je u pitanju odavanje počasti sopstvenoj tradiciji, ali i slavljenje trijumfa života nad smrću. Pesmom i plesom se izražavaju osećanja, šalju motivacione poruke, pruža ohrabrenje, odaje priznanje, ali i čuva identitet maorskog naroda.

Postoji nekoliko vrste haka plesa, i one se razlikuju po pokretima koje plesači izvode, po njihovim gestikulacijama i tekstovima pesama. Tradicionalno je izvode muškarci, ali je sve češće plešu žene, pa čak i deca. Kod mnogih, koji posmatraju izvođenje hake, taj ples izaziva različite reakcije, od divljenja do čuđenja. Nikoga, međutim, ne ostavlja ravnodušnim, kao što niko ne može da joj ospori to da je veoma moćna, upečatljiva i pre svega autentična.