Sticanje nagoveštaja i uverenja čije uzroke nije moguće racionalno objasniti, koje osećamo čitavim bićem i koje nas navode da reagujemo na određene načine, tumači se kao intuicija.

Ona je unutrašnji glas koji nas usmerava na prave puteve, upozorava na opasnosti, pomaže da donesemo adekvatne odluke, da procenimo kakve su nečije namere. Povezuje se sa pojmovima kao što su slutnja, predosećaj, glas podsvesti. Na sve signale intuicije treba obratiti pažnju, ali je preporučljivo da se oni provere, da ne budu isključivo merilo po kome se donose zaključci i pokreću postupci.

Moj izbor

Moj izbor

Nesvesno opažanje

Intuicija je suptilna sposobnost predviđanja nekih događaja, definisanja nekih situacija, tumačenja onoga što se ne vidi „golim okom”. Ako se oslonimo na nju, može da nam pomogne da se zaštitimo, da izbegnemo neprijatnosti, ili da učinimo nešto dobro za sebe. Javlja se kao intervencija „šestog čula”, kao percepcija nesvesnog uma, kao unutrašnji radar. Često se kosi sa onim što je racionalno, što je podržano logikom i iskustvom. Tada je potrebno doneti odluku kojoj vrsti spoznavanja istine bi se trebalo prikloniti. Mnogi se oslanjaju isključivo na intuiciju. Ipak, iako je dobro osluškivati je, nju ne bi trebalo slepo slediti.

Intuicija može i da se razvija, da jača, i to prvenstveno upoznavanjem sebe, širenjem polja svesti, praćenjem emotivnih reakcija i ukupnim sazrevanjem. Da bi nas intuicija vodila u pravim smerovima, potrebno je sticanje raznovrsnog iskustva, produbljivanje opažanja, budnost pri komunikaciji sa ljudima. Kontakt sa sopstvenom intuicijom se gubi ako ne postoji poverenje u unutrašnju mudrost, ako se čovek oslanja na materijalne dokaze, ako previše radi, ili dozvoljava da mu emocije zamagle instinkte. Intuitivno zreli ljudi se često osamljuju i povlače, meditiraju, opuštaju i borave u prirodi. Oni su, istovremeno, i veoma kreativni. Mnogi umetnici tvrde da ih je upravo sleđenje intuicije odvelo u pravcu stvaranja nekog dela ili rađanja neke ideje.

Veliki dar

Intuiciju, nesvesni mentalni proces koji predstavlja bitan faktor u našem funkcionisanju, posedujemo svi. Neki ljudi se, više od drugih, oslanjaju na nju, kao na moćno sredstvo koje im pomaže pri donošenju najboljih mogućih procena. Oni prate govor tela, slede impulse srca, veruju u znanje koje su stekli nezavisno od fizičkih dokaza. Umeju da prepoznaju kada nešto nije u redu samo na osnovu neprijatnog osećaja u stomaku, koga smatraju za nepogrešivo upozorenje.

Uprkos svim prednostima posedovanja intuitivnih sposobnosti, da bi se donele adekvatne odluke potrebno je uvrstiti i racionalno, analitičko razmišljanje. Napraviti ravnotežu i iskoristiti najbolje od dva velika dara, intuicije i iskustvene mudrosti.