Ono što je nekada bila jedna od najbolje čuvanih tajni, sada je svima dobro poznata. Tri navedene korporacije, odgovorne su za veliki svetski priliv čokolade, od kojih 60% dolazi iz zapadne Afrike.

Žetva i obrada kakao biljke bila je prepuštena deci, kojoj se nije plaćalo i koja su živela u ropstvu. Zatvorena, prisiljena i neuhranjena, deca bi se prodavala za 30 dolara ili bila kidnapovana, misleći da su se prijavila za neku vrstu plaćenog posla.

Pravila i propisi su toliko klimavi da ne postoji nijedna vlada koja bi se uključila i zaustavila zločine. Ovo užasno stanje ropstva je takođe savršena i jeftina radna snaga za konditorske kompanije koje žele da vam prodaju čokolade po jeftinim cenama.
Jezivi opisi iz prve ruke opisuju ropstvo: deca sa ranama na leđima, plašeći se za svoje živote i zlostavljana mesecima na pokornost, naišla su na neposrednu kongresnu akciju.

Ropstvo na afričkim poljima kakaa

Ropstvo na afričkim poljima kakaa

Viši potpredsednik kompanije Herši, Robert M. Ris izjavio je da „niko, nikada nije čuo za to”. Nakon potvrde da se ropstvo zaista događalo i da je bilo toliko strašno kao što je to i dokumentarni film prikazao.

Eliot Engel je brzo pokrenuo pripremu zakona za uvođenje obeležavanja da „nije proizvedeno uz učešće robova” na čokoladama, slično organskom etiketiranju. Predlog zakona odmah je dobio odobrenje u predstavničkom domu i bio upućen na glasanje u Senatu, gde je imao podršku. Međutim, neposredno pre nego što su stigli da glasaju, umešala se industrija čokolade sa obećanjem koje dan-danas nije ispunila: da sama reguliše i ukine dosadašnju praksu do 2005. godine. Trenutno ima više dece robova nego što je to bilo 2001. godine 51% više, u stvari. Sada ima 1,4 miliona dece koje na ranjenim leđima nose kakao vreće, od jutra do mraka bez plate.

Tužitelji traže isplatu novčane odštete stanovnicima Kalifornije koji su kupili čokoladu, i time nesvesno podržali trgovinu dečijim robljem, kao i da na ambalaži bude naznačeno da su u proizvodnji učestvovala deca robovi.

„Najveći i najprofitabilniji prehrambeni konglomerati u Americi ne bi trebalo da tolerišu dečji rad, a još manje ropski rad dece, u bilo kom delu lanca isporučilaca”, navodi se u tužbi. „Te kompanije ne bi smele da žmure na poznate zloupotrebe ljudskih prava, naročito ako konstantno tvrde da postupaju na socijalno i etički odgovoran način.”

Razmislite dva puta pre nego što sledeći put kupite neki od proizvoda gore navedenih kompanija, koga i šta na taj način podržavate.